Britanski soj koronavirusa ušao je u populaciju, a u kolikoj meri još ne mogu da vam kažem, ističe za Nova.rs Aleksandra Knežević, virusološkinja i predavač na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ona potvrđuje da je moguće, s obzirom da se ovaj soj brže šire, da njegovo prisustvo utiče i na porast broja zaraženih.
„Mi trenutno ispitujemo te sojeve, neke preciznije podatke još ne mogu da vam kažem. S obzirom na to da smo već dokazali prisustvo britanskog soja virusa kod nas, pretpostavljamo da je on ušao u populaciju. U kolikoj meri, još ne mogu da vam kažem, jer trenutno analiziramo veći broj uzoraka. Kada budemo to završili, onda čemo imati neke preciznije podatke“ objašnjava Knežević.
Rezultati detaljnijih analiza se očekuju tokom naredne nedelje.
Mi smo dokazali onaj prvi, posle toga smo dokazali još jedan, sada smo uzeli neki veći broj uzoraka i analiziramo“, kaže profesorka Knežević.
Ona ne isključuje mogućnost da se pored britanskog kod nas potvrdi i prisustvo nekih drugih sojeva, poput južnoafičkog.
„Hrvati i Slovenci su dokazali južnoafrički soj. Nakon analiza znaćemo i da li je kod stigao neki drugi soj virusa, pored britanskog. Malo smo čekali neke reagense da bismo mogli da analiziramo još veći broj uzoraka. Cilj nam je da što više uzoraka uradimo da bismo imali bolju informaciju“, objašnjava profesorka Knežević.
Ona ocenjuje da novi sojevi, pre svega britanski koji se dokazano brže širi, utiču na veći broj zaraženih kod nas.
„Britanski soj je prisutan i dokazan i to je verovatno posledica toga“, zaključuje profesorka Knežević.
Ipak, ima i onih, poput imunologa Dušana Popadića, koji smatraju da za veći broj novih slučajeva kod nisu nisu zaslužni novi sojevi.
„Ponašenje ljudi je zaslužno za to“, nema dilemu naš sagovornik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare