Od kada je počela pandemija koronavirusa, svet je uplovio u "nemirne" ekonomske vode - pokidani su lanci snabdevanja, inflacija je počela da raste, a oni koji su bili bogati, postali su još bogatiji. O razlozima zbog čega je svet postao „nejednakiji“, kada će region postati bogatiji, ali i kada ćemo živeti bolje u Srbiji razgovarali smo sa jednim od najvećih svetskih ekonomista, Brankom Milanovićem.
Pre tačno dve godine planetu je zadesila pandemija koronavirusa koja je iz osnova promenila svet kakav smo poznavali: zemlje su počele da se zatvaraju, trgovina da prestaje, a izolacionizam zamenio je integracije. Gde smo danas nakon dve godine od početka pandemije? Da li je svet postao „nejednakiji“ nego što je bio i koji su nam konkretni pokazatelji ukoliko je to slučaj?
Da, svet je postao „nejednakiji“, jer su Indija i puno afričkih zemalja – znači siromašnije zemlje imale značajan pad društvenog proizvoda. Pored toga, povećana nejednakost se manifestovala i u neekonomskim indikatorima: u mnogo manjoj vakcinaciji u nerazvijenim zemljama i nejednakosti unutar zemalja među onima čija zaposlenja dozvoljavaju rad na distanci (bez fizičkog kontakta sa drugima i mogućnosti zaraze) i onih čiji poslovi zahtevaju prisustvo na radnom mestu. Ovi drugi su uglavom u sektoru usluga koji je manje plaćen. Tako su manje plaćeni bili vise izlozeni riziku infekcije.
Jedna od posledica pandemije jeste i kidanje lanaca snabdevanja širom zemljine kugle, koja je pre toga bila jedno „globalno selo“. Neminovan efekat zbog toga je inflacija, koja je sada sveprisutna širom sveta, uključujući i SAD. Možemo li da tvrdimo šta su razlozi rastuće inflacije, te da li ona može postati okidač i za političke, te društvene tenzije?
Mislim da ćemo političke efekte pandemije, tek, na žalost, videti. Situacija je slična (iako gora) kao sa globalnom finansijskom krizom koja se desila 2008.godine. I tada je nekoliko godina bilo potrebno da se politička situacija radikalizuje (Grčka, Bregzit, Tramp). Plašim se da će se i sada slićno dogoditi. Po mom mišljenju, najveća opasnost je porast cena hrane i energenata.
Hrana i energenti su neophodni za preživljavanje i imaju mnogo veći udeo u rashodima siromašnih ili srednjih slojeva nego bogatih. Zato njihov porast cena najviše pogađa upravo te slojeve. Tada ljudi koji nemaju puno da izgube postaju ogorčeni i besni. Politički sistemi imaju problema da taj bes kanališu i čvrsto verujem da ce to biti najveća opasnost u godinama koje dolaze.
Ekonomska situacija teška je širom sveta, ali je uvek teža u regionu u kojem se mi nalazimo, koji se ne može pohvaliti velikim ekonomskim rezultatima? Kako region (Zapadni Balkan) može da izađe iz začaranog kruga siromaštva i da se okrene razvoju?
Ovo je veoma komplikovano pitanje. Tu nema čarobnog štapića. Region Zapadnog Balkana ne samo da ima prilično nezadovoljavajuće ekonomske indikatore (što je u velikoj meri rezultat istorijskih faktora), nego i demografske. Ne treba imati nerealne nade da će se stvari promeniti odjednom na bolje. Ali, mislim da makroekonomska stabilnost zajedno sa „modernizatorskom“ politikom ekonomskog rasta, koja je otvorena za kontakte sa svetom, investicije, nove tehnologije, i podršku efikasnom privatnom sektoru moze da zemlje kao što je Srbija bar održi na pozitivnom kursu.
Poslednjih dana u Srbiji je sve poskupelo: kafa, gorivo, cigarete… Kako vama kao ekonomisti koji sa strane posmatra ekonomsku politiku Srbije izgleda fiskalna i monetarna politika koju sprovodi Srbija? Da li su rezultati zadovoljavajući?
Ja ne znam dovoljno dobro sadašnju ekonomsku politiku Srbije. Ali, mislim da je Srbija u poslednjih desetak godina imala, u osnovnim konturama, uspešnu fiskalnu i monetarnu politiku. Budžetski deficit je (pre pandemije) značajno smanjen, inflacija je bila niska, kurs dinara stabilan, porast i uvoza i izvoza značajan. Naravno, sa pandemijom sve to je mnogo teže održati. Srbija nije ostrvo u svetu. Ako cene rastu u Evropi, rašće i u Srbiji.
Za kraj, koji biste problem izdvojili kao ključan za političku i ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Da li je u pitanju nasleđe, demokratski standardi, korupcija ili politička elita?
Mislim da su dve ključne stvari za Srbiju: sačuvati nezavisnost u odlučivanju u uslovima novog Hladnog rata, i poboljšati i učiniti, nezavisnim, pravni sistem. Srbija ne može napredovati bez nezavisnog sudstva, u sistemu gde vidimo da je mafija imala direktnog uticaja na policiju i sudstvo. To apsolutno mora biti sasečeno. I, kao sto sam rekao, nezavisnost i međunarodna neutralnost držaju trebaju biti očuvani.
Bonus video: Anketa – Očekujete li povećanje cene goriva posle odmrzavanja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar