Vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem i dalje krije ugovor sa “Beogradom na vodi”, kojim je praktično prodato zemljište na kojem se nalazi Beogradski sajam. Iako je potpisan još 16. marta, građani su za to čuli u nedavnom obraćanju predsednika države, koji je taj podatak tek usput pomenuo. Tako je i posle pet meseci za građane tajna ko je stavio paraf na taj ugovor, po kojoj je ceni prodato naše zemljište, odnosno imovina, i pod kojim uslovima.
Aleksandar Vučić je obraćanje o Beogradu 2027. iskoristio da javnosti tek pomene da će “Beograd na vodi” graditi na prostoru današnjeg Beogradskog sajma. Njemu je ta informacija odavno poznata, sve je dogovoreno u tajnosti, a formalizovano još pre pet meseci.
I dok su mediji prošlog meseca pisali kako je Sajam ostao bez svega što je decenijama unazad koristio, vlast je već uveliko završila posao sa kompanijom “Beograd na vodi”, u kojoj većinski udeo od 68 odsto ima arapska firma “Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C”.
Naime, predsednik Vučić se tokom svoje prezentacije o Beogradu u budućnosti, koja je održana, u utorak osvrnuo i na lokaciju “starog Sajma”, i tek tako izneo detalje koji su mnoge šokirali. Kako se moglo videti tokom njegovog obraćanja, prvo je osnovano posebno preduzeće u koje je država unela deo zemljišta kao svoj ulog, a potom je svoj udeo, odnosno zemljište, prodala “Beogradu na vodi”.
Otkrio je da je kupoprodajni ugovor između Republike Srbije i Beograda na vodi potpisan 16. marta 2023.
“Ovu halu ovde koja zauzima ukupno gotovo 10 odsto Republika Srbija zadržava u svom vlasništvu 100 posto, a što se se ovog drugog dela tiče, 62 posto su javne površine, a 38 odsto će biti za objekte. Tu ćemo negde da napravimo i onaj veliki točak, oko, ono što imaju svi veliki gradovi”, objašnjavao je Vučić dodatno kako će sve to da izgleda.
I to je bilo sve što je predsednik smatrao da treba da otkrije građanima koji su vlasnici Beogradskog sajma, a koji su bili i vlasnici hala i zemljišta na kojem se Sajam nalazio. Nisu znali da je zapravo njihova imovina rasprodata.
„Ne znamo ništa, a morali bi da znamo sve“
Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za “Novu” da o ovom slučaju nemamo najelementarnije informacije i da je potpuno neobjašnjivo da je jedna takva transakcija ostala nepoznata javnosti mesecima.
“Mi ne znamo ni motive, ni razloge svih tih operacija, ni vrednosti… Ne znamo ništa što bi bilo normalno da znamo. To je za svaku kritiku. Nepoznata je i procedura i kako je definisana cena. Biukvalno nijednu od relevatnih informacija nemamo, a morali bi znati sve”, ističe Šabić.
Upitan da li vlast mora da objavi ugovor i može li da ga proglasi tajnom, imajući u vidu dosadašnju praksu, on odgovara:
“Vi me pitate da li vlast to može da proglasi za tajnu taj ugovor, a to je ista ona vlast koja je proglasila za tajnu cenu spomenika Stefana Nemanje. Naravno, može da uradi što joj padne na pamet. Generalno, transakcije koje podrazumevaju raspolganje velikom vrednošću, mogu u nekim situacijama biti štićene tajnošću, ali to su situacije koje se tiču jako malog broja razloga, poput bezbednosti, međunarodnih odnosa… Ovde je potpuno nejasno šta bi bio razlog. Teško je čak i pretpostaviti”.
Portal i list “Nova” redom je slao pitanja i zahteve da nam se dostavi ugovor – kabinetu premijerke, Ministarstvu finansija i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iako za to nema nadležnost, pitanja smo uputili i kabinetu predsednika Aleksandra Vučića, odnosno njegovoj savetnici za medije Suzani Vasiljević. Odgovore smo zatražili i od kompanije Beograd na vodi.
Ugovora i dalje nema, a nije stigao odgovor ni na jedno naše pitanje.
Sa druge strane, ni katastar nepokretnosti ništa veliko ne otkriva. U njemu se još ne vide promene u vlasničkoj strukturi. Na tri parcele stavljene su zabeležbe u kojima piše da “prvostepena odluka nije konačna” i navodi se da je u toku “promena imaoca prava na objektu”. Promena nema ni u APR, kod preduzeća “Beograd na vodi”.
Kako je “Nova” pisala, u zvaničnim papirima objavljenim na sajtu APR piše da je površina Beogradskog sajma 243.233 kvadrata ili nešto više od 24 hektara građevinskog zemljišta. Imajući u vidu da je cenu kvadrata parcele koja se nalazi u neposrednoj blizini, a koju je već kupio Beograd na vodi, može se zaključiti da vrednost celokupnog zemljišta iznosi oko 119,2 miliona evra.
Ipak, predsednik Srbije je u svojoj prezentaciji naveo da će stambeni objekti zauzeti 12,1 hektar tog prostora, što znači da bi Beograd na vodi to zemljište morao da plati bar 50 miliona evra, ako se vodilo računa o tržišnoj ceni.
BONUS VIDEO Dragomir Ristanović: Kakva je sudbina Beogradskog sajma?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare