Zatvaranje učionica usled kovid krize ponovo je otvorilo polemike u Srbiji o školovanju kod kuće za mlađe đake. Kućno obrazovanje za osnovce u svetu je već godinama u uzletu. Prednost ovog modela školovanja je u organizaciji učenja, ali ne doprinosi socijalnom i emocionalnom razvoju deteta, ističe pedagoškinja Marija Milinković. Šta su aduti i nedostaci nastave kod kuće i zašto sve više postaje svetski trend?
Pandemija, koja je naglo pre tri godine širom sveta zatvorila obrazovne institucije, naterala nas je da ponovo preispitamo školstvo. Osnovci i srednjoškolci su umesto sa školskih tabli gradivo učili preko aplikacija i novih platformi. Iako je period učenja od kuće, prema mišljenju roditelja, ostavio „rupe“ u znanju – unapredio je načine i strategiju učenja, pokazuju svetska i domaća istraživanja.
Nastava kod kuće uticala je na socijalni i emocionalni razvoj učenika – negativno po vršnjačke odnose i mentalno zdravlje, ali su deca više vremena provodila s roditeljima.
Takozvano kućno obrazovanje (homeschooling), međutim, u ekspanziji je u svetu, naročito u Americi, gde je oružano i vršnjačko nasilje u školama deo svakodnevice pa roditelji na taj način ćele da zaštite svoju decu. Nezadovoljstvo školskim sistemom a posebno korona u SAD samo su dodatno pogurali američke porodice da najmlađe školuju u kućnim učionicama. U Srbiji, međutim, prava je retkost čuti da se osnovac obrazuje kod kuće, jer je to je pre svega „skup sport“ za naše prilike.
Škole u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima, osim redovne, mogu za osnovce da organizuju nastavu kod kuće i na daljinu, kao i učenje za đake na dužem kućnom i bolničkom lečenju.
Praktično postoje ograničenja, te tako roditelji moraju da imaju opravdane razloge, zašto bi dete umesto iz đačke klupe trebalo da uči iz fotelje.
Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju zbog dela o nastavi kod kuće je pre deset godina u Srbiji izazvao burne reakcije struke o pitanju kvaliteta takvog načina učenja. Najnovije aplikacije, platforme i edukativni alati koji su masovno korišćeni za učenje od kuće u doba korone, deceniju kasnije, i te kako su upotrebljivi u školama kako đacima tako i nastavnicima.
Iz Ministarstva prosvete Internet portalu RTS-a nisu mogli da dostavne precizne podatke o broju osnovaca koji se trenutno školuju od kuće i na daljinu jer, kako saznajemo, prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, takav model na zahtev roditelja odobrava škola u koju je dete upisano.
Pravo na nastavu od kuće, koje se ostvaruje u skladu sa propisanim planom i programom, odobrava se osnovcima, sem prvacima i osmacima, deci aktivnim sportistima, onima koji pohađaju muzičke i baletske škole, kao i đacima čiji roditelji privremeno odlaze u inostranstvo, kažu u Ministarstvu prosvete.
U odgovoru se ističe da je roditelj dužan da do kraja tekuće nastavne godine pisano obavesti školu o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.
PROČITAJTE JOŠ
„Način ostvarivanja i organizovanja obrazovanja ili nastave kod kuće obezbeđuje roditelj u saradnji sa nastavnikom koji izvodi nastavu. Nastavnik nije zaposlen u školi u koju je učenik upisan. Troškove obrazovanja kod kuće obezbeđuju roditelji“, objašnjavaju u Ministarstvu.
Uporište u zakonu ima i nastava na daljinu. Pravo na ovakav vid tzv. onlajn nastave imaju, takođe, osim prvaka i osmaka, učenici koji iz opravdanih razloga ne mogu da neposredno stiču obrazovanje u školi: aktivni sportisti, đaci koji pohađaju muzičku i/ili baletsku školu, oni koji žive u mestima gde je loša infrastruktura ili deca koja zbog poslovnih obaveza roditelja privremeno odlaze u inostranstvo.
Direktor škole, prema propisama, donosi odluku o sticanju osnovnog obrazovanja i vaspitanja nastavom na daljinu. I učenje na daljinu je u skladu sa propisanim planom i programom nastave i učenja, ali edukaciju izvode nastavnici zaposleni u školi u koju je učenik upisan.
Kako kažu u Ministarstvu, nastava na daljinu organizuje se po pravilu za celu školsku godinu ali može, u skladu sa potrebama učenika, i u toku školske godine za period koji nije kraći od tri nedelje.
Resorno ministarstvo, kada je reč o nastavi za učenike na dužem kućnom lečenju i bolničkom lečenju, navodi da je od početka ove školske godine više od 70 osnovnih škola podnelo zahteve za odobravanje organizovanja ovakvog vida nastave.
Među tim zahtevima, najčešće je bilo da se nastava, koju izvode nastavnici zaposleni u školi u koju je dete upisano, održi u kućnim uslovima. Roditelji ili staratelji se prethodno obraćaju školi koja priprema raspored, organizuje i prati način realizacije nastave za učenike.
„Organizacija treba da bude u skladu s tempom pojedinačnog učenika, odnosno kreirana prema njegovim potrebama. Važno je napomenuti da to u najvećoj meri zavisi od kompetencija nastavnika“, kaže Milinkovićeva.
Govoreći o nedostacima, navodi da takav model ne doprinosi u dovoljnoj meri socijalnom i emocionalnom razvoju dece, kao i da provođenje mnogo vremena ispred ekrana može na decu da ima negativan uticaj na spavanje, razvoj jezika i pažnju.
Prema njenim rečima, pandemija je proizvela značajne uvide u trenutno stanje i polja školstva kojima je potrebna rekonceptualizacija.
„Potrebno je zajedničko delovanje svih odgovornih aktera obrazovno-vaspitnog procesa, donosioca odluka, praktičara, porodice, učenika, kao i lokalne zajednice“, zaključuje Marija Milinković iz Pedagoškog društva Srbije.
Osim ekonomičnosti u vremenu i prostoru, pedagoškinja Marija Milinković kao najznačajniju prednost kućnog školstva i učenja na daljinu izdvaja organizaciju samog procesa edukacije – koja može posebno da bude značajna za učenike na bolničkom lečenju.
BONUS VIDEO Učiteljica Dina i đaci OŠ „Rade Končar“ umesto poklona za 8.mart sakupili novac za bolesnog dečaka
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar