Svedokinja videla napadača kako sklapa oružje: Haos na Trampovoj večeri otkrio ozbiljne propuste u obezbeđenju

Helen Mabus, koja je radila kao volonterka na događaju, ispričala je da je videla osumnjičenog kako u improvizovanoj prostoriji blizu ulaza sklapa dugačko oružje, za koje pretpostavlja da je bila sačmarica. Kako je navela, prostor je služio za odlaganje kolica s pićem i u tom trenutku nije bio pod nadzorom obezbeđenja.

„Bio je u toj sobi, izvadio je oružje iz torbe. Nije ličilo na pištolj, bilo je dugačko“, rekla je Mabus. Prema njenim rečima, napadač je bio delimično van vidokruga obezbeđenja dok je rukovao oružjem, a zatim je iznenada potrčao ka glavnom delu događaja. „Sastavio ga je i krenuo niz stepenice ka plesnoj dvorani“, dodala je.

Ubrzo potom odjeknuli su pucnji. Svedokinja kaže da je napadač pucao u više pravaca, dok su gosti i osoblje u panici bežali. „Delovalo je kao da puca na sve strane, čula sam najmanje deset hitaca“, ispričala je, opisujući scene vrištanja i stampeda dok su pripadnici Tajne službe reagovali i krenuli ka napadaču.

Ovaj iskaz dodatno otvara ključno pitanje koje dominira istragom – kako je napadač uspeo da se toliko približi samoj sali u kojoj su se nalazili predsednik Donald Tramp i brojni visoki zvaničnici.

Bez ozbiljnije provere na ulazu

Sumnje u bezbednosne procedure pojačane su i nakon što je u javnost dospela fotografija ulaznice za događaj. Kako je objasnio dopisnik DW-a Miša Komadovski, za ulazak kroz policijski kordon bilo je dovoljno pokazati običnu papirnu kartu bez imena i identifikacije.

„Ulaznica nije bila personalizovana, već samo listić sa nazivom događaja i brojem stola“, naveo je, dodajući da na ulazu nije bilo ozbiljne provere identiteta.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su gosti hotela mogli da zaobiđu spoljne kontrole. Oni koji su već boravili u Hiltonu nisu morali da prolaze kroz glavne bezbednosne punktove, što je napadaču, za kojeg je potvrđeno da je bio prijavljen kao gost, verovatno omogućilo da preskoči više nivoa obezbeđenja.

Na moguće slabosti ukazala je i novinarka Beatris Peterson, koja godinama prati ovaj događaj. Ona je objasnila da su prateći događaji u hotelu znatno manje kontrolisani, sa slobodnijim kretanjem gostiju između različitih prostorija.

„Za događaje uoči večere je obično dovoljno pokazati pozivnicu, dok je sama večera mnogo strože obezbeđena – sa detektorima metala i proverama akreditacija“, navela je Peterson, ističući da upravo ta razlika može biti ključna za razumevanje propusta.

Iako je bezbednosno prisustvo bilo u skladu sa ranijim godinama, jasno je da će nakon ovog incidenta uslediti detaljna istraga i moguće promene u organizaciji jednog od najvažnijih političko-medijskih događaja u Vašingtonu.

Kako je Peterson zaključila – „posle ovoga, večera više nikada neće biti ista“.