Branislava, Jasminka i dva Predraga predstavljaju Srbiju na takmičenju za najboljeg nastavnika na svetu: Otkrivaju zašto su baš oni izabrani

Jasminka Olić Ilčešin je nastavnica srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Žarko Zrenjanin” u Vrbasu.

Veći deo svog radnog veka provela je radeći u seoskoj sredini. Kako kaže, njen rad u prosveti zasnovan je na principima inkluzivnosti, celoživotnog učenja i primene savremenih metoda nastave, a ne zaboravljajući tradicionalne vrednosti, integriše digitalne alate i veštačku inteligenciju kako bi omogućila jednake šanse za sve.

Obrazovni moto kojim se vodi je da svako dete može da uči, samo treba pronaći pravi put do njegovog znanja. Priznaje da nije očekivala nominaciju za titulu "Prosvetitelj", ali da je ovo poseban trenutak u njenoj karijeri.

Iskreno, nisam očekivala ovu nominaciju. Biti prosvetni radnik, pogotovo danas, je profesija kojoj pristupaš jedino iz ljubavi prema deci i svom nastavnom predmetu, kao i iz uverenja da obrazovanje menja živote. Nominacija za mene je velika čast i podseća me da trud, posvećenost i rad uz mnogo ljubavi ipak ne prođu nezapaženo", kaže ona.

Dodaje da su današnji učenici često preopterećeni, "rasuti između virtuelnog i realnog".

"Deca u svakom vremenu imaju slične potrebe: da ih saslušaš, da ih razumeš, da ih voliš i ne menja se to bez obzira da li govorimo o prošlosti ili sadašnjosti, ali savremeno doba donosi nove izazove – brzi ritam života, digitalno okruženje, manjak koncetracije, odsustvo socijalizacije, ali i mnogo više potrebe za pažnjom i emocionalnom podrškom. Danas je važno biti više od predavača, potrebno je da budemo oslonac, mentor i inspiracija. Nije lako, ali je veoma dragoceno. Nije dovoljno samo preneti znanje, potrebno je graditi međuljudske odnose, razvijati emocionalnu pismenost i podsticati kritičko mišljenje".

A da nije nastavnica, Jasmina bi se bavila psihologijom ili nekom vrstom socijalnog rada.

"Moj izbor prosvete se nekako dogodio pomalo slučajno i nije možda poziv prosvetnog radnika bio baš na vrhu moje liste željenih zanimanja, ali mislim da je to prosto bila ljubav na prvi susret. I da ponovo biram, i da imam ista saznanja o prosveti danas u Srbiji, ja bih ponovo birala isti poziv. Možda bih se bavila i psihologijom ili nekom vrstom socijalnog rada, nekom profesijom koja podrazumeva duboko razumevanje ljudi".

Naglašava da se njen odnos sa učenicima temelji na poverenju, poštovanju i dijalogu, te da se trudi da se deca na časovima osećaju opušteno.

"Krizni momenti se ne mogu izbeći, ali se mogu pretvoriti u prilike za učenje – i za njih i za mene. Važno mi je da na greškama učimo, da jedni drugima greške ne zameramo već da ukazujemo jedni drugima na njih i da se trudimo da ih ne ponavljamo. Prosveta danas je na raskrsnici. Suočena je sa brojnim izazovima, od sistemskih do društvenih, ali u njoj i dalje rade ljudi koji je drže na nogama, često uprkos svemu", ističe Jasmina.

Branislava

Branislava Marjanović je vaspitačica u PU "Pčelica" u Nišu. Svoje bogato iskustvo, punih 30 godina staža, ipak vezuje za rad u vrtiću „Švrća” u Gornjoj Toponici, koji je dogradila i unapredila uz pomoć donacija.

Uspela je da oživi i seosku biblioteku, umreži celu lokalnu zajednicu, zajedno sa bolnicom i školom, u jedinstvenu priču o predškolstvu.

Nominaciju nikako nije očekivala baš zato što radi u predškolstvu.

"Zato što je predškolstvo od strane sistema obrazovanja i vaspitanja, uvek gurano u stranu kao manje bitno. Kakav apsurd, jer se ustvari, najznačajniji period razvoja ličnosti događa upravo u predškolskom uzrastu pa je značaj rada sa tom populacijom i najbitniji temelj za razvoj budućeg drušva.Ova nominacija, ulazak u polufinale i finale, priznanje je celoj mojoj struci i svim zaposlenima u predškolstvu", ističe ona.

Ističe da je rad sa decom uzrasta od 3 do 7 godina izazovno, odgovorno i prožeto velikom emotivnom povezanošću.

"Posao vaspitača nije samo rad sa decom, već i sa čitavom porodicom, jer se ulaskom u vrtić, ustvari, čitava porodica susreće sa školskim sistemom. I neću govorit o brojnosti dece po grupama, o odgovornosti i stresu koje sa sobom nosi ovaj posao, o borbi za dostojanstvo zaposlenih u predškolskim ustanovama", naglašava ona i dodaje:

"Sa decom gradim odnos poverenja, razumevanja i uzajamnog poštovanja. Trudim se da ličnim primerom i odnosom prema životu uopšte, pokažem da ono čemu ih učim, ima i praktičnu primenu".

Da nije vaspitač, kaže da bi izabrala neku sličnu delatnost koja joj  pruža jednaku slobodu izražavanja kreativnosti, rad sa ljudima.

Što se tiče nekih "kriznih situacija" s mališanima, priznaje da su one često komične iz ugla odraslih.

"Ali se često javljaju i situacije koje prevazilaze uzrast dece a ogledalo su društva u kojem živimo. Kao neko ko je na zadatku vaspitanja i obrazovanja najmlađe populacije, moj odnos prema detetu je holistički. Svojim poslom smatram pripremu dece za život", poručuje ona.

Predrag J.

Predrag Jovanović je profesor harmonike u Muzičkoj školi Niš. Veliki broj nastupa njegovih učenika širom Evrope i Srbije i vredni takmičarski uspesi, doprineli su afirmaciji odseka harmonike u Niškoj i Leskovačkoj muzičkoj školi.

Njegovi učenici su danas studenti, vrhunski koncertni izvođači, uvaženi profesori na Visokim školama u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Kanadi, Americi, Ukrajini, Rusiji, Makedoniji, Bosni, Crnoj Gori, Sloveniji, Srbiji itd.

Priznaje da u njemu vlada takmičarski duh, te da mu je drago zbog ove nominacije i učešća na takmičenju za najboljeg nastavnika na svetu.

"Navikao sam da se takmičim i uglavnom pobeđujemo. Ogromna je čast i zadovoljsto bilo naći se u procesu za izbor najboljeg nastavnika Srbije – Prosvetitelja. Što se tiče škole, na žalost, živimo u sredini gde klasična muzika nije na zavidnom nivou, i naše opredeljenje nije atraktivno, finansijski neisplativo, mediji i društvene mreže, nažalost propagiraju blud i nemoral, u sredini gde roditelji sastavljaju kraj sa krajem, gde su deca prepuštena sama sebi jer se roditelji trude da zarade neki dinar više, dok decu prepuštaju ulici, telefonima, televiziji, gde je sve manje opšteobrazovnih I kulturnih emisija kojih je bilo mnogo više u našem detinjstvu. I upravo zato muzička škola preuzima veliku ulogu u obrazovanju. I vaspitanju naše dece", smatra on.

Harmonika je njegova ljubav od detinjstva, pa o drugoj profesiji nikada nije razmišljao.

"Uspesi mojih đaka, gledajući kako odrastaju u veoma zrele, uspešne i zadovoljne mlade ljude, najveće je dostignuće svakog prosvetnog radnika. Naš glavni zadatak pedagoga je da odgojimo srećne ljude! Nijedan drugi poziv ne može da zameni sreću i radost kad vidite osmeh, ljubav i sreću na licima vaših učenika koji vam dolaze na čas.  Moja je uloga i vaspitača i učitelja i nastavnika i profesora i instruktora. Najbolji sam drug i najbolja drugarica, vrlo često sam i u ulozi oca i majke. Zato je naš zadatak daleko odgovorniji od onog što se uglavno misli, da smo mi tu samo da đake naučimo note i da deca eto utroše negde svoje vreme.".

Ni prosveta, kaže, nije na zavidnom nivou.

"Naše opredeljenje nije atraktivno, finansijski je neisplativo, mediji i društvene mreže, nažalost, propagiraju blud i nemoral, laku zaradu. Živimo u sredini gde roditelji sastavljaju kraj sa krajem, gde su deca prepuštena sama. Tako da je naša uloga prosvetitelja da drzimo svetlo upaljeno gde god da je tama", naglašava profesor Jovanović.

Predrag S.

Predrag Starčević je učitelj u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” u Pančevu. Nije verovao da će ući u finale, ali kada je napravio sajt baš zbog ovog konkursa, video je koliko je projekata i poslovnih uspeha stalo u njegov život.

"Moje iskustvo mi govori da je sada jednako raditi kao nekada i da nam dolaze ista deca generacijama, kao kada sam počinjao da radim. Jedina razlika je jer su sada deca sa mnogo više informacija i to koristim da unapredim svoj rad. Nekada su deca istraživala iz enciklopedije, danas su mogućnosti neograničene jer su deca korisnici interneta i zaista naprednija".

Da nije izabrao prosvetu, zasigurno bi se bavio humanitarnim radom sa decom iz rata negde u Africi ili radom dece u nekom od sirotišta u Indiji.

"Ne isključujem mogućnost da ću se ovakvim humanitarnim radom baviti kada odem u penziju.vPočetkom ratova izazvanim raspadom Jugoslavije sam dočekivao izbegle porodice i njihovu decu. 1995. sam vodio decu iz rata iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, na sedam meseci u Nea Apoloniju u Grčkoj. Tada sam saznao šta je dečija bol. Iz tog razloga sam napravio projekte vezano za pomoć deci iz rata i u ratu u Etiopiji. Takođe, bavio bih se mirotvorstvom".

Naglašava da od prvog dana prvog razreda dete gledee kao sebi ravnog., a ako mu se desi nekada i da povisi ton, odmah se izvini detetu i objasni zašto je to uradio.

"Sve razrešavam Jezikom saosećanja. Dešava se da dete, na početku prvog razreda, bude agresivno. Prvo reagujem oštrije, a zatim zbunim to dete. Posle neke tuče, izvedem to dete da stane pored mene. Blago stavim ruku na njegovo rame, da oseća i moju taktilnu podršku. Onda pitam ostalu decu iz odeljenja šta vide lepo u njemu. Deca koja su po svojoj prirodi dobra. Onda mu govore te lepe stvari. Interesantan je fenomen da i deca sa kojima je dete bilo u konfliktu samo pre nekoliko trenutaka, izgovaraju najlepše reči. Ta lepota nije laka ni za učitelja":

Za kraj razgovora, poručuje da je biti nastavnik uzvišen osećaj.

"Deca nas svakodnevno raduju. Učenici nas svojim pitanjima i razmišljanjima svakodnevno čine boljim ljudima. Svojim čistim pitanjima i neiskvarenom logikom nas podsećaju na nepravde kod nas i na Planeti zemlji. Deca neguju u nama čistotu, neguju u nama ono unutarnje dete i podsećaju nas da to, unutarnje dete pomilujemo svakoga dana", kaže on.

O nagradi "Prosvetitelj"

Nastavnička nagrada "Prosvetitelj" Fondacije "Alek Кavčić", nastoji da u fokus stavi najbolje vaspitače, učitelje, nastavnike i instruktore koji svojom invetivnošću pomeraju pozitivne granice nastavničkog poziva.

Ovaj konkurs, koji pored titule donosi i novčanu nagradu ukupne vrednosti 2.200.000 dinara, predstavlja napore Fondacije "Alek Кavčić" i Organizacionog odbora nastavničke nagrade da prepoznaju i nagrade najbolje nastavnike u Srbiji, predstavljajući ih društvu u Srbiji i međunarodnoj zajednici.

Najbolji nastavnik dobiće milion dinara, a finalsiti po kategorijama po 300.000 dinara, uz plaketu i film koji prikazuje njihova postignuća.

BONUS VIDEO: Univerzitet i politika: (Ne)dozvoljen odnos – Biljana Đorđević i Goran Knežević