0
„Klub poslanika“ u Tolstojevoj 2 u Beogradu, nekada reprezentativni državni objekat za odabranih 150 funkcionera, danas blješti ušuškan u drveće na obodu Topčiderskog parka i daleko od očiju šire javnosti. U njega i dalje ne može da uđe bilo ko, ali o tome više ne odlučuje neko centralno državno telo već zakupac kome je država izdala objekat, ali tek pošto ga je državnim parama rekonstruisala, dogradila i opremila novim nameštajem i kuhinjom. Da li je investicija bila isplativa, javnost neće saznati jer su podaci iz ugovora proglašeni za – tajnu.
Više od 65 godina od otvaranja čuvenog „Kluba poslanika“, on je ponovo izuzetno ekskluzivan, ali pod novim imenom i za neku novu elitu. Sada se zove „Tolstoy“ i njime više ne rukovodi država, već biznismen blizak vlasti i „kralj ugostiteljstva“ u Beogradu – Aleksandar Kajmaković, zvani Aca Bosanac.
Pre nego što mu je predala u ruke ovo zdanje, država ga je temeljno renovirala i dogradila, za šta su uložena ogromna sredstva iz budžeta.
Naime, kako se vidi iz ugovora objavljenih na Portalu javnih nabavki, tokom 2022. i 2023. godine bilo je raspisano više tendera. Renoviranje i dogradnju samog objekta obavljale su četiri firme, a posao je bio vredan oko 5,1 miliona evra. Nabavka nameštaja i kuhinjske opreme iznosila je dodatnih 83,5 miliona dinara, odnosno više od 700 hiljada evra.
Objekat je pored novog enterijera dobio i novu fasadu, a sređeno je i veliko dvorište.
Tek što su radovi završeni 2024. godine, Vlada Srbije je 15. marta te godine izmenila Uredbu o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije i „Klub poslanika“ skinula sa liste reprezentativnih objekata, predajući ga na upravljanje Diposu.
Dipos ga je brže-bolje izdao. Pretragom javno dostupnih podataka, vidi se da ekskluzivnim klubom zatvorenog tipa sada upravlja biznismen Aleksandar Kajmaković (Aca Bosanac).
Naime, kako se vidi na sajtu Agencije za privredne registre, jedan od ogranaka firme Index Corp doo je „Tolstoj“ i nalazi se u Tolstojevoj 2. Vlasnici Index Corpa doo su Aleksandar Kajmaković sa 90 odsto udela i Eureka bar sa preostalih 10 odsto. A stoprocentni vlasnik Eureka bara je upravo Kajmaković.
Za sada nije poznato za koji iznos i na koji vremenski period je Aca Bosanac dobio „Klub poslanika“.
Portal N1 se tim povodom obratio i Diposu i zatražio na uvid ugovor o zakupu, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iz Diposa su nam odgovorili da taj podatak ne mogu da nam daju jer je u pitanju – tajna.
Kako su pojasnili, 2009. godine Zaključkom Vlade Srbije Diposu su date nepokretnosti u vlasništvu države na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje. Tom prilikom je donet i niz drugih pravnih akata, svi sa oznakom „Poverljivo“.
U međuvremenu je sa ugovora o zakupu skinuta oznaka „poverljivo“ kako bi Dipos mogao da vodi postupke pred nadležnim sudovima protiv zakupaca koji nisu plaćali zakup i druge dažbine. Zato je, dodaje se u odgovoru N1, u same ugovore dodata klauzula o poverljivosti podataka iz dokumenta.
„Naglašavamo da je Društvo u cilju zaštite podataka (koji su bili zaštićeni pre skidanja oznake „Pov.“) u Ugovore o zakupu unela odredbu o poverljivosti informacija, kojim su regulisana prava i obaveze u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti i poverljivost informacija koje se mogu razmeniti kao posledica poslovnih aktivnosti iz ugovora o zakupu“, navodi se u odgovoru našoj redakciji.
Dipos dodaje da nije u mogućnosti da odgovori na naša pitanja koja se odnose na zakupca objekta u Tolstojevoj 2, „te ukoliko bi Društvo učinilo dostupno javnosti podatke, koji su ugovoreni kao poverljivi, prekršilo bi ugovornu obavezu koju je sam propisao“.
„I na kraju, ističemo da bi u slučaju nepoštovanja ugovorenih obaveza od strane Društva, postojao veliki rizik od pokretanja sudskog postupka protiv Društva, reputacioni rizik odnosno rizik za buduću poslovnu saradnju sa potencijalnim klijentima, koji bi uticao na poslovanje Društva i ostvarenje očekivane dobiti za buduću poslovnu saradnju sa potencijalnim klijentima, odnosno na taj način bi postojao rizik za poslovanje Društva i ostvarivanje očekivane dobiti“, objasnili su iz Diposa.
„Klub poslanika“ na Topčiderskom brdu otvoren je 1961. godine, a sagrađen je kao objekat za rekreaciju i odmor ljudi iz tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova. Kasnije je dobio i druge namene, a s vremenom je postajao sve manje ekskluzivan iako i dalje zatvoren za širu javnost.
U početku je postojalo samo 150 članskih karata, koje nije mogao da dobije bilo ko. Svaki član je u klub mogao da dovede samo suprugu – i nikoga više, svedočio je svojevremeno Vuk Dapčević, dugogodišnji snimatelj N1 i sin narodnog heroja Peka Dapčevića.
Iako deci zvanično nije bio dozvoljen pristup, Vuka su puštali jer su svi znali da je sin Peka i Milene Dapčević. Slično je bilo, sećao se, i sa drugom decom istaknutih funkcionera i članova partije.
Kako je govorio, osim srebrnog escajga tu ništa nije bilo elitno. Čak se i srebrni escajg koristio samo za specijalne prilike.
„Tu su dolazili ljudi koji su imali pravo da budu u toj grupi, a bila je ozbiljna ‘tuča’ ko će biti vlasnik jedne od tih 150 članskih karata, koliko ih je samo bilo na raspolaganju. Istina je da to nije bio nikakav poseban luksuz. Tu ste jednostavno mogli da vidite neke političare ili generale ili umetnike kako u šortsu igraju tenis, odnosno u nekoj neformalnoj varijanti. I to je sve. Tu je Konstantin Koča Popović igrao vrhunski tenis i umeo masno da opsuje, a ja sam imao kao dete privilegiju da i mene nauči tom sportu. Dolazio je i Petar Lubarda, razni glumci, političari, ozbiljni generali… Moj otac je tamo odlazio da bi igrao tenis, a moja majka Milena je odlazila sa Nadom Gligorov (suprugom Kire Gligorova) da gleda filmove. Hrana u klubu je bila najobičnija, od ćevapa do standardnih stvari u meniju tog vremena. To ničemu nije mirisalo, a kamoli izgledalo na nobl, na nešto skupo. Jedino je elitno bilo što se znalo ko može tu da uđe“, govorio je za Danas Dapčević, koji je mnogo godina kasnije u saradnji sa Duškom Jovanić napravio dokumentarni film „Tolstojeva 2“.
Od estetike socrealizma danas je ostao samo oblik objekta i deo kamenog zida na ulazu. Enterijer, kako se može videti na Instagram nalogu i sajtu „Tolstoy members club“, dominira nova estetika – kristal, zlato, mermer i pliš, bliski oku i ukusu nove elite.
Ćevape su zamenili zalogajčići testenine sa kavijarom, lososa sa tikvicama ili bifteka, sve u stilu „fajn dajninga“. Restoran i ostali sadržaji su dostupni samo za članove kluba, a na sajtu se navodi da je članstvo „diskretno“.
U klub je moguće ući samo u elegantnoj odeći i obući, a izuzetak su oni koji su došli na tenis. Njima je dozvoljeno da budu u sportskoj opremi.
„Osoblje kluba zadržava pravo da ljubazno ukaže na neusklađenost sa kodeksom i, po potrebi, uskrati ulazak. Ova odluka će biti u potpunosti u diskreciji tima kluba“, navodi se na sajtu.
Kako je ranije pisao portal Nova.rs, cene članarina kreću se od 1.200 do 3.000 evra za pojedince, dok korporativne članarine idu do 10.000 evra godišnje.
Za taj novac članovima se obećava diskrecija, pa je upotreba mobilnih telefona dozvoljena samo u nekim delovima kluba.
„Sve što se dešava unutar kluba ostaje u okviru njegovih zidova. Od članova se očekuje da ne dele informacije o događajima, drugim članovima ili osoblju van kluba“, navodi se na sajtu i dodaje da ko prekrši pravila ponašanja može biti izbačen iz članstva, piše N1.
