Gas koji godišnje ubije 20.000 ljudi kao posledica vrućina

Stručnjaci za list "Nova" upozoravaju da bi ovaj scenario mogao da se ponovi tokom leta i savetuju građane da prilikom planiranja aktivnosti napolju konsultuju aplikacije za kvalitet vazduha, jer nadležne institucije na ovu pojavu ne upozoravaju.Prizemni ozon nastaje u fotohemijskim reakcijama isparljivih organskih jedinjenja i azotnih oksida, kad je jako sunce, objašnjava za list "Nova" naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju dr Dragana Đorđević."Osnovni preduslov da se pojavi prizemni ozon je prisustvo isparljivih organskih jedinjenja i oksida azota. Isparljiva organska jedinjenja potiču od sagorevanja u energetici, industriji, saobraćaju, od nepotpunog sagorevanja na deponijama… Azotoni oksidi uz to nastaju pri svakom sagorevanju, jer vazduh ima kiseonik i azot koji na temperaturama sagorevanja međusobno reaguju", objašnjava dr Đorđević.Dodaje da su isparljiva organska jedinjenja sama po sebi štetna jer mogu da sadrže vrlo opasne, kancerogene, teratogene, mutogene i toksične supstance, dok ozon koji zahvaljujući njima nastaje predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje.

Ozon se meri

Pogubna kombinacija zagađenog vazduha i jakog sunčevog zračenja desila se u Srbiji 23. jula, kada je na deset mernih mesta, od ukupno 22 na koliko se meri, zabeležena veća koncentracija ozona od granične propisane zakonskom regulativom, kaže za naš list Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).Kako pokazuju podaci iz aplikacije za praćenje kvaliteta vazuha xEco vazduh, u najtoplijem danu od početka leta, štetna koncentracija ovog gasa beležena je po nekoliko sati u kontinuitetu na sedam mesta u Beogradu, dva u Pančevu i jednom u Smederevu. Od toga je najgore bilo na Novom Beogradu, gde je iznosila 257 mikrograma po metru kubnom. Stanice su zabeležile prekoračenja i prošle srede, kada je u toku popodneva, u pojedinim satima, vazduh bio opasan po zdravlje na više mesta u Beogradu, u Pančevu i Kosjeriću.O tome građane niko nije obavestio, iako u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha piše da se vrši obaveštavanje građana kada su koncentracije prizemnog ozona štetne po zdravlje, tj. iznad 180 mikrograma po metru kubnom.Na pitanja našeg lista kome je uloga obaveštavanja javnosti u ovom slučaju poverena, odgovori nisu stigli ni od Ministarstva zaštite životene sredine ni od Ministarstva zdravlja, kao ni objašnjenje i SEPA da li se i na koji način time bave.Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha GZZJZ Beograd dr Andrej Šoškić navodi za list „Nova“ da ova ustanova obaveštava beograđane o koncentracijama pojedinih zagađujućih materija u vazduhu, pa i prizemnog ozona, putem sajta beoeko.com. Dodaje da se tamo prikazuje i satni indeks kvaliteta vazduha uz jasne preporuke za ponašanje stanovništva."Problem je što u Uredbi ne piše ko to radi. Po logici stvari trebalo bi da obaveštava onaj ko meri, u ovom slučaju Gradski zavod za javno zdravlje Beograda (GZZJZ) i Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), a može to da bude i zdravstveni sistem", navodi Lekić.Dodaje da građani koji su svesni opasnosti mogu na nivou Srbije da proveravaju kvalitet vazduha putem aplikacije xEco, čiji je autor, a koja pri prevelikim koncentracijama ozona pokazuje da je vazduh loš.

Godišnje umre 20.000 ljudi

Iako nas na visinama većim od 19.000 metara štiti od štetnog zračenja, brojne studije pružile su jake dokaze da ozon koji udušemo predstavlja ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje. Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) u svojim izveštajima procenjuje da oko 20.000 ljudi u Evropi umre u toku samo jedne godine od posledica zagađenja atmosfere ozonom, upozorava profesorka interne medicine i pulmologije dr Dragana Jovanović, članica NEA."Kada se neposredno udahne, ozon kao jak iritans nadraži osetljivo tkivo respiratornog sistema, razvija se inflamacija (upala), pritom izaziva i spazam (grč) disajnih puteva koji su onda suženi, prisiljavajući respiratorni sistem da radi jače kako bi obezbedio kiseonik. Dominiraju simptomi poput sviranja i bola u grudima, suvog grla, praćeni glavoboljom ili mučninom", objašnjava za "Novu" profesorka.Naglašava da čak i nizak nivo ozona može da naškodi zdravlju jer dokazano povećava rizik od napada astme, pojačava osetljivost osoba sa astmom na alergene, a zajedno sa ostalim zagadjivačima vazduha može da doprinese srčanim napadima i moždanim udarima."Štetni efekat naročito je izražen pri dugotrajnoj ekspoziciji ili pri fizičkom naporu. Izaziva pogoršanje već postojećih hroničnih plućnih bolesti i doprinosi njihovom razvoju, a često dovodi do trajnog oštećenja pluća, smanjuje otpornost na infekcije. Kod ljudi koji se bave sportskim aktivnostima posebno je izražen umor i vidno smanjenje sportskih performansi, jer fizička aktivnost uzrokuje da brže i dublje dišu, izlažući više pluća ozonu i drugim zagađivačima", upozorava profesorka Jovanović.

BONUS VIDEO Zapuštene merne stanice - kako da znamo kakav vazduh dišemo?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zaputenemernestanicekakodaznamokakavvazduhdiemo-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3605688"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram