5
Učitelj Milan Lakić iz Beograda (66) radio je više od četiri decenije u školi. Prošlog juna je iz Osnovne škole "Ratko Mitrović" otišao u penziju, a iako je rekao da je vreme da se odmori jer mu se nimalo ne dopada stanje u prosveti, ipak je odlučio da ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović i Vladi Republike Srbije iznese predloge koji bi, po njegovom mišljenju, mogli da reše sve teskobe srpskih prosvetara, koji su najavili jednodnevni štrajk 16. septembra.
Godinama unazad prosvetni sindikati navikli su da početak školske godine „obeleže“ štrajkom ili obustavom rada. Tako su i za ovu najavili jednodnevni štrajk 16. septembra.
Učitelj Milan Lakić iz Beograda koji je pune 43 godine proveo u radu s decom, otišao je u penziju prošlog juna, a iako je želeo da se „odmori“ od svega, ipak je poželeo da podrži svoje kolege i da Ministarstvu prosvete, ministarki Slavici Đukić Dejanović i Vladi Republike Srbije predloži nekoliko stavki koje bi, po njegovom mišljenju, mogle da budu odlučujuće za spas srpske prosvete.
PROČITAJTE JOŠ:
5
18
37
Učitelj Milan kog je ekipa portala Nova.rs upoznala prošle godine u Osnovnoj školi „Ratko Mitrović“, kaže da država mora što pre da se trgne i da spase srpske škole, dok ne bude jasno.
S velikim iskustvom i znanjem, Uča, kako ga svi zovu, predlaže pet hitnih mera koje bi država morala da sprovede.
„Ja sam skoro pola veka proveo u radu sa decom. Učio sam ih slovima, brojevima, prirodi i svetu oko nas, ali i porodičnim vrednostima i životu. Gledajući ‘gde škripi’ i zašto nam je ovako kako jeste, smatram da su platni razredi prva stavka koja mora da bude implementirana u naš prosvetni sistem. Platni razredi (odnos države prema prosveti) je osnovni problem prosvetnih radnika. Nisu problem plate o kojima se stalno priča. Platni razredi suštinski određuju status prosvetara“, objašnjava učitelj Milan.
Platni razredi su, objašnjava, kategorije u koje bi zanimanja u javnom sektoru bila razvrstana, što bi određivalo visinu plate. Međutim, toga u Srbiji nema.
„Naš sistem je neuređen jer različiti delovi javnog sektora imaju sopstvene propise i zakone kojim uređuju zarade. Na primer, policija ima sopstvenu osnovicu i koeficijente na osnovu kojih računa platu, a koja je potpuno drugačija od prosvete i zdravstva. To znači da postoje velika odstupanja za uporediva radna mesta – računovođa na jednom može da ima veću platu nego računovođa negde drugde“.
Ideja platnih razreda je da u administraciji, policiji, vojsci, zdravstvu i obrazovanju postoji ista osnovica i sistem koeficijenata za obračunavanje plate.
O uvođenju platnih razreda aktivno se priča od 2014. godine.
Platne razrede za zaposlene u javnim službama najavljivali su i bivši ministri Branko Ružić i Kori Udovički, ali je rok stalno pomeran – poslednji je bio do 2022. godine.
Prema mišljenju učitelja Milana, druga važna stavka za spas srpskog školstva su udžbenici, oko kojih se prethodnih godina „vodi bitka“.
„Jedni koriste Logosove udžbenike, drugi Kletove, treći od Bigza… Ne može tako. Moramo svi da imamo iste udžbenike. Takođe, Beograđani, recimo, imaju besplatne udžbenike, a drugi moraju da plate i do 20.000 dinara za knjige. Važno je da svi školarci u Srbiji imaju besplatne udžbenike jer osnovna škola je obavezna, pa samim tim treba da bude i besplatna“, poručuje on.
Inače, ove godine udžbenici su značajno poskupeli u odnosu na prošlu godinu, a redakcija Nova.rs pisala je ranije da su roditelji u jednoj novobeogradskoj školi plaćali i do 23.000 dinara za knjige za sedmi razred, što, inače, prevazilazi svotu novca koju ove godine daje Grad Beograd svim školarcima na beogradskoj teritoriji.
S druge strane, đaci u drugim gradovima u Srbiji sami kupuju knjige, dok vrlo malo lokalnih samouprava obezbeđuje besplatne udžbenike za svoje đake.
Veoma važna stavka jeste i ocenjivanje.
Naime, učitelj Milan navodi da bi bilo najbolje i najefektnije kada bi postojao isti kriterijum po kom bi se đaci ocenjivali.
„Pod istim kriterijumom ocenjivanja mislim na četiri testa za proveru znanja u toku godine, a na svakih tri meseca. I bili bi isti za sve razrede. Naravno, uslov je postojanje jedinstvenih udžbenika. To bi pokazalo i nivo usvojenosti znanja“, objašnjava on.
Neophodno je da se škola rastereti, kako bi mogla da se bavi vaspitanjem i obrazovanjem dece, naglašava učitelj Milan.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodaje da su prosvetni radnici nepotrebno opterećeni administrativnim poslovima, zbog čega se dragoceno vreme izgubi na nepotrebne stvari.
U srpskoj prosveti postoji čak četiri reprezentativna sindikata. Ima i onih od svega nekoliko članova i to je najveća greška.
„Moramo svi biti ujedinjeni. Svi za jednog – jedan za sve. Treba da postoji jedan prosvetni sindikat sastavljen do tri dela: od predstavnika osnovne škole, srednje škole i fakutleta. Zajednički stav i podrška sva tri sastava dovela bi do dobrih rezultata“, navodi učitelj.
Podsetimo, reprezentativni sindikati obrazovanja doneli su zvaničnu odluku o štajku u školama 16. septembra. Sindikati traže da se u skladu sa dogovorom sa Vladom Srbije predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu u javnoj raspravi i da budu usvojene u Skupštini Srbije po hitnom postupku.
Drugi zahtev je da se početna plata nastavnika u januaru 2025. godine izjednači sa prosečnom zaradom u Republici. Zahtev je i da se do kraja 2024. godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u skladu sa potpisanim Protokolom), kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.
BONUS VIDEO: Prosvetari u nove radne pobede ulaze sa izneverenim očekivanjima, najavljuju štrajk.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
