Borba za potomstvo Ane Mladenović Marković (46) ne prestaje, a uskoro bi mogla da dobije novi obrt. Naime, ona se od 2021. bori za embrione koji su ostali zamrznuti u jednoj privatnoj klinici u Beogradu (naziv poznat redakciji), nakon iznenadne smrti njenog muža, o čemu smo pisali na našem portalu. Tužila je kliniku, ali po Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO), ustanova, ovaj materijal mora da spali. Prvi osnovni sud presudio je protiv nje u avgustu 2023. i dodelio ga bolnici, ali Ana se žalila i sada je konačno predmet na Višem sudu.
U procesu spašavanja svojih embriona, Ana se muči gotovo tri godine, od kako joj je muž preminuo, u januaru 2021. od posledica korone, a u tim najtežim danima morala je da se suočava i sa privatnom klinikom i državom. Po Zakonu o BMPO, klinika je dužna da spali njene embrione po isteku ugovora, a čuvanje je plaćeno za dve godine. Ana nije odustajala, tužila ih je i embrioni su i dalje na čekanju, daleko od vatre.
“Moj predmet stigao je sad do kraja. Ovo je drugi put da se vraća na Viši sud, a do kraja januara će se predsednik suda izjasniti, da li će se po mojoj molbi predmet uzeti u hitno razmatranje”, kaže za Nova.rs Ana, koja se nada i kasnijoj presudi u njenu korist.
Predmet je bio na Prvom osnovnom sudu, kada je presuđeno da ne može da koristi embrione. Potom se žalila, pa je došao do Višeg suda, koji je dao preporuku sudiji u Prvom sudu kako da ponovo sudi i vraćen je na novi postupak. Sudija nije usvojila te predloge i ponovo je dodelila embrione klinici i odredila spaljivanje. Ana se drugi put žalila na presudu i sada je predmet na Višem sudu.
“U Prvom osnovnom je sudija rekla da embrioni ne mogu da budu predmet ostavine, ali Viši sud je odgovorio da ona ne može da odlučuje o tome, iako se uporno pozivala na Zakon o BMPO. Žalila sam se na presudu Prvog suda, pa je Viši sud je dao preporuku kako da ponovo sude, ali sudija je to odbila. Sad smo po drugi put na Višem i to će biti kraj”, objašnjava Ana.
Na početku procesa, iz privatne klinike su joj nagovestili da ako presude u njenu korsit, ustupiće joj embrione, jer oni od njih nemaju koristi, svakako bi ih spalili. Međutim, vremenom su promenili “ploču”.
“Prvo su rekli da ako ih dobijem na sudu, daće mi embrione bez problema, ali kad je sudija dala predlog da se embrioni spale, pisala sam žalbu, koja se dostavlja sudiji i drugoj strani, klinici. Neko kome nije u interesu da nešto otima, ne piše nikakav odgovor. Međutim, oni su na našu žalbu napisali odgovor i faktički počeli da se otimaju oko mojih embriona, što je suludo, ako planiraju će da ih spale. Više ne verujem da su imali ideju da ih spaljuju, već da rade nešto drugo. Zašto bismo uvozili embrione iz Španije, a spaljivali naše? Rekli su mi čak, da ako im ne verujem, mogu da prisustvujem spaljivanju, a i to nikad ne bih mogla”, sa tugom u glasu kaže ova hrabra žena, koja ima jednu ćerku, a ona i njen pokojni muž su svim srcem želeli da joj podare brata ili sestru.
Reakcija ljudi sa klinike, motivisala je Anu da se bori za svoje embrione, po svaku cenu.
Pročitajte još:
“Razbesneo me je komentar advokatice klinike, koja mi je u jednom trenutku za embrione rekla: ‘To nisu deca, to nije ništa!’ dok se ova ustanova reklamira parolom ‘Stvaramo život’. Klinika im je puna slika beba i majki, a onda traže da se moji embrioni, navodno, spale. A ne smeta im da za ono što su uzeli ogroman novac, sad kažu da ‘nije ništa’”, ljutito priča Ana.
