Branko Milanović: Dve promene ključne za Srbiju

I fenomen Azije, i fenomen migracija uticaće na sve evropske zemlje – male evropske zemlje i, naravno na Srbiju, naveo je Milanović."To je problem na koji Evropa nije navikla, jer je od 16. veka bila kontinent koji je izvozio svoju radnu snagu. Uvek smo u Evropi imali odlazak ljudi, a sada prvi put za 500 godina imamo dolazak ljudi. Evropa se sa tim teško suočava, a taj problem pogodiće i Srbiju“, kaže Milanović.Kada je reč o uticaju pandemije na globalnu nejednakost, pravo „stanje stvari“ biće poznato po njenom okončanju, s obzirom da su subvencije i pomoć koje su države isplaćivale sprečile da se nejednakost poveća.Branko Milanović ukazuje da je danas zaista postalo moguće da se puno poslova radi virtuelno – poslodavac je van zemlje, a vi sedite kod kuće i radite, što je tehnički bilo moguće i pre pandemije, ali se malo koristilo. U uslovima pandemije virtuelni rad je posao mnogo značajniji."Ako to produžite na period od pet do deset godina, imaćete globalno tržište rada koje će manje-više funkcionisati kao da postoji potpuna mobilnost radne snage. Ona neće biti mobilna fizički, ali će posao moći da obavlja dalje od mesta gde se nalazi“, objašnjava Milanović.Tu, kako kaže, postoji jedan zanimljiv detalj.

U Indiji kao u Nemačkoj

„Poslodavac kada bude mogao da bira između nekoga u Nemačkoj koga treba da plati 30 evra i nekoga u Indiji koga treba da plati 10 evra, imaće uvek razloga da zaposli nekoga u Indiji. Ali, ono što je interesantno je da je nivo cena u Indiji znatno niži – iznosi jednu trećinu cena u Nemačkoj. Pa će stvarni, realni dohodak onoga ko radi u Indiji biti jednak dohotku onoga u Nemačkoj jer će, zbog nižih cena, radnik u Indiji imati isti ili možda i viši standard od radnika u Nemačkoj“, objasnio je Milanović.On navodi da u SAD već ima mnogo mladih ljudi koji se, ako imaju mogućnost da rade virtuelno, sele u jeftinija mesta gde će im stanarina i troškovi života biti jeftiniji.„Na taj način imamo radnike koji beneficiraju i čiji realni dohodak raste zahvaljujući mogućnosti da ne budu fizički prisutni tamo gde se nalazi kompanija, već da odlaze van tog mesta. I to je dobitak od pandemije“, navodi Branko Milanović.

Od dva motora ostao jedan

Globalna nejednakost u prethodnom periodu značajno je smanjena zato što su Kina, a kako navodi, potom i Indija, pa Vijetnam, Indonezija i druge azijske zemlje imale značajno veću stopu rasta od Evrope i SAD od 1980. godine pa nadalje. Tako su uticale na smanjenje globalne nejednakosti.„Dva su motora smanjenja globalne nejednakosti, a to su Kina i Indija. Ali, Kina je u međuvremenu postala relativno bogata. I trenutno ona više ne doprinosi smanjenju globalne nejednakosti. Sada Kina može da doprinse rastu globalne nejednakosti, jer će se više udaljiti od Nigerije, Indije, Indonezije… Kina više nije motor smanjenja globalne nejednakosti, jer je bila suviše uspešna i prešla je u više razvijene zemlje“, pojašnjava Milanović.Ostaje nam, navodi, sledeći motor, a to je – Indija.„U Indiji je prošle godine došlo do povećanja nejednakosti jer je zemlja beležila visoke negativne stope pada BDP i pada dohodaka 1,3 milijarde ljudi. Jer država nije bila dovoljno bogata da to reši kroz državne subvencije“, naveo je on.Značaj Afrike za budućnost Evrope je, navodi – velika.„Afrika je jedini kontinent koja će u narednih 50 godina imati značajan porast broja stanovnika, a to će uticati na Evropu, a time i na Srbiju, kroz migracije. Jer, nema sumnje da će Afrika u odnosu na Evropu postati siromašnija, ili će ako ne postane siromašnija biti mnogo više ljudi zainteresovanih za migracije u Evropu“, pojasnio je Milanović.Drugi element uticaja je gubitak relativnog ekonomskog položaja Evrope u odnosu na Aziju, zbog visokih stopa rasta i činjenica da će u top 10 odsto najbogatijih ljudi na svetu biti sve značajnije prisustvo ljudi iz Azije, iz svih onih zemalja značajnih po broju stanovnika.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram