2
Celo Pančevo priča o spektakularnom odlasku u penziju njihove dugogodišnje nastavnice biologije Radmile Trkulje, koja je prošlog utorka kada joj je bio poslednji radni dan, ali i 65. rođendan, rasplakala svu decu, kolege, tetkice i domara u Osnovnoj školi "Jovan Jovanović Zmaj". Plakala je i ona, ali od sreće jer je, kako kaže za Nova.rs, ispunila zadatak - sva deca koja su izašla iz ove škole postali su čestiti, pošteni i dobri ljudi.
Taj 10. septembar ostaće zauvek upamćen među zaposlenima, ali i učenicima Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Pančevu, kada su se teška srca i suznih očiju oprostili od svoje dugogodišnje koleginice i nastavnice biologije Radmile Trkulje koja je otišla u penziju.
Nastavnica Rada, kako su je svi zvali, radila je u ovoj pančevačkoj školi punih 30 godina, te ne treba da čudi što su se đaci ujedinili i priredili joj nezaboravan ispraćaj u penziju, ali i proslavu njenog 65. rođendana.
Nastavnica Rada opisuje za Nova.rs kako je reagovala kada je ugledala masu dece kako aplaudiraju i uzvikuju „Rado, Rado“.
PROČITAJTE JOŠ:
2
1
4
„Bila sam zabezeknuta, uopšte nisam očekivala. Sva sam se pogubila. Nisam ništa znala o tome, mada sam predosećala. Samo nisam očekivala da bude tako spektakularno. To su sva moja deca, iz svih razreda. Čak su bila i ona kojima nisam predavala biologiju. Svi su bili u hodniku, napravili su taj divni špalir… Emocije me obuhvatile sa svih strana“, priča uzbuđena nastavnica.
Prvo iznenađenje usledilo je u učionici u kojoj je nastavnica držala čas. Đaci su napisali divni čestitku, svi do jednog su se potpisali, a niko nije mogao da sakrije suze.
„Malo smo i plakali, to je prosto neizbežno. Nakon nekoliko minuta emocija, pozvao me je direktor da dođem kod njega u kancelariju. Rekoh – što li je hitno. Izlazim na hodnik, kad tamo imam šta da vidim. Erupcija oduševljenja, verujte. Svi se skupili i aplaudiraju. To mi je takva satisfakcija za moj dugogodišnji rad dug 41 godinu“, objašnjava ona.
Prva škola u kojoj je nastavnica Rada počela da radi bila je u Bosni. A u pančevačku školu stigla je pre 27 godina i tu je i ostala do penzije.
„Kada sam diplomirala u Novom Sadu, konkurisala sam u 11 škola u Srbiji i suda su me odbili. I onda sam se pretplatila na bosanske novine i pronašla sam konkurs u jednoj školi. Pomislila sam – bolje da radim, nego da ne radim. A između ostalog, u Bosni sam se i rodila, preselili smo seu jedno selo kod Šapca kada sam bila dete, tako da mi nije bilo strašno što ću raditi u drugoj državi“, priča nam ona.
Trudila se, kaže, da deci prenese znanje, ali i ljubav i uzajamno poštovanje.
„Trudila sam se da deci bude razumljivo, radili smo životne teme jer je takav predmet. Deca su to volela, a i ja. Zato sam se i odlučila za biologiju. Onda smo se preselili. Rodila sam jedno dete, pa drugo i eto, na kraju sam stigla do Pančeva i naše škole ‘Jovan Jovanović Zmaj“.
Na snimku ispod pogledajte kako je izgledalo dirljivo iznenađenje za nastavnicu Radu.
Nastavnica priča kako je prosveta danas drugačija i teško je raditi jer su uslovi znatno lošiji nego ranije, ali i ona je svojevremeno „kuburila“ s normom.
„Tek sam od 2003. godine dopunila normu u pančevačkoj školi. Konačno. Bilo je teško i naporno, trebalo je izdržati sve. Bilo je i nepravedno, ali ja sam bila srećna što sam imala posao, trudila sam se, volela sam rad sa decom, učila sma ih najvećim vrendostima, a to su pre svega iskrenost, poštenje, predan rad, uvek cilj pred sobom i kada padneš da se ne predaš, nego da se digneš kao feniks iz pepela“.
Pre 20 godina deca su, kaže ona, bila drugačija nego danas.
„Danas ima jako malo onih pravih učenika, predanih školi. Sistem vrednosti se poptuno promenio, ali ima jošuvek divne dece. Sva deca su divna i uvek kažem da su roditelji ‘krivci’ i sistem vrednosti i zakoni koji govore o pravima dece. Ja nisam protiv prava dece, ali uvek im govorim: ‘Vi imate i svoje obaveze’. Isto tako i ja. Oni moraju da poštuju moja prava, ako i ja njihova“, ističe nastavnica.
Često je, kaže, govorila deci da se status u društvu ne meri kvadraturom kuće, stana ili modelom automobila, nego prema ljudskim vrednostima. I u tome je njena veličina.
„Naravno, ne smemo zapostaviti ni moju stručnu stranu gde sam radila veoma predano, da deca zavole biologiju što mi pokazuju njihovi današnji profili, a to su inženjeri i biolozi. Jako sam ponosna na njih, zaista“.
PROČITAJTE JOŠ:
42
5
2
Priznaje da je bilo i nekih neprijatnih situacija, kao što ih i danas ima.
„Problem nastaje kada roditelji nisu zadovoljni ocenama. Umesto da između sebe razgovaraju i sa svojim detetom, oni več formirjau svoj stav prema nama nastavnicima. Posebno me je iritiralo kad ame roditleji sačekaju u hodniku čim s ezavršio čas. Znači, dete je već stiglo da pošalje poruku koju ocenu je dobilo. I onda im kažem mogu da izađu s posla zbog ocene, a ne dolaze na otvorena vrata kada ih pozovem“.
Zato roditelji treba malo da se strpe, naglašava ona.
BONUS VIDEO: „Nastavnici nemaju nikakav autoritet, poziv izgubio svaku vrednost“: Oljača o napadima u školama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare