Buvljak je ubijen, a ovo su potresne priče prodavaca kojima je ta odluka uništila živote

Otvoreni tržni centar na Novom Beogradu, građanima poznatiji kao buvlja pijaca ili buvljak, uskoro se premešta na Miljakovac.Izgradnja celog kompleksa sa parkingom na novoj lokaciji koštaće oko šest miliona evra, a iako sve zvuči sjajno i bajkovito, prodavci i mušterije strahuju jer ne znaju šta da očekuju.Pojedini zakupci rešili su da se povuku iz trgovine jer im se, kako pričaju za naš portal, ne isplati da putuju do Miljakovca. Drugi se, pak, nadaju da će i na novom prostoru zadobiti poverenje mušterija, ali su svesni da će to potrajati.

Prošetali smo između šarenolikih tezgi i uočili da ima mnogo i zatvorenih. Prodavci nam kažu da su neki od njih raskinuli ugovore o zakupu tezge, te da su se ili preselili u novobeogradske blokove ili su jednostavno rasprodali robu i zauvek prestali sa radom.

Odustaje od trgovine

Beograđanka Milka Žilović radi na buvljoj pijaci više od dvadeset godina. Njen poslodavac koji drži kofere, putne torbe i veš, neće da se seli na Miljakovac. Pošto već ima dva lokala na Novom Beogradu, odlučio je da tezgu na buvljaku definitivno zatvori. Zato je Milka odlučila da odustane od trgovine."Gazda je odustao od preseljenja na novi buvljak, kaže da mu je daleko i da se ne isplati, s obzirom da je gorivo skupo. Što se mene tiče, dobila sam ponudu od jedne žene da radim kod nje u salonu zavesa na Miljakovcu, ali ne želim. Neću da putujem. Naći ću novi posao, uvek ima posla ko hoće da radi. Na svakoj autobuskoj stanici piše: Traži se radnik, krojač, prodavac. Ja volim trgovinu, za to sam se i školovala, ali mogu i da čuvam decu. Videću šta ću, ali neću sedeti kući. Zašto da buljim u televizor, kada mogu da radim. A i moram. Kako da preživim od penzije koja iznosi samo 22.000 dinara?", pita se Milka.

Mnogi njeni prijatelji su, kako priča, već napustili tezge i iznajmili lokale u novobeogradskom bloku 44.Ipak, posla još uvek ima, prethodnih dana čak i previše jer, kako se čini, mušterije su navalile na kupovinu baš zbog najavljene selidbe."Ljudi su počeli da kupuju kao blesavi. Garnišne, sudopere, sve to što je kabasto, lakše im je da kupe tu robu ovde. Koliko god da budući buvljak bude moderan i lep, ipak je daleko. Daleko je za vlasnika tezge. Zašto bi išao Bogu iza nogu? Prvo, ako je zakupac vlasnik, on mora da ima auto da prevozi robu, a benzin je jako skup. Ako je radnik, vremenski mu treba tri sata da utroši na prevoz. Nije lako. Trebaće godinu dana da se ljudi prilagode jer Novi Beograd je najveća opština i ljudi su navikli. Tamo da je valjala ta pijaca, ona bi još postojala. Ono betonsko što je Šapić pokazao je staro 30 godina, a ja se baš pitala kako su tako brzo sve uradili. Prazna priča, moje dete", navodi naša sagovornica.

Za razliku od Milke koja je presekla i odlučila da više ne radi u trgovini,  Ljuba Lepojević još uvek nije odlučio šta će dalje da radi. On i njegova supruga više od dvadeset godina prodaju obuću na buvljaku. Kaže nam - nit' tamo, nit ovamo."Ne znam, verujte da razmišljam nedeljama, ali ne znam. Videću. Oboje smo u penziji, ali penzije su tako male, sa 50.000 mesečno ne možemo ništa. Makar da je 70.000-80.000, pa da opušteno šetam po parku i igram šah kao moji vršnjaci. Ali ne, ja moram da radim. Neka bude šta bude. Za sada sam još uvek ovde. Čuo sam da će iseljenje biti u novembru ili decembru, zato i želim da rasprodam robu koju imam, pa da vidimo. Imam još mesec dana da razmislim. A da budem iskren, deluje mi da je gotovo sa pijacama. Tržni centri su ih potisnuli. To se vidi. Retko ko više kupuje na pijaci", tvrdi prodavac.

Nova lokacija daleka - nije isplativa

U dilemi je i Ruža Šundić, prodavačica zavesa. Kaže da joj se ne isplati da se preseli na Miljakovac, jer će u tom slučaju da dnevnicu koju zaradi daje na gorivo. Njena gazdarica prelazi na novu lokaciju, već je raskinula ugovor o zakupu, dok Ruža još uvek nije odlučila."Živim na Novom Beogradu, pritom imam 70 godina. Ne želim da se stresiram da li ću imati mušterija. Svi se plaše od neizvesnosti. Ne očekuju ovoliku frekvenciju ljudi, kao što je sada, jer ni prevoz nije regulisan onako kako je obećano, tako da se svi plašimo hoćemo li imati mušterija. To je neki opšti strah svih nas ovde", navodi Ruža.

Dodaje da nije sigurna da li bi uspela da zadrži makar stare mušterije, iako je na buvljaku poznaju svi već tri decenije."Ko sada kupi zavesu, taj je sledeći put kupuje za deset godina. To je prosto tako. U svakom slučaju, ja sam u penziji, nešto ću raditi. Ne želim da sedim i da šetam sa babama u parku. Ja sam aktivna žena. Verovatno ću se više posvetiti slikanju. Volim da slikam, ali ne stižem jer imam mnogo posla ovde. Međutim, možda je baš sada prilika za moj talenat, pa ću pokušati da ih prodajem putem društvenih mreža. Snaći ću se nekako", priča naša sagovornica.Njena prijateljica Milesa Milinković definitivno je odlučila da se ne seli na Miljakovac. Odustala je i to ne samo od selidbe, nego i od trgovine. Priča nam da joj je daleko i da ne želi da se pod stare dane "vuče" po prevozu. 

"Mnogo mi je daleko. Odlučila sam da se posle 28 godina povučem iz trgovine. Dosta je bilo. Muža sam sahranila, ne želim da se mučim pod stare dane. Znate koliko ima do Miljakovca? Mnogo. A ja živim blizu Geneksa i ovd emi je bilo baš blizu. Žao mi je, navikli smo i mi i mušterije, ali tako je. Garderobu sam stavila na rasprodaju, ima ljudi, dolaze, raspituju se dokle smo ovde, kupuju. Žao mi je mladih ljudi, pravo da vam kažem. Ko pita nas stare. Ja već imam 70 godina. Nismo mi toliko važni", smatra Milesa.

Prodavačica Goga R. je, kako ističe za Nova.rs, spremna za preseljenje na Miljakovac. Svesna je da će mnogo para davati na prevoz, ali "ko ne reskira, taj ne profitira"."Selim se, ali čujem jako neke čudne uslove, navodno da će morati šest meseci unapred da se plati zakup, kao da ne bismo odustali posle mesec dana, ako nam se ne dopadne. Ali izgleda da to neće ići tako. Ja sam optimistična, ipak je to nešto novo, a svi hrle i jure kada se otvara nešto, pa ćemo videti. Bitno je, pre svega, da se parking ne plaća. Nekako treba ugoditi narodu da se makar taj prvi sat ne plaća", smatra ona.

Dodaje da je važno da se, ubuduće, ne menjaju cene svaki čas."Sada sam dobila račun za tezgu 31.000 dinara, a bio je 26.700. Zato je bitno da se cene stabilizuju. Šapić je rekao da nam neće menjati cene, ali evo, već ovaj mesec nam je skuplje. A ko mene pita da li sam danas nešto prodala? Imam mušterija kad su svadbe, pošto prodajem cvetove za kićenje i materijal za mladence, ali svadbe su u sezoni. Šta ćemo posle? Moramo se truditi, ne vredi, plaćamo knjigovođu, prevoz, sve. A mora i nama nešto da ostane. Videćemo", zaključuje prodavačica.

Na Miljakovcu bolji uslovi

I Nada Hakić premešta svoj lokal sa posuđem na Miljakovac. Kaže - kako svi, tako će i ona, ali se nada stalnim mušterijama koje je stekla za ovih tridesetak godina.

Potpisala je raskid ugovora i papir na kom piše da prihvata preseljenje na novu lokaciju."Ne znamo kako će to sve da izgleda, šta ćemo dobiti... Kažu nam da će biti petnaest kvadrata. Otprilike je i ovde tako. I kao, metar ipo ćemo moći napred, neće biti javašluk kao sada. Ovde curi, kaplje, ma užas. U martu smo prešli ovde, a pre toga smo imali tri tezge. Ni ljudi nisu mogli dobro da pogledaju robu. Ovde je iole moguće. Tako da se nadam da će tamo biti dobro u tom smislu, a i nadam se mojim mušterijama. Mi imamo dobru robu, svi nas poznaju. Mora se i uložiti da bi dobio nešto. A mi smo baš ulagali godinama", kaže Nada, ističući da je parking izuzetno važan za budući buvljak."Mi plaćamo mesečno parking 4.800, sada idemo tamo, a kažu da nema mesta i da ima samo za kupce. A šta ćemo mi? Prvo je trebalo rešiti parking, pa tek onda sam tržni centar", poručuje Nada.

Sami T. koji drži tezgu sa garderobom trideset godina, jedva čeka preseljenje na novu lokaciju. Kaže da su uslovi na starom buvljaku godinama surovi i nehumani i da je nova lokacija najbolje rešenje."Selimo se, odlučili smo. Starije mušterije će, pretpostavljamo, odustati od kupovine kod nas jer im je daleko, dok će oni mlađi sigurno dolaziti. Kome je stalo do garderobe i kvaliteta, doći će. U neizvesnosti smo svi, ali imaćemo da preživimo i to je najbitnije. Šta znam, dobro je što se preseljavamo jer su ovde uslovi surovi. Nema tende, prokišnjava, hladno nam je, katastrofa. Nekada nam bude loše, ne možemo da se spakujemo. Zimi radimo skraćeno, ne možemo da izdržimo. Tako da, ja se radujem, da budem iskren. Iako je ovde dobra lokacija, ipak smo svesni da ne možemo više da ostanemo. Nije humano", kaže Sami.

Inače, nova lokacija popularnog "buvljaka" nalazi se na raskršću tri velike gradske opštine: Rakovica, Čukarica i Voždovac.Nadležni su ranije naglasili da će kompletna pijačna oprema biti modernizovana, a u okviru OTC-a predviđeno je čak 130 parking mesta, preko 230 bokseva i preko 60 lokala.

Iz JKP "Beogradske pijace" navodi da će time zakupcima biti omogućeni neuporedivo bolji uslovi rada, pri čemu će, kažu, cene zakupa ostati iste.Pijaca će biti natkrivena i kompleto osvetljena, tako da će svi zakupci imati mogućnost da rade u svim vremenskim uslovima, kao i u popodnevnim časovima.Trenutno postoji devet linija gradskog prevoza koje vode ka novoj lokaciji, a na samo 150 metara od buduće pijace nalazi se i linija "Beovoza".BONUS VIDEO: Kako će izgledati Bajlonijeva pijaca sa sve metro stanicom