Na fakultete beogradskog univerziteta u akademskoj 2023/24 godini upisano je 12.417 brucoša, dok je ostalo nepopunjeno 2.896 mesta i to 1.365 budžetskih i 1.531 mesto za samofinansirajuće studente. Statistika pokazuje da se iz godine u godinu smanjuje broj brucoša i da je sve veći broj nepopunjenih mesta na fakultetima. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Rudarsko- geološkom fakultetu, Tehnološko- metalurškom, Poljoprivrednom, Šumarskom, Filološkom, Učiteljskom, Matematičkom i Fizičkom fakultetu. Da situacija na Fizičkom fakultetu uopšte nije sjajna, videlo se još u junu, kada se za nastavnički smer prijavio samo jedan brucoš. Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Belča kaže za Nova.rs da treba da budemo uplašeni jer sve manje brucoša upisuje državne beogradske fakultete, dok je na privatnim fakultetima povećan broj upisanih studenata. To, naglašava, pokazuje da je društvo na najnižem mogućem nivou.
Statistika pokazuje da se iz godine u godinu smanjuje broj brucoša i da je sve veći broj nepopunjenih mesta na fakultetima.
Prošle godine na najstarijem univerzitetu u Srbiji ostalo je nepopunjeno 2.185 mesta, dok je u akademskoj 2021/22 godini ostalo slobodno 1.980 mesta, piše Euronews.
Najviše slobodnih mesta ove akademske godine ostalo je na Rudarsko- geološkom fakultetu, Tehnološko- metalurškom, Poljoprivrednom, Šumarskom, Filološkom, Učiteljskom, Matematičkom i Fizičkom fakultetu.
Kako su za Nova.rs rekli sa Rudarsko-geološkog fakulteta, oni su uspeli da popune manje od 40 posto upisne kvote. Dodaju da postoji realna opasnost, ako se takav trend nastavi, da u narednim godinama ostanemo bez kadrova koji će se baviti rudarstvom.
„Za to je kriva kampanja koja se vodi protiv rudarstva u Srbiji“, kaže za Nova.rs dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta Biljana Albomasov.
Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivan Belča koji je u junu imao samo jednog zainteresovanog brucoša za nastavnički smer na ovom fakultetu, kaže za Nova.rs da ga nezainteresovanost mladih za studiranje na beogradskim fakultetima uopšte ne iznenađuje, ali da je poražavajuće što broj upisanih studenata na privatnim fakultetima raste.
„Profesorska zanimanja su problem na našem fakultetu. Nije ni čudo što, paralelno, na Učiteljskom fakultetu imamo sličnu situaciju, kao i na drugim fakultetima prirodno-matematičkog usmerenja koji se odnose na nastavu. Tu je veliki pad. S druge strane, koliko sam razumeo kolege koje su radile analizu, imamo manjak studenata na beogradskom univerzitetu, ali zato privatni fakulteti koji proizvode ne znam koga i ne znam šta, imaju povećan broj upisanih studenata“, navodi dekan Fizičkog fakulteta.
PROČITAJTE JOŠ:
Naglašava da veća zainteresovanost brucoša za studiranje na privatnim fakultetima govori o odnosu prema obrazovanju. To je, smatra, jako loše.
„Jednostavno, imate jedan deo stanovništa koji misle da je važno dobiti samo diplomu, ali ne i znanje. Ima i toga. To je jedan mali deo, ali o tome treba povesti računa. Zato mislm da treba da budemo uplašeni jer je društvo na najnižem mogućem nivou i u ovoj zemlji će sada morati da se uradi ogromna reforma na svim poljima, ne samo na obrazovanju. Obrazovanje mora da bdue najvažnije da bi jedna država mogla da preživi. Država mora da uloži u nastavu i u obrazovanje“, ističe dekan.
Dekan dodaje da nisu u problemu samo osnovne i srednje škole, nego i univerziteti. Zato i plate profesora moraju biti dostojne.
„Vi imate problem i sa vozačima koji inače imaju veće plate nego nastavnici u srednjoj školi i o tome se govori godinama. S druge strane, imate isto to i na univerzitetu. Niske plate na univerzitetu. Ništa nije loše da prosečna plata vozača u GSPu bude veća od srednje plate u Srbiji, međutim ako želite da podignete društvo, vi morate da krenete od obrazovanje i nema druge. Nema ni nauke“, smatra dekan.
U prvom upisnom roku, prema podacima sa fakulteta Univerziteta u Beogradu primljeno je 11.576 studenata, a ukupan broj preostalih mesta je 3.737, od čega je za studije na teret državnog budžeta slobodno 1.891 mesto i 1.846 mesta za samofinansiranje, objavljeno je na sajtu Univerziteta u Beogradu.
Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu (UB) Dejan Filipović rekao je za Tanjug da su na četiri fakulteta UB podeljeni svi indeksi: na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Arhitektonskom i Fakultetu bezbednosti.
„Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja preostalo je tri mesta, na Farmaceutskom pet mesta (za studije na engleskom). Pored četiri popunjena fakulteta (za budžet i samofinansiranje) na još na sedam fakulteta nije ostalo nijedno budžetsko mesto. To su Pravni i Ekonomski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Veterinarski, Stomatološki i Farmaceutski fakultet. Na preostalih 20 fakulteta ostalo je slobodnih budžetskih mesta, ali su na većini popunjena sva budžetska mesta na određenim studijskim programima“, rekao je tada Filipović, navodi se na sajtu UB, prenosi Tanjug.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu prof. Vladimir Popović kazao je za Euronews kaže da postoje tri objašnjenja zašto se svake godine povećava broj nepopunjenih mesta namenjen brucošima. To su demografija, skup život u Beogradu i odlazak u inostranstvo na studiranje.
„Svake godine sve je manje maturanata. Drugo objašnjenje su troškovi života u Beogradu, te se deca odlučuju da ostaju u svom rodnom mestu. I treće – tokom kovida bilo je teško otići na studiranje u inostranstvo i uglavnom su deca ostajala u Srbiji. Sada verujem da je jedan deo dece otišao da studira van“, rekao je Popović.
BONUS VIDEO: Prijemni ispiti: Počela trka za indekse na Univerzitetu u Beogradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare