0
Afrička kuga svinja od kada je pogodila Srbiju konstantno postoji kao pretnja, a sada se pojavilo novo žarište i to ponovo u Mačvi, poznatom svinjarskom kraju. Stručnjaci poručuju da je neophodno delovati brzo i ukloniti obolele svinje, a stočarima isplatiti poštenu naknadu.
Afrička kuga u prethodne dve godine značajno je opustošila i onako oskudan broj svinja u Srbiji.
Broj svinja koje su eutanazirane zbog ove bolesti broji se u desetinama hiljada, a bolest još uvek nije iskorenjena i pitanje je kada će i da li će biti.
Trenutno na teritoriji Srbije afrička kuga kod domaćih svinja aktivna je na području tri upravna okruga – Podunavski, Mačvanski i Zapadnobački, potvrđuju iz Ministarstva poljoprivrede za Danas.
„U poslednjih meseca dana, bolest je potvrđena u Mačvanskom upravnom okrugu na području opštine Loznica, u naseljima Jelav, Lozničko Polje, Jadranska Lešnica, Lipnički Šor, Donji Dobrić i Straža. Zatim na području opštine Bogatić u mestu Crna Bara i u Zapadnobačkom upravnom okrugu, na području opštine Odžaci, u naselju Bogojevo“, navode.
Prema zvaničnim podacima, u poslednjih mesec dana u Mačvanskom i Zapadnobačkom upravnom okrugu afrička kuga potvrđena je kod svinja na 13 gazdinstava, gde je eutanazirano ukupno 262 svinje.
„Afrička kuga svinja je naročito opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja, bolest nije opasna za ljude i druge životinje. Uzročnik bolesti je virus i širi se kontaktom bolesnih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom, odećom, obućom, kontaminiranim predmetima, opremom, prevoznim sredstvima i sl“, upozoravaju iz Ministarstva.
Jedna od najbitnijih preventivnih mera, kako naglašavaju, jeste visok nivo biosigurnosnih mera na gazdinstvima na kojima se drže svinje, zatim blagovremena prijava promene zdravstvenog stanja svinja od strane vlasnika svinja, kao i strogo pridržavanje propisa vezanih za promet životinja.
„S obzirom da je virus prisutan u prirodnom okruženju, ne može se reći da su domaće svinje bezbedne, zbog čega od konzistentnosti i efikasnosti sprovođenja biosigurnosnih mera zavisi stepen umanjenja rizika od prenošenja virusa i pojave afričke kuge u populaciji domaćih svinja“, poručuju oni.
Doktor veterinarske medicine i virusolog Milanko Šekler za Danas kaže da pojava afričke kuge u Mačvi, koja je puna svinja, ne može doneti ništa dobro.
„Nevolja je što je afrička kuga već godinama prisutna u Srbiji i ono što je moglo da se preduzme i što je bilo najbolje, to je da smo u samom startu uspeli da se sprečimo dalje širenje. U zemlje u koje je afrička kuga ušla, u najvećem broju slučajeva, ona nije izašla“, ukazuje on.
Šekler podseća da su vrlo retki slučajevi zemalja koje su uspešno uspele da iskorene afričku kugu, to su ranije uspele Portugalija i Španija.
„Međutim, to je trajalo decenijama uz vrlo oštru politiku i kada su bile jedine zemlje u Evropi koje su imale afričku kugu. Italija se na Sardiniji više od pola veka mučila sa afričkom kugom svinja. Nevolja je što se ne leči, što nema vakcina, što je virus užasno komplikovan i njegov genom je ogroman i građa mu je takva da je vrlo otporan i ostaje u spoljnoj sredini jako dugo“, upozorava on.
Najčešći krivac su ljudi, naglašava naš sagovornik.
„Tačno je da divlje svinje šire bolest, ali kad preuzmu ljudi da je šire, to je onda pravi problem. Divlje svinje se, ipak, kreću u divljini i mogu da stupe u kontakt nekad sa domaćim svinjama, ali kada ulogu širenja preuzme čovek, to je opasno, jer virus može lako da se prenese nepridržavanjem biosigurnosnih mera. Recimo, ulaskom u štalu gde su svinje bolesne, pa odlazak na svoju farmu ili svraćanje kod komšije. Takođe, kupite bolesnu svinju, pa je odvezete 200 kilometara dalje, neko kupi prasiće za pečenjaru i odnese dalje virus i tako u krug“, objašnjava Šekler.
Kada se pojavi ovako jedan slučaj, kako kaže, obično ima još ko zna koliko njih koje nismo uhvatili.
