"Čizma glavu čuva, al' nakurnjak celu familiju", ovako glasi poznata srpska izreka koja je potekla iz perioda kada su muškarci u srpskim selima nosili ovaj intimni odevni predmet kako bi od oštre zime sačuvali svoju muškost. Danas se nakurnjaci retko gde mogu pronaći, a ekipa Nova.rs spazila je jedan "novogodišnji" u grupi na Fejsbuku "Budi human-humanitarne licitacije" koji je vlasnica Marica Aksić Ilić (37) iz Kosovske Mitrovice ponudila na licitaciji za bolesnu decu. Iako se nije nadala, nakurnjak je prodat za 2.000 dinara, a za Nova.rs, Marica priča kako je uopšte došla do ove ideje.

„Nažalost, toliko ima bolesne dece i uopšte ljudi, članovi grupe postavljaju najrazličitije proizvode ne bi li na taj način pomogli nekome. Videvši to, postavila sam nakurnjak. Iako je bilo i neumesnih komentara, sačekala sam da vidim šta će biti i nakurnjak je na kraju prodat za 2.000 dinara“, priča nam Marica.

Marica plete nakurnjake u različitim dezenima, a žene koje ih poručuju, načešće joj traže u obliku životinja, a posebno pčelica.

„Imam ih u raznim dezenima, zavisi ko šta voli, radila sam minionse, mačke, stršljenove odnosno pčelicu, petliće, ali najviše mi traže pčelicu. Valjda se žene prethodno dogovore sa svojim muževima šta žele“, kaže kroz smeh Marica.

Priča da joj je jedna žena koja je od nje kupila nakurnjak, poslala fotografiju svog muža koji je pokazao kako se nosi ovaj odevni predmet.

„U šali kažem mom mužu da razmisli da mi bude model za nakurnjake. Kako je Jovan Memedović probao nakurnjak pred milionskim euditorijumom, može i moj muž. Naravno, on neće, a svakako ni ne stavljam fotografije ispletenih nakurnjaka na društvene mreže jer me je pomalo sramota s obzirom da imam decu“.

Cena nakurnjaka je otprilike 500 dinara, a Marica priznaje da ne zna da li je to malo ili mnogo.

Pored nakurnjaka koje je naučila odavno da plete, ova domaćica koja je i majka troje dece, plete i trake za kosu, navlake za flaše, kapice za uskršnja jaja, ali i hekla najrazličitije igračkice na koje niko ne može da ostane ravnodušan.

„Heklanjem sam počela sasvim neobavezno da se bavim kada je nastupila epidemija korone. Bilo je dosadno, deca i ja smo svakodnevno nešto crtali i bojili, želeli su da radimo nešto kreativno i pokušala sam da isheklam lutkicu“, kaže naša sagovornica.

Potom ju je jedna žena pitala da joj isplete lutkicu, a iako se dvoumila jer sem kape i šalova nije znala ništa drugo da isplete, pronašla je na jutjubu tehniku i upustila se u ovu avanturu.

„Počela sam da pletem, ali nije mi išlo, prvi put, drugi put, tek iz trećeg pokušaja uspela sam da napravim igračkicu onakvu kakva baš treba da izgleda. Tehnika amigurumi nije uopšta bezazlena, potrebno je puno pažnje i strpljenja, ali i ljubavi za ono što volite da radite. Što se tiče „zimske opreme za muškarce“, tu ne treba nikakva posebna tehnika. Veličina je univerzalna, ponekad se desi da mi traže da bude malo duži“.

Marica bi volela da proširi posao, ali kaže da je u maloj sredini retko ko zainteresovan za ovakve igračke.

„Želela bih da pokrenem posao, ali ovo je mala sredina, retko ko to kupuje, svima je jeftinije kupiti neku igračku koja će se, nažalost, brzo polomiti, ali da mi ne bi čučale u prašini, bolje da ih poklonim za bolesnu decu“.

Pored obaveze oko domaćinstva i dece, Marica je uspela i da napiše svoju zbirku pesama „Ljubav od mastila“, a želja joj je da do kraja sledeće godine završi medicinu.

„Ja sam apsolvent Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, živimo na selu, bavimo se poljoprivredom. Ostalo mi je 10 ispita do kraja, ali sam se udala, jedno, pa drugo, pa treće dete, jednostavno nisam stigla da se usmerim prema fakultetu. Ali hoću, obećala sam sebi“, kaže naša sagovornica.

Marica kaže da nikako ne treba zaboraviti korisnike Fondacije „Budi human“ sa Kosova, za koje je u Fejsbuk grupi „Budi human-humanitarne licitacije“, mali odziv.

„Emilija boluje od spinalne mišićne atrofije. Zbog svoje bolesti, izgubila je moć hodanja sa četiri godine. Potrebno joj je 20.000 evra da bi ponovo prohodala. Ona živi sa roditeljima na Kosmetu i njena najveća želja je da može kao i druga deca da ide sama u školu. Eto, Emilija je samo jedna od mnogih kojima je potrebna pomoć. Zato bih volela da svako ko može, pošalje makar SMS poruku sa sadržinom 1392 na broj 3030 jer naše malo, njoj znači puno. Takođe bih spomenula i profesora Sašu Dimića, koji je mene učio. Njemu su potrebna sredstva za rehabilitaciju, terapije, lekove i suplemente pošto su mu oduzeti donji ekstremiteti zbog retke bolesti. Pomozimo Saši kao što je on kao lekar mnogima pomogao“, apeluje ova humana žena.

BONUS VIDEO: Ova takimičarka je pobedila u Savršenoj večeri Nagrada ide u humanitarne svrhe