0
Skupština Grada Novog Sada u četvrtak je usvojila osporavan Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. (GUP), koji po mišljenju aktivista i stručnjaka, uz planirani novi most preko Dunava trasira put za izgradnju "Novog Sada na vodi" i degradaciju vredne prirode plavne leve obale Dunava - Ribarskog ostrva, plaže Šodroš, Dunavca i Kameničke ade, koji predstavljaju “pluća grada”, vredno stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i prirodnu zaštitu grada od poplava.
Zbog takvog Generalnog urbanističkog plana u Novom Sadu prošle nedelje su bili organizovani protesti pred tamošnjom Skupštinom grada. Obezbeđenje je nasiljem reagovalo protiv aktivista. Novi protest zakazan je za četvrtak. Novu buru podiže i najava da će biti organizovan i protest onih koji podržavaju Generalni urbanistički plan.
„Novosađani će dobiti kvalitetan izlazak na reku sa raznovrsnim sportsko-turističkim sadržajima, dok će na prostoru starog Brodogradilišta i sadašnje kasarne rečne flote, biti formirani kompleksi sa stambenim i poslovnim sadržajima, okruženi javnim prostorima, u okviru kojih će se nalaziti šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze….“, piše u predlogu usvojenog GUP-a Novog Sada.
U ovom planskom dokumetnu su Kamenička ada, Dunavac, Ribarsko ostrvo sa starim Brodogradilištem i Šodrošom, označeni kao pogodni za preuređenje i realizaciju “opštegradskih centara” na kojima je dozvoljena visoka gradnja na čak 70 odsto površine.
Preko ove plavne obale Dunava u planu je i da prelazi četvrti novosadski most koji je proglašen projektom od nacionalnog značaja. Aktivnosti na njegovoj izgradnji počele su sečom stoletnih stabala belih topola na Ribarskom ostrvu, kod plaže Šordoš. Među aktivistima koji na mestu oborenih stabala već više od mesec dana kampuju sprečavajući dalju seču je Vesna Jakovljević Galečić iz Organizacije za očuvanje prirode i životinja (OSNA).
Ona za Nova.rs kaže da je na tom mestu samo obeležen početak “štetanog građevinskog projekta krupnog kapitala, takozvanog Novog Sada na vodi”.
„Naš gradonačelnik kaže da zbog mosta neko drvo mora da padne, a ovde se ne radi o nekom drvetu, već o 74 kvadratnih metara šume, zelenom priobalnom pojasu. Uz to, parcela na kojoj su stabla posečena nije deo generalne regulacije mosta, most je izgovor…“, kaže Jakovljević Galenčić i dodaje da je neverovatno da u planskom dokumentu zelena oaza pod šumom i Dunavcem postane mesto za visoku gradnju.
„Firma Galens je vlasnik brodogradilišta i već se zna da tu planiraju hotele, da je u planu međunarodna marina… Planiraju da sečom šuma i izmeštanjem nasipa u korito reke dobiju oko 160 kvadrata za gradnju. Oni su i našu reku Dunav pretvorili u gradsko građevinsko zemljište“, kaže aktivistkinja.
Upravo su izmeštanje nasipa i uništenje prirodnog plavnog priobalja kod plaže Šodroš građani i aktivisti videli kao opasnost po vredan biodiverzitet i povećanje rizika od poplava. Zato su podneli primedbe na GUP, dok je Neformalna grupa građana Dunavac Šordoš u februaru prošle godine nadležnim institucijama podnela inicijativu da Ribarsko ostrvo, Šodroš, Dunavac i Kamenička ada dobiju status zaštićenog dobra. Ništa od navedenog nije prihvaćeno, a biolog iz Društva za zaštitu ptica Marko Šćiban, jedan od autora inicijative, objašnjava za naš list da ovo područje zaslužuje zaštitu po više osnova.
Jedan je što Kamenička ada i Ribarsko ostrvo zajedno imaju oko 157 hektara pod zelenilom ili oko 30 odsto parkovskih površina celog Novog Sada.
„Osim funkcije prečišćavanja vazduha i vode, posebnu vrednost u ovim šumama predstavljaju autohtone vrste crne i bele topole i vrbe. Ovde smo prilikom istraživanja evidentirali više od 150 starih stabala crne topole, koja se ubraja u najugroženije drvenaste vrste u Evrope. Značajna je zbog izuzetnog korena koji vezuje zemlju i sprečava eroziju, dobro trpi poplave, a njene grančice i stabla doprinose uspešnom mrestu rib“, kaže Šćiban i dodaje da je Dunavac značajno mrestište dunavske ribe koja ne može se razmnožava u glavnom toku reke.
U pitanju je kako kaže, prirodno plovno stanište na kom se nalaze vrste kojima to pogoduje.
„Uz to imamo besplatan način odbrane od poplava, a ukoliko ga uništimo pre ili kasnije ćemo imati neku katastrofu“, upozorava.
Istraživanja, dodaje, pokazuju i da je ovo stanište 140 vrsta ptica, od čega se čak 35 vrsta nalazi na nacionalnoj crvenoj listi ugroženih. Ovde se može videti ćubasti ronac, šarenokrili zvižduk, troprsti galeb, siva čaplja, gak, pa čak i dabar.
Jakovljević Galečić kaže da zbog svega navedenog Ribarac, Šodroš, Dunavac i Kamenička ada treba da ostanu kakvi jesu, uz zaštitu i bolje upravljanje kojim bi bila sprečena nelegalna gradnja.
„Svako ko je proveo neko vreme u našem kampu video je da je to jedna neverovatna pitoma prašuma. Stabla se dižu u nebo a šuma je prohodna. Dovoljno je samo malo urediti šumske stazice da postane mesto za edukaciju i uživanje. A Šodroš tek sa vode pokazuje neverovatne stvari. Kad veslate u čamcu i čujete iznad sebe gak bele ili sive čaplje, strogo zaštićene ptice, jasno vam je koliko vredi to što su mnoge zemlje već izgubile, a i mi smo na dobro putu“, zaključuje.
Bonus video: Koliko će se Novi Sad promeniti novim Generalnim urbanističkim planom?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