„Problem je ogroman i u mnogo zemalja se svelo na to da ih je ovaj virus naterao da praktično postoje samo izvanredne farme u koje je uloženo jako puno novca i koje imaju biosigurnosne mere malterene kao u zatvoru, gde se radnici kontrolišu, tuširaju se, prolaze kontrole… Imaju tri ograde oko farme da ne može da priđe divlja svinja i da ne mogu ljudi nekontrolisano da se kreću“, ukazuje on.
Samo te farme su sada opstale u pojedinim zemljama, navodi Šekler.
„U Rusiji je takva situacija da je nestalo ono da čovek ima dve svinje za sebe. Na putu smo da se to desi u Poljskoj, da se desi u Rumuniji, Bugarskoj… Najviše će da nagrabuse oni koji su najsiromašniji“, smatra naš sagovornik.
On podseća da ova bolest već godinama tinja i da je bilo nekoliko žestokih epizoda, kada su ubijene silne svinje.
„Te epizode će i dalje da se dešavaju, preduzeto je sve što se može. Postoji monitoring koji država finansira, koji obuhvata veliki broj ispitivanja i uzoraka, da se uhvati bolest u početku. Na svakom terenu se uzimaju uzorci i to se radi tokom cele godine. I onda tako izleti ovaj slučaj i vidite da je virus i dalje aktivan i da izbegava sve zamke“, kaže Šekler.
Što se tiče trenutne situacije, on poručuje da možda nije veliki broj svinja sada u pitanju, ali da će morati i svinje iz okolnih domaćinstava da se likvidiraju i da mora država to da plati odmah.
„Novac za nadoknadu štete mora da bude što pre isplaćen i da bude viši nego što je vrednost svinja realno. To bi moralo tako da ne bi ljudi krili. Ako ubijete sada 40 svinja čoveku i ne isplatite mu mesec dana, pa mu za dva meseca isplatite neku vrednost za koju ne može da kupi ni 10 svinja, pa mu još to na rate isplatite, onda više niko neće da prijavi da su mu bolesne svinje i da budu ubijene, nego će da ih pokolje odmah ili da proda što pre“, upozorava Šekler.
On ukazuje da postoji ta grupa ljudi koji se vode da proizvode, ali zapravo više trguju i švercuju i da su oni najrizičniji.
„To su oni kod kojih svinja prenoći i ide dalje. Oni su najveća opasnost, jer su oni često spremni da uzmu i bolesne svinje, jer ih mogu kupiti po povoljnoj ceni. Protiv toga se mora boriti. Svaka zaraza se suzbija dobrim, kvalitetnim i stručnim merama, ali najviše se suzbija novcem“, naglašava Šekler.
Prema njegovom mišljenju, ovakvih žarišta će biti još sporadično.
„Potrebno da se bolest drži pod kontrolom. Ne sme da krene da luduje jer bismo ostali bez svinja za godinu dana“, zaključuje Šekler.
Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović za Danas navodi da mere koje moraju da se primenjuju kod sprečavanja širenja afričke kuge svinja sigurno utiču na broj grla svinja, a pogotovu jer se svake godine smanjuje broj.
„Eutanazija se radi kod svih kategorija životinja bez izuzetka – krmače, prasad i tovljenici, tako da je izvesno da ima uticaja“, naglašava on.
Ipak, kako kaže, procene su da to nije mnogo uticalo na dostupnost mesa u maloprodaji.
„U Srbiji se još uvek proizvodi dovoljno svinjskog mesa, ali nema dovoljno svinjskog mesa za preradu i proizvodnju proizvoda od mesa (trajnih, polutrajnih proizvoda)“, navodi Budimović.
Dodatno, ovo meso se manje i konzumira.
„Potrošnja svinjskog mesa po stanovniku je manja, jer je pileće meso zauzelo deo u ishrani kod potrošača, pa se troši više pilećeg mesa“, objašnjava on.
Ni cene svinjskog mesa nisu puno pretrpele, dodaje naš sagovornik.
„Procene i sektorske analize koje radimo, pokazuju da ova bolest nije toliko uticala ili je vrlo malo uticala na cenu svinjskog mesa u maloprodaji“, navodi Budimović.
On smatra da je trenutno bitnije baviti se suzbijanjem bolesti, nego cenama.
„Mislim da treba više razmišljati kako se dalje boriti sa ovom bolešću, kako sprečiti nastanak novih žarišta i širenja, nego kako će uticati na cenu svinja, jer ako se spreči dalje širenje neće biti eutanazije i smanjenog broja grla, a samim tim će i tržište biti bez velikih oscilacija“, zaključuje Budimović, piše Danas.
