Zgrada Dejana Stankovića legalizovana dok još nije ni postojala: U sve umešan i nekadašnji gradski sekretar Nemanja Stajić

Bio je avgust 2018, i u Beogradu je bilo vrelo: sa prosečnih 25,5 stepeni, glavni grad je bio najtopliji tog meseca u celoj Srbiji. Međutim, zaposleni u arhitektonskom birou „Time studio“ nisu marili za vrućinu: marljivo su radili i u avgustu završili posao.

Posao je uradila grupa inženjera – arhitekture, građevinarstva, mašinstva i elektrotehnike, a među angažovanim arhitektama bila je i Tatjana Petrov, suvlasnica firme „Time studio“.

Šta je ova grupa ljudi uradila? Spremali su izveštaj o zatečenom stanju zgrade za firmu „Stefial“, tada u većinskom vlasništvu poznatog fudbalera i trenera Dejana Stankovića – u Kursulinoj ulici na Vračaru, a sve za potrebe ozakonjenja ovog objekta, piše BIRN.

Za zgradu u Kursulinoj, Tatjana Petrov i „Time studio“ su napisali da još uvek nije završena.

Ovo je bilo tačno, ali samo ako bi se gledalo u najširem mogućem smislu. Naime, ova zgrada ne samo da nije bila završena, već još uvek nije ni bila počela njena izgradnja.

Tu, i dalje nepostojeću zgradu, 5. novembra 2018, će svojim potpisom ozakoniti Nemanja Stajić, tada sekretar za poslove ozakonjenja Grada Beograda. U rešenju o ozakonjenju, koje je BIRN dobio na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, navodi se da zgrada ima sedam nadzemnih etaža i oko 5.300 kvadrata bruto.

Nijedan kvadrat u tom trenutku nije postojao. Sekretarijat i Nemanja Stajić su u novembru 2018. ozakonili „vazduh“. Zgrada će zauzeti taj ozakonjeni prostor – odnosno, biti konstruktivno završena – tek krajem 2019. i početkom 2020. godine.

Istog dana je ozakonjena i – još uvek nezavršena – zgrada u Baba Višnjinoj, takođe „Stefialova“.

Zakon o ozakonjenju objekata jasno propisuje da mogu da budu ozakonjeni samo objekti koji su bili konstruktivno završeni, odnosno „pod krovom“, u trenutku stupanja ovog zakona na snagu u novembru 2015. i koji se vide na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) iz tog perioda.

Sekretarijat, Nemanja Stajić, firma „Stefial“, njeni tadašnji vlasnici Dejan Stanković i Dragan Ruvarac, Tatjana Petrov i „Time studio“ nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o spornim ozakonjenjima.

U vreme gradnje ove dve zgrade, firma „Stefial“ bila je 90 odsto u vlasništvu Dejana Stankovića i 10 odsto Dragana Ruvarca. Od decembra 2023, vlasnik 100 odsto firme je crnogorski državljanin Borislav Bulatović.

BIRN je prošle godine pisao o tome kako su firmi Dejana Stankovića bez osnova ozakonjene hiljade nelegalno podignutih kvadrata, a sada uz, pomoć Rešenja o ozakonjenju, BIRN otkriva da je zgrada u Kursulinoj ne samo sumnjivo ozakonjena, već i da je ozakonjena pre nego što je uopšte postojala.

Ovo je samo jedno u nizu spornih ozakonjenja koje je BIRN otkrio prošle godine kada je objavio bazu divlje gradnje koja broji više od 300 objekata sa oko pola miliona kvadrata ozakonjenih bez jasnog zakonskog osnova.

Dejan Stanković i ozakonjenje zgrade koje nema

Kako pokazuje satelitski snimak Google Earth iz septembra 2018, na parceli u Kursulinoj nalazio se samo jedan žuti bager, šut i otpad od kuća koje su prethodno bile na ovom mestu, pa srušene – bez dozvole.

Ovaj nemili detalj je promakao svim inspekcijama, policiji i zaposlenima u opštini Vračar čija se zgrada nalazi preko puta zgrade u Kursulinoj, koji su gledali kako se stare kuće ruše bez građevinske table.

Prema satelitskim snimcima Google Earth, 14. novembra 2018. na ovoj lokaciji još uvek nema ničega, a ruševine i šut su raščišćeni.

Međutim, Rešenje o ozakonjenju ove zgrade iz istog meseca, pokazuje da ne samo da je „Time studio“ u avgustu podneo izveštaj o zatečenom stanju za zgradu koja ne postoji, već i da je Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata Grada Beograda takođe ozakonio zgradu koja ne postoji.

Zidanje zgrade u Kursulinoj je počelo u nekom trenutku u 2019. godine. Satelitski snimak od 21. februara 2019. pokazuje da su još uvek na parceli bageri i da zgrada još nije „izašla iz zemlje“.

BIRN je pitao Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata i Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda o detaljima ovog slučaja – zbog čega su doneli rešenje o ozakonjenju za zgradu koja ne postoji – ali do objavljivanja teksta nije stigao nikakav odgovor.

Prema rečima Jasmine Paunović, tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ona u ovom slučaju vidi potencijalno dva krivična dela iz Krivičnog zakonika.

„Kada je reč o arhitektonskom birou, tu bi potencijalno moglo da se govori o delu iz člana 227 Krivičnog zakonika, odnosno, Zloupotrebi položaja odgovornog lica, koji govori o iskorišćavanju položaja i ovlašćenja zarad pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi ili drugima.

„A kada je reč o Sekretarijatu i Nemanji Stajiću, u suštini bi se moglo govoriti o istom slučaju, samo – zbog toga što je Stajić bio službeno lice – to bi potencijalno mogla da bude Zloupotreba službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika“, rekla je Paunović za BIRN.

Firma Dejana Stankovića rušila i gradila bez dozvole

Međutim, ni tu nije kraj dogodovštinama zgrade u Kursulinoj.

Iako naočigled svih ljudi u opštini, izgradnja objekta, kako je BIRN ranije pisao, kreće bez dozvole negde početkom 2019. godine.

Ali, onda – za već ozakonjenu zgradu – početkom februara 2019, tadašnji gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove Miloš Vulović izdaje najpre lokacijske uslove za zgradu koja je već u izgradnji, a potom 22. marta 2019. i građevinsku dozvolu, koja predviđa dva sprata manje nego što je već ozakonjeno u novembru 2018.

Projektanti ove zgrade, za potrebe građevinske dozvole izdate za objekat sa dva sprata manje nego što je već ozakonjeno, bili su ponovo Tatjana Petrov i „Time studio“.

Opšrinije čitajte na sajtu BIRN-a.