0
Privrednici u Srbiji do sada su iskoristili manje od, 1,5 milijardi evra od dve milijarde, za koliko im je država obezbedila garancije, jer je pao obim poslovanja i ne usuđuju se da uđu u novo zaduženje, rekao je danas koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
Istraživanje Mreže je, kako navodi, pokazalo da je u 14 sektora u septembru, oktobru i novembru obim poslovanja pao u proseku za još 14 odsto, dok su fiskalna opterećenja ostala ista, a stiglo je i zaduženje za eko taksu i biće povećani troškovi fiskalizacije.
„Kredit za likvidnost može da uzme samo onaj ko je siguran da će realizovati ugovoren posao. Zajam radi kupovine opreme treba samo firmi koja očekuje rast prometa“, ocenio je Rajić.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je pre nekoliko dana da je do kraja novembra u okviru garantne seme pomoći privredi u vreme pandmeije odobreno oko 20.000 kredita i isplaćeno 1,48 milijarde evra.
Zbog toga što nisu iskorišćena sva sredstva važenje garantne šeme je produženo za još šest meseci, jer je rok isticao 31. decembra ove godine. Po toj šemi država Srbija garantuje 80 odsto iznosa zajma, a rizik za preostalih 20 odsto preuzele su banke.
Rajić je rekao da u Srbiji samo petina firmi od ukupnog broja posluje stabilno, a da sve ostale imaju poteškoće i trebala bi im pozajmica za likvidnost, ali da su banke oprezne i da prate solventnost firmi jer ne žele da snose rizik ni za povratak preostalih 20 odsto.
„Ni banke se ne mogu optužiti što su rigorozne u selekciji kome će odobriti kredit jer nisu dobrotvora društva, već posluju tržišno i izbegavaju da preuzimaju hipoteke u imovini jer to kasnije moraju da prodaju što iziskuje samo troškove“, rekao je Rajić.
Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata u Srbiji Slavoljub Jeftić rekao je da privrednici koji posluju u tom sektoru nisu posezali za kreditima uz garanciju države jer je „pitanje da li će neko sledeće godine imati posla“.
„Špediterima bi kredit trebao za kupovinu opreme, ali se plaše da li će imati posla, a imaju i loše iskustvo jer dosta njih se sada raspravlja sa bankama oko kamata koje su im obračunate na ranije uzete zajmove“, rekao je Jeftić.
Vlasnik firme Alternativa koja se bavi snimanjem dokumentarnih filmova Boško Savković rekao je da su preduzetnici u toj grani kreativne industrije već ranije kreditno zadužili da bi kupili skupu opremu za snimanje, a da sada nema posla i nemaju kome da je iznajme jer se ne snimaju filmovi, a otkazani su brojni festivali, pa se zajmovi teško otplaćuju.
„Oprema za snimanje je skupa, kamere koštaju po 100.000 evra, a tehnika tako brzo napreduje da opremu treba obnavljati na oko tri godine“, rekao je Savković.
Istakao je da vlasnici kamera od 100.000 evra zbog nedostatka posla sada tako skupom opremom snimaju svadbe, ako im se ukaže prilika.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
