"Da li je to zbog Kosova" - građani strahuju zbog masovnih vojnih poziva: Penzionisani general otkriva ima li razloga za brigu

Iako, donekle, znaju šta znači poziv za vojnu vežbu, srpski vojni obveznici koji su ga prethodnih nedelja dobili, kao da su neprijatno iznenađeni.

Takvo iskustvo je za naš portal podelio Beograđanin Bojan D. (31) koji je, kako je ispričao, odlučio da se ne odazove pozivu odnosno da ne ode u vojni odsek iz kog je pozvan.

Da li iz straha ili nezainteresovanosti, ne znamo, ali general-potpukovnik u penziji Petar Radojčić objašnjava za Nova.rs da građani ne treba da budu uplašeni zbog ovih poziva.

Ističe da država "samo kasni u obavljanju svog posla", odnosno da je slanje poziva za vojnu vežbu redovna aktivnost koju je Ministarstvo odbrane zapostavilo prethodnih nekoliko godina.

"To je zaista redovna aktivnost. Pozivaju se ljudi da jedan dan dođu u odsek koji im se kaže, da im se saopšti raspored u kojoj će biti jedinci, zatim da se upoznaju sa radom jedinice, da zaduže opremu ako je zadužuju. Dakle, može biti obuka od sedam, deset ili 15 dana o rukovanju naoružanjem, gađanju naoružanjem, rukovanjem vojnom opremom... To se redovno radi, ali država nije sprovodila te aktivnosti duži vremenski period", objašnjava naš sagovornik.

Na konstataciju da se mnogi građani pitaju da li pomenuti pozivi imaju veze sa Kosovom, Radojčić kaže da nema.

"Radi se o tome da je država zapostavila ovu obavezu proteklih deceniju. Zbog čega se čekalo 10 ili 12 godina? Godinama nije pozivan rezervni sastav, nama je pasivni sastav nepoznanica, ne znamo koliko imamo ljudi... Prvo ne znamo ni koliko nam treba rezervista. Aktivna rezerva nije formirana. Trebalo je da se oko 2.000 ljudi rasporedi u aktivnu rezervu, to je na dobrovoljnoj osnovi, sa određenim benefitima, dakle ljudi koji bi popunjavali upražnjena mesta, koji bi po želji ili po potrebi, ali i ukoliko su saglasni, bili upućivani u mirovne operacije. Međutim, to nije sprovedeno. Aktivna rezerva ne postoji, pasivnu su zapostavili", ističe on.

Dodaje da bi u pasivnu rezervu trebalo da budu raspoređeni profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri kojima je prestala profesionalna vojna služba, bilo sa pravom na penziju, bilo po zahtevu.

"Mnogi vojnici su otišli sa 35-40 godina u penziju, oni koji su se dobrovoljno javili ili koji su bili profesionalni pa im je istekao ugovor iz nekog razloga, pa država nije imala potrebe da im produži ugovor. Oni su u roku od sedam dana morali da budu uvedeni u rezervni sastav u slučaju nužde, dakle ako se neko iz službe razboli, pogine, bude ranjen, onda to mesto treba popuniti. Niti ja, niti moje kolege pukovnici i majori koji su otišli u penziju, nismo raspoređeni u rezervni sastav".

Objašnjava da svi državni organi i javna preduzeća u slučaju vanredne situacije ili ratnog stanja moraju da imaju jedinice radne obaveze koje se angažuju privremeno.

"Ali, mi toga nemamo. Nama je sistem odbrane zapostavljen. Vojska jesta osnovna snaga, ali nije jedina snaga odbrane", zaključuje on.

Poručuje da je obaveza svakog građanina da se odazove pozivu od strane Ministarstva odbrane. U suprotnom, može da snosi određene sankcije.

Kazna zatvora do dva meseca

Odazivanje na vežbe je zakonska obaveza i ukoliko se neko ne pojavi po pozivu ili svoj izostanak ne opravda, moraće da plati 10.000 do 50.000 dinara ili da ide na izdržavanje kazne zatvora u trajanju do čak 60 dana.

Ukoliko neko iz određenih razloga želi da odloži vežbu, podnosi zahtev za odlaganje vežbe teritorijalnom organu kod kojeg se lice vodi u evidenciji u roku od osam dana od dana prijema poziva za vežbu.

Rezervistima u radnom odnosu tokom obuke pripada naknada zarade u visini njihove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre pozivanja. Osobama u rezervnom sastavu koje samostalno obavljaju delatnost, tokom obuke pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje.

BONUS VIDEO: Gost Petar Bošković: Vojno politički komentator