Važeći Zakon o zaštiti vazduha donet 2011. godine, iako je formalno u velikom meri usklađen sa Evropskim direktivama, ne samo da se ne primenjuje u potpunosti, nego je u praksi i specifičnim okolnostima nefunkcionisanja resornih institucija u mnogim segmentima prevaziđen, nepotpun, netačan, tolerantan prema onima koji ga krše, što ima za posledicu legalizovanje ugrožavanja zdravlja ljudi usled aerozagađenja, navode iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) uz predloge konkretnih promena.

Tim stručnjaka iz NEA navodi da su glavni nedostaci aktuelnog Zakona o zaštiti vazduha sledeći:

1. Uobičajene prostorne celine koje se analiziraju kad je kvalitet vazduha u pitanju su aglomeracije i zone, definisane kao i u drugim zemljama. Ali zbog činjenice da se na ovaj način daje lažna pozitivna slika o nivou zagađenjenosti ambijentalnog vazduha u ovim celinama, neophodno je uvesti i termine gradovi i naselja jer se u njima i vrši monitoring i ocenjuje kvalitet vazduha. Naime, uobičajeno je u dokumentima reći da je kvalitet vazduha u zoni Vojvodina ili Srbija 1. kategorije, sem u pojedinim gradovima (gotovo u svim gde se mere suspendovane čestice). U gradovima i naseljima živi više od 75 odsto stanovništva i van njih praktično nema monitoringa, pa se ocena kvaliteta vazduha u zonama svodi na deklarativnu informaciju. Tim pre što je nadležnost, odosno zakonska obaveza praćenja koncentracija polutanata, ali i donošenja i sprovođenja mera za smanjenje aerozagađenja na nivou lokalnih samouprava.

2. U pojedinim članovima zakona se, razumljivo, navodi da ne smeju biti prekoračene satne, dnevne i godišnje granične (GV), tolerantne (TV, već nepostojeće) i ciljne vrednosti (CV) pojedinih zagađujućih materija, ali za to ne postoje niti se sprovode praktične sankcije, čak ni kao opomena. Da nije jako loše po građane, bilo bi komično objasniti način sprovođenja deklarativnog člana 19 zakona: „granične vrednosti se ne smeju prekoračiti kada se jednom dostignu“. Neophodno je precizno definisati ozbiljne sankcije za nepoštovanje ovog člana zakona.

3. U postojećem zakonu se i dalje pominju takozvane tolerantne vrednosti (TV) pojedinih polutanata, koje su formalno prestale da postoje, a dve godine nemaju praktičnu primenu u ocenjivanju kvalieta vazduha.

4. Vezano sa prestanak važenja TV, prema zakonu su ostale samo 2 od 3 definisane kategorije kvaliteta vazduha i to 1. (čist ili neznatno zagađen) i 3. (prekomerno zagađen) što je nefunkcionalno znajući koliki je spektar zabeleženih koncentracija pojedinih parametara kvaliteta vazduha. Neophodno je redefinisati kategorizaciju dobijenu monitoringom.

#related-news_1

5. Možda je najveći problem način ocenjivanja kvaliteta vazduha, koji se vrši samo na osnovu srednjih godišnjih koncentracija, što ublažava jako loše stanje u oblasti zaštite zdravlja građana od prekomernog zagađenja vazduha. Naime, srednja godišnja koncentracija može biti ispod propisane granične vrednosti (1. kategorija), ali da istovremeno bude višestruko premašen broj zakonom tolerisanog prekoračenja dnevnih i satnih graničnih vrednosti. Nema adekvatne ocene ukoliko se u nju ne uključe i brojevi prekoračenja dnevnih, pa i časovnih graničnih vrednosti. U Srbiji se, na primer, godinama registruje više od 140 dana sa prekoračenjima dnevne granične vrendosti PM10 u Valjevu, Užicu, Smederevu…što se po nivou aerozagađenja ne može upoređivati sa mestima gde je pomenuta GV prekoračena 36 ili 40 puta.

6. Prisutna je potpuna neusaglašenost člana 8 Zakona koji definiše sve zagašđujuće materije koje se prate radi ocenjivanja kvaliteta vazduha i člana 21. koji definiše kategorije na osnovu tog ocenjivanja. U oba člana se ne pominju periodi izračunavanja srednjih vrednosti polutanata koji se koriste u kategorizaciji. Najdrastičniji primer nefunkcionalnog ocenjivanja je što u kategorizaciju kvaliteta vazduha do sada nisu eksplicitno ulazile koncentracije teških metala. Primer je da je u Boru „normalno“ da srednja godišnja koncentracija arsena (As) bude više destina puta veća od propisane, a da vazduh i pored toga može da bude 1. kategorije (o toksičnosti ovog elementa za ljudsko zdravlje je nepotrebno govoriti).

7. Zbog gore navedenog, a zbog specifičnog lošeg stanja kad je u pitanju upravljanje kvalitetom vazduha, trebalo bi uspostaviti minimalno pet kategorija u gradovima i naseljima, koje će zavisiti, na primer, od procenta prekoračenja dozvoljenih odstupanja od definisanih GV koncentracija zagađujućih materija.

8. S obzirom na institucionalno tolerisanje ugrožavanja zdravlja ljudi, pre svega nečinjenejm inspekcijskih službi, policije i pravosudnih organa, treba naći način da se u Krivični zakonik Republike Srbije uvede i eksplicitno krivično delo ugrožavanja života i zdravlja ljudi zagađenjem životne sredine.

9. Zakonom se može predvideti formiranje ekspertske operativne Komisije, koja će u najkraćem roku sagledati probleme u primeni Zakona i pratećih podzakonksih akata, predložiti rešenja i pratiti njihovu realizaciju.

10. Pomenute izmene zakona nisu kozmetičke, nego suštinske prirode i mogu se precizno definisati za dva do tri radna dana. Bitno je da ove izmene ne nose dodatne finansijske obaveze državi (osim što institucije moraju da počnu da rade svoj posao u sferi upravljanja kvalitetom vazduha), što je važno da bi ih Ministarstvo finansija odobrilo. Takođe, nema razloga da se odlaže ovaj posao, važan za građane, niti da se vezuje za druge zakone i gubi i dalje vreme.

„Jedini dobitnici ovih izmena su ugroženi građani, a gubitnici svi koji su bez odgovornosti uzrokovali zagađenje vazduh,a pre svega oni koji nisu donosili, niti sprovodili mere za smanjenje aerozagađenja (naročito lokalne samouprave). Konačno se moraju zaštiti građani od zagađivača, a ne zagađivači od zabrinutih građana“, poručuju iz NEA.

Nacionalna ekološka asocijacija je na predlozima neophodnih izmena Zakona o zaštiti vazduha, u cilju njegove veće efikasnosti, radila u okviru projekta Zeleni inkubator.

***

BONUS VIDEO: Pomor ribe u zagađenom Dunavcu kod Višnjičke banje 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram