Analize demantuju Antića: TE uticale na zagađenje vazduha

“U javnosti je na tendenciozan način izvučena jedna moja rečenica u kojoj sam rekao da termoelektrane nisu dale doprinos poslednjem talasu zagađenja. Bez obzira što sam svestan da imamo problem sa odsumporavanjem dimnih gasova, govorio sam vrlo precizno da smo imali tih dana problem sa smogom i sa česticama i da termoelektrane nisu emitovale čestice iznad dozvoljenog nivoa”, rekao je Antić na javnom slušanju “Kvalitet vazduha u Srbiji” u Narodnoj skupštini.Sumporovi i azotni oksidi, u koje spadaju sumpor-dioksid (SO2) i azot-dioksid (NO2), emituju se kao gas i posle nekog vremena pretvaraju u PM čestice. Stanice u Srbiji mere ukupnu koncentraciju sitnih čestica, u kojoj se nalaze primarne emitovane kao PM i i sekundarne, koje su se formilrale tokom vremena a inicijalno su bile gasovi, objašnjava vanredni profesor Instituta za meteorologiju dr Vladimir Đurđević.

“Pošto naše termoelektrane imaju elektrofiltere za PM čestice, koji inače nisu skupi, one ne emituju primarne PM čestice, ali emituju puno sumpor-dioksida čiji značajan deo se pretvori u PM čestice i kao takav detektuje na mernim stanicama”, kaže Đurđević za portal NovaS.

Analize pokazuju da najveći deo PM čestica nastaje od gasova

Prošle godine je prvi put urađena preliminarna analiza porekla PM čestica i to samo za mernu stanicu Stari grad.Analiza Agencije za zaštitu životne sredine, prikazana u Izveštaju kvaliteta vazduha za 2018. godinu, pokazuje da više od polovine PM čestica ima sumporovo i azotno poreklo, tj. da su nastale iz partikulacije gasova koje emituju termoelektrane.U Izveštaju je navedeno da je u analiziranim PM česticama bilo dominantno prisustvo jona sulfata (34 odsto), nitrata (34 odsto) i amonijum jona (12 odsto).Po rečima rečima profesora Đurđevića, to ukazuje da je poreklo PM čestica verovatno sumpor-dioksid i azot-dioksid.

U Izveštaju takođe piše je proizvodnja električne energije izvor čak 91 procenta sumporovih oksida i skoro polovine azotnih oksida.U Izveštaju o kvalitetu vazduha za 2018. godinu Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) piše da je između 65 i 75 posto PM2.5 čestice u Južnoj Evropi sekundarnog porekla.“Ovo potkrepljuje činjenicu da bi i primarni i sekundarni izvori trebalo da budu redukovani kako bi se smanjilo zagađenje PM česticama”, navedeno je u izveštaju EEA.“Ima slučajeva u Kini gde je pokazano da baš u tim situacijama kad je ekstremno visoko zagađenje i kad su nepovoljni vremenski uslovi, kad je visoka vlažnost vazduha, magla, da je taj udeo još i veći, da sekundarne PM čestice mogu da čine preko 80 odsto ukupnih čestica”, naglašava dr Đurđević.

Sumpor-dioksid najveća glavobolja EPS-a

Maksimalne godišnje emisije gasova iz energetskih postrojenja propisuje Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), koji je tek u januaru 2020. usvojen na sednici Vlade, iako je njegova primena trebalo da počne još od prvog januara 2018.Podaci EPS-a iz Izveštaja o stanju životne sredine za 2018. godinu pokazuju da je primena NERP-a izostala, pri čemu su prekoračenja sumpor-dioksida alarmantna.

Ukupna emisija sumpor-dioksida bila je šest puta veća od propisane NERP-om, od čega je trećina emitovana iz TE Kostolac B, jedinog energetskog postrojenja koje ima izgrađene filtere za odsumporavanje, pokazuju analize Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).EPS-ova neredovna merenja PM čestica u mestima oko TE Kostolac A i B tokom 2018.  pokazuju da je vazduh u njima bio zagađen u proseku svaki sedmi dan. Agencija za zaštitu životne sredine u ovim mestima ne vrši monitoring PM čestica.Na mernom mestu najblližem TE Kostolac A - Kostolac Prim -  merenje je vršeno samo 35 dana tokom pretprošle godine, od čega je koncentracija PM čestica 5 dana bila iznad granice. Merno mesto najbliže TE Kostolac B nalazi se u selu Drmnu - gde je merenje vršeno 106 dana, od čega je do prekoračenja došlo 14 dana.

Ministar rudarstva i energetike rekao je da je završena zamena postojećih elektrofiltera na termoelektranama i da je rešavanje emisije azotnih oksida rešeno na jednom broju blokova, dok se na ostalima intezivno radi.On je priznao da odsumporavanje dimnih gasova jeste problem.“Do sada smo sistem za odsumporavanje dimnih gasova uradili na blokovima Kostolac B. Završili smo to 2017, pustili u rad, dokazali parametre, u određenom periodu je sistem radio u 2018. U ovom trenutku radimo finalna usaglašavanja vezano za Studiju uticaja na životnu sredinu i građevinsku dozvolu. Očekujem da ćemo tokom 2020. pribaviti upotrebnu dozvolu i da će to postrojenje ući u kontinuirani rad”, rekao je Antić na javnom slušanju vezanom za klvalitet vazduha.Ministar je rekao da EPS ima planove i za ostala postrojenja - da su u toku radovi na odsumporavanju u TE “Nikola Tesla” A, dok je za blok B raspisan tender.Obećao je da će problem odsumporavanja biti rešen do 2023. godine.