Pre 40 godina svet je stao zbog Černobilja – danas je ponovo tempirana bomba

Dana 26. aprila 1986. godine došlo je do katastrofe u nuklearnoj elektrani, kada je reaktor broj četiri eksplodirao. Eksplozija je razorila zaštitnu strukturu i izložila jezgro reaktora, dok su ogromne količine radioaktivnog materijala izbačene u okolinu. Požar koji je usledio nekontrolisano je goreo, dodatno šireći zračenje i kontaminaciju.

Nesreća je odnela na desetine života, stotine hiljada ljudi su raseljene, a nuklearnim materijalom su bili zagađeni deo Sovjetskog Saveza i drugih zemalja Evrope. Prikriven odlukama vlasti Sovjetskog Saveza u to vreme, pravi broj smrtnih slučajeva i bolesti izazvanih nuklearnom nesrećom u Černobilju postao je jasan tek posle više decenija.

Rupa od 500 miliona evra na krovu Černobilja

Ostaci katastrofe iz 1986. godine decenijama su zatvoreni u ogromnoj čeličnoj konstrukciji, ali je taj sistem zaštite nedavno ozbiljno oštećen nakon napada dronom.

Bilo je dva sata ujutru u februaru 2025. kada je telefon probudio Oleksandra Titarčuka. Za svega nekoliko minuta već je bio u automobilu i žurio ka svom radnom mestu, nuklearnoj elektrani Černobilj.

Kada je stigao, zatekao je vatrogasce i spasilačke ekipe već na terenu. Iznad njih se uzdizala ogromna čelična konstrukcija koja prekriva ostatke eksplodiranog reaktora. Sve o čemu je mogao da razmišlja bila je poruka koja ga je probudila, konstrukciju je pogodio napadački dron.

Eksplozija je probila spoljašnji omotač čeličnog luka, poznatog kao „Novi bezbedni omotač“, izgrađenog pre manje od decenije kako bi trajno zatvorio stari betonski „sarkofag“ podignut neposredno nakon katastrofe 1986. godine.

Titarčuk kaže da mu je laknulo kada je video da nema povređenih, ali je situacija bila izuzetno ozbiljna. Na severnoj strani luka zjapila je rupa iz koje su kuljali dim i plamen.

Požar se iz sata u sat širio kroz prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja konstrukcije, projektovane da obezbedi potpuno hermetičko zatvaranje. Samo četiri dana nakon udara, požar je zahvatio čitavu strukturu.

Još veći problem bio je što se vatra proširila i na unutrašnju membranu od polimera, do koje vatrogasci nisu mogli da dopru. Jedini način da se požar suzbije bio je bušenje dodatnih otvora, ukupno više od 300 rupa napravljeno je tokom akcije gašenja.

Stotine ljudi radile su u smenama, na velikim visinama i temperaturama koje su padale ispod minus 10 stepeni. Svaki radnik nosio je dozimetar za merenje radijacije, a smene su prekidane čim bi se dostigla dozvoljena granica izloženosti.

Požar je tinjao čak 17 dana, sve do početka marta, pokazuju snimci termalnih kamera.

Ugrožena zaštita koja je trebalo da traje vek

Čelični luk projektovan je da spreči širenje radijacije najmanje narednih sto godina. Danas je, međutim, oštećen, izložen vremenskim uslovima i podložan koroziji.

Ispod njega se i dalje nalazi nestabilni betonski „sarkofag“, a u njemu stotine tona materijala koji sadrže nuklearno gorivo i radioaktivnu prašinu, uključujući uranijum i druge opasne elemente.

„Ako se sklonište uruši, podići će se radioaktivni oblak“, upozorava generalni direktor elektrane Serhij Tarakanov.

Bez ozbiljnih popravki, korozija bi mogla da počne već u naredne četiri godine.

Šta je zapravo oštećeno

Iako napad dronom nije izazvao curenje radijacije, oštećenja na spoljašnjoj konstrukciji i rupe koje su napravili vatrogasci narušili su ventilacioni sistem luka.

Stručnjaci upozoravaju da je konstrukcija izgubila ključne funkcije, sposobnost da zadrži radioaktivne materije i obezbedi kontrolisane uslove za dalju razgradnju reaktora.

„Bez zaptivenog omotača, ceo sistem gubi smisao. Sada postoji direktna veza između unutrašnjosti i spoljnog sveta“, kaže Tarakanov.

Privremene popravke već su izvedene, oštećenje je prekriveno metalnom pločom kako bi se sprečio prodor vode, ali stručnjaci upozoravaju da je to samo kratkoročno rešenje.

Slede faze delimične sanacije, a zatim i potpune obnove sistema, što predstavlja izuzetno složen i skup zadatak.

Rat dodatno povećava rizik

Černobilj se nalazi na severu Ukrajine, u blizini granice sa Belorusijom, na putanji kojom često prolaze ruske rakete i dronovi.

Ukrajinske vlasti tvrde da je napad bio nameran i da je izveden dronom iranskog tipa „šahed“, koji je leteo na veoma maloj visini kako bi izbegao radare.

Od početka rata 2022. godine, područje oko elektrane više puta je bilo pod kontrolom vojske, a borbene aktivnosti u blizini dodatno povećavaju rizik od nove katastrofe.

„Gotovo svakodnevno vidimo projektile kako prelaze preko zone. Svaki kvar ili skretanje sa putanje može imati katastrofalne posledice“, upozorava Tarakanov.

Opasnost za celu Evropu

Stručnjaci podsećaju da radijacija ne poznaje granice.

„Ovo nije samo ukrajinski problem. To je pretnja za čitav kontinent“, kaže Tarakanov, dodajući da bi radioaktivne čestice u slučaju havarije mogle biti raznete širom Evrope.

On naglašava i širu poruku: „Prava lekcija Černobilja nije samo u fizici i inženjerstvu, već u odgovornosti čovečanstva prema sopstvenim izumima“.

Trošak sanacije

Ukrajina je već započela prve korake ka sanaciji, ali procene Evropske banke za obnovu i razvoj govore da će za potpuni oporavak biti potrebno više od 500 miliona evra.

Trenutno je na raspolaganju oko 70 miliona, što je daleko od potrebnog iznosa, pa je upućen apel međunarodnoj zajednici za pomoć.

Ironično, među donatorima koji su učestvovali u izgradnji zaštitnog luka 2019. godine bila je i Rusija.

Danas, u uslovima rata i globalnih podela, postavlja se pitanje da li će svet ponovo uspeti da se ujedini oko jednog cilja, sprečavanja nove nuklearne katastrofe.

Jer, kako upozoravaju stručnjaci, posledice eventualnog kolapsa zaštite u Černobilju ne bi bile lokalne – već globalne.