Ishod, mukotrpnog procesa, uskoro će biti poznat.
“Dobila sam sudsko veće, napisan je zahtev za prekoredno razmatranje i poslat predsedniku Višeg suda. Ukoliko se to usvoji, a nadam se da hoće, jako brzo ću imati odgovor. Ako bude presuđeno u moju korist, onda će sve biti rešeno, ne samo za mene, već za svaku ženu koja se bude borila ubuduće u Srbiji, da nasledi embrione, ako im se desi da partner premine u toku procesa vantelesne oplodnje, dok su embrioni zamrznuti. Ako ne bude presuđeno u moju korist, uvek mi ostaje Ustavni sud i Strazbur, ali tu mogu proći godine. Mada, više se ne borim za sebe, već za pravdu, jer neću moći da iskoristim te embrione ako prođu godine, za mene će biti kasno”, zaključuje Ana.
U proteklih godinu dana, Ani se javilo nekoliko žena u Srbiji sa istim problemom. Jedna od njih je i Tijana Prizrenac, koja je u privatnoj klinici u Leskovcu zamrzla embrione, a suprug joj je u međuvremenu preminuo. Međutim, ova klinika njoj pruža podršku i bore se zajedno da iskoristi svoj materijal, ali sve mora da prođe kroz sudski proces zbog zakonskih odrednica.
“Osnovni sud u Leskovcu odredio je Privremenu meru kojom zabranjuje privatnoj ustanovi da uništi embrione nastale spajanjem reproduktivnog materijala mene i mog pokojnog supruga, koji su zamrznuti u ovoj klinici u januaru 2019. Mera ostaje na snazi do pravosnažnog okončanja parničnog postupka”, kaže Tijana.
U ovaj problem uključila se i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
„Obratila nam se jedna žena povodom situacije u kojoj se našla nakon smrti svog supruga sa kojim je bila u procesu VTO, tako da je institucija Poverenika, polazeći od konkretnog slučaja, razmatrala odredbe Zakona o BMPO. Mišljenja sam da ovaj zakon ima određenu pravnu prazninu u situaciji kada jedan od partnera premine tokom trajanja ovog postupka u pogledu korišćenja embriona koji su nastali od reproduktivnog materijala oba supružnika. Zato sam, i uzimajući u obzir razloge hitnosti, klinici odmah uputila preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije ukazujući na neophodnost tumačenja pomenutog zakona sa aspekta antidiskriminacionih propisa, kao i sa aspekta zaštiteljudskih prava, kao što je pravo na život, ali i nediskriminaciju“, kaže Janković.
Klinici je preporučeno, ističe ona, da preduzme sve mere u cilju čuvanja embriona i po isteku predviđenog roka i u cilju dalje zaštite i ostvarivanje prava na nastavak započetog postupka podnositeljke pritužbe na BMPO.
„Cilj ove preporuke je, pored zaštite u konkretnom slučaju, da se ona primenjuje i u svim drugim sličnim slučajevima. Svakako, stava sam da bi detaljnije uređivanje ove materije Zakonom o BMPO, sprečilo različito tumačenje i postupanje u istim ili sličnim situacijama“, zaključuje Janković.
Podsetimo, Ana i njen suprug su, neposredno pred njegovu smrt, ostavili embrione na čuvanje u privatnoj bolnici jer su želeli i pokušavali da prošire porodicu. Međutim, nakon njegove smrti njoj su dva embriona, koliko ih ima na klinici, oduzeta i od tada joj osporavaju pravo na njih, jer su po Zakonu o BMPO neophodni potpisi oba partnera kako bi dobili svoje embrione. Znajući da će imati problema i da zakonski do kraja nije regulisano kako se nasleđuju embrioni i šta se dešava sa njima nakon smrti jednog partnera, Ana ih je prijavila na ostavinskoj raspravi i sudski proces traje do danas.
Na naša pitanja o zakonskim procedurama prilikom vraćanja embriona parovima, ali i ljudima koji su u međuvremenu ostali bez partnera, od Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor do objave ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Vantelesna oplodnja doniranim reporduktivnim materijalom od sada dostupna svima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare