0
Na ogroman posao koji je sklopila grupacija PPF sa međunarodnim telekomunikacionim gigantom Emirates Telecommunication Group Company (na tržištu poznat kao Etisalat) i u okviru koga je za rekordne, približno, 52 milijarde kruna prodala tesni većinski udeo u PPF Telecom Group, baca mrlju žalba bivših malih akcionara društva O2 i CETIN.
Oni su se dopisom obratili pomenutoj kompaniji Etisalat iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako bi je upozorili na neetičko postupanje PPF-a prilikom istiskivanja malih akcionara, čije udele potom PPF mnogo povoljnije prodaje novim investitorima, piše protext.cz.
Dopis je u Dubai otišao još tokom pregovora PPF sa Etisalatom. Medijski zastupnik malih akcionara O2 i CETIN Tomaš Hajek upozorava da se sa strane kompanije PPF radi o istom scenariju kao prilikom predprošlogodišnje prodaje trideset procenata udela u kompaniji CETIN singapurskom državnom fondu GIC, prenosi N1.
Čitav proces je počeo 2014. godine kada je grupacija PPF Petra Kelnera kupila većinski udeo u telekomunikacionom društvu O2 od španske kompanije Telefónica. Godinu dana kasnije PPF je, uprkos otporu manjinskih akcionara, podelio O2 na dve nezavisne kompanije – CETIN i O2. Društvo CETIN je potom povukao sa berze i u potpunosti preuzeo kontrolu nad njim, kada je istiskanjem akcionara u januaru 2016. godine isplatio iznos od 172,40 kruna po akciji. Drugo društvo O2 je deklarativno i dalje ostalo na praškoj berzi. Za potvrdu svojih reči i umirivanje investitora je čak 2017. godine prodao finansijeru Pavelu Tikaču 3 % akcija O2. Prema tvrdnjama PPF-a transakcija je povrh svega trebalo da doprinese povećanju trgovanja akcijama O2. To se nije desilo. Nakon više od četiri godine se pokazalo da je sve bilo samo naizgled: Tikač je prodao akcije O2 nazad PPF-u, a grupacija je potom ponovila isti scenario kao sa CETIN-om. Male akcionare je uprkos njihovom otporu istisla, kako se kasnije potvrdilo, opet izrazito ispod suštinske vrednosti akcije po ceni od samo 270 kruna. PPF je naime iskoristio rupe u zakonu, gde cenu istiskanja nije utvrdila na osnovu nezavisne procene veštaka.
Mali akcionari CETIN i O2, koje zastupa Tomaš Hajek, zbog istiskanja iz ovih kompanija se sude, a napali su i prodaju udela u firmi singapurskom fondu GIC. Akcionari istisnuti iz CETIN-a na osnovu mišljenja veštaka zahtevaju doplatu u visini od 75 kruna po akciji, a u slučaju O2 za 85 kruna po akciji, plus kamate.
PPF je pritom u međuvremenu potvrdila kako je povoljno i jeftino date kompanije dobila. Nakon potpunog preuzimanja kontrole nad kompanijom O2 je potom sa dobiti od preko 13 milijardi kruna preprodala u grupaciji ćerku firmu O2 Slovakia. Iz O2 je takođe isplatila dobiti iz prethodne finansijske godine, do kojih već nije pustila ni male akcionare. Kako je nedavno upozorio ekonomski portal Kurzy.cz, zajedno sa emisionim ažiom i nestandardnom isplatom zaloga udela u dobiti PPF je iz O2 prošle godine izvukla ukupno preko 27 milijardi kruna. Preračunato na akcije radi se o 90 kruna po akciji O2 i sa novom dobiti sada PPF dalje preprodaje pomenutu kompaniju O2 Slovakia u okviru paketa drugih telekomunikacionih akcija pomenutoj grupaciji Etisalat.
Vezano za CETIN je dalje moguće setiti se značajne transakcije s početka 2022. godine kada je PPF dovršila ranije ugovorenu prodaju 30% udela singapurskom državnom fondu GIC za 1,411 milijardi evra, što je odgovaralo iznosu od 35 milijardi kruna. Doduše, radilo se već o udelu u čitavoj grupaciji CETIN, koja pored aktive u Republici Češkoj obuhvata takođe slične aktive u još tri zemlje, ali nakon preračuna odnosa pojedinačnih dobiti EBITDA za 2021. godinu bi cena jedne akcije češkog CETIN-a iznosila 230 kruna. Znači, za 60 kruna po akciji više nego što je cena po kojoj je PPF istisla male akcionare.
Prema nezavisnom veštaku, imenovanom od strane suda, je pritom vrednost akcije CETIN-a u vreme istiskanja bila čak 247 CZK.
„Međutim, neophodno je takođe videti da je PPF odmah nakon istiskanja malih akcionara isplatila iz češkog CETIN-a 104 CZK po akciji, tako da je jednu akciju zapravo dobila za samo 68 CZK, na dividendama je došla na novih skoro 30 % od ovog iznosa a preprodajom Singapurcima je potom dobila 3,4 puta više“, konstatuje Tomaš Hajek, zastupnik malih akcionara CETIN.
„U slučaju aktualne transakcije sa Etisalat-om radi se o novom ismevanju bivših akcionara O2 od strane PPF-a“, zaključuje Tomaš Hajek.
„Opet isti modus operandi koji je korišćen u slučaju CETIN-a: isisati maksimalnu gotovinu, prepakovati i preprodati“, upozorio je takođe na svom Twitter nalogu, sada mreži X.
Bivši mali akcionari CETIN i O2 su novog investitora upozorili da je neetičko ponašanje PPF-a u Republici Češkoj temeljno izneto u medije i da je nad njim zastao i generalni direktor Berze hartija od vrednosti Prag Petr Koblic, koga direktno citiram: „U potpunosti razumem ljutnju akcionara. Ne čudi me da budi iznenađenje i nezadovoljstvo kada se tako nešto desi na tržištu, koje se poslednjih deset godina ponaša kao standardno zapadnoevropsko tržište.“
PPF kao da pokušava da se pred nezadovoljnim bivšim akcionarima O2 i CETIN krije. Nakon preuzimanja kontrole nad firmama je, naime, dobijene akcije prevela na svoje druge firme, tako da su prvobitno tužene firme zapravo postale prazna ljuštura. To izgleda kao bacanje klipova pod noge bivšim malim akcionarima koji žele da se izbore za svoja prava prema PPF.
Pokojni Petr Kelner i imperija PPF, koju je osnovao i vodio, nisu u prošlosti percipirani toliko negativno kao drugi slični finansijski grabljivci. Početkom devedesetih godina tokom kuponske privatizacije PPF je pomoću pozajmljenog novca preuzela pod kontrolu desetine firmi u vrednosti od nekoliko milijardi kruna. U tom periodu je na takav način nastalo mnogo privatizacionih fondova u koje su građani ulagali svoje kuponske knjižice s poverenjem da će se fondovi za njih savesno pobrinuti. Međutim, upravnici fondovima su, zbog tadašnjih nesavršenih zakona, preuzeli kontrolu nad privatizovanim firmama, a kasnije su postali njihovi vlasnici. Ali za razliku od npr. CS Fondova, tadašnji investitori PPF-a nisu završili potpuno praznih ruku. Međutim, tokom sudskog postupka koji je još uvek u toku, već je bilo dokazano da su istisnuti akcionari PPF-a, ranije nosioci investicionih kupona, dobili za svoje udele približno puku trećinu njihove realne vrednosti, jer je prilikom njihovog istiskanja PPF upotrebila grubo potcenjeno i pogrešno mišljenje kompanije EY.
Grupaciji PPF zasigurno nije moguće osporiti sposobnosti razvijanja standardnog biznisa čitavim nizom svojih firmi. Nadovezujući generisani profiti se, dakle, mogu smatrati kao moralno stečena zadovoljstva. Međutim, problem je što se još uvek koristi poslovni model koji je razvijen još devedesetih godina: jeftino steći, izvući dobit i skupo prodati, koji je PPF-u tokom vremena doneo astronomske profite. On i dalje ostaje isti i samo se prilagođava novim društveno-političkim odnosima. Kompanija se povrh svega prezentuje kao filantrop – na primer podržava obrazovanje, kulturu ili tokom kovida spašava živote kupovinom aparata. Finansijska sredstva bi u ovom smeru trebalo da teku, ali iz „normalnog“ biznisa. Nikako od novca koji su uštedeli prilikom neetičkog istiskanja akcionara dosta ispod cene. Tako PPF stvara sliku društveno korisne, medijski neukaljane, fer korporacije na račun manjina, kod koje je mnogo ljudi svih generacija nabavilo akcije kako bi osiguralo starost.
Kako bi trebalo da ljudi, koji bi inače bili sami sposobni da vrednuju sredstva i time toliko ne opterećuju penziono i druge socijalne sisteme, da ulažu novac na berzi i veruju u pravnu državu, kada ona nije sposobna da ih zaštiti od svemoćne korporativne ajkule?
BONUS VIDEO
