Njive u Vojvodini tri puta su skuplje nego u nekim zemljama Evropske unije - to smo bar jednom čuli u poslednjih nekoliko meseci. Agroekonomista Milan Prostran kaže da cena zemljišta i dalje ima tendenciju rasta i da će biti još veća. Ističe da je Srbija agrarna zemlja i da ima dovoljno resursa, ali da se preko 500 ili 600 hektara poljoprivrednog zemljišta uopšte ne koristi. Naglašava da se ne smemo odnositi prema zemljištu kao što se sada odnosimo jer je kvalitet počeo da mu opada.
Cene poljoprivrednog zemljišta poslednjih godina ozbiljno rastu. U nekim delovima Srbije su se utrostručile. U Vojvodini je najskuplji hektar prodat u Južnobačkom okrugu i dostigao je cenu od 45.000 evra, dok je najjeftiniji koštao 2.672 evra. Prosečna cena hektara je 15.211 evra, prenosi RTS.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RTS da je posle potpisivanja sporazuma sa Evropskom unijom 2008. godine cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila samo 5.000 evra, dok je danas u delu oko Bečeja i Tise deset puta veća.
„U Bačkoj Topoli je pre dve godine prodat jedan hektar za 120.000 evra. S obzirom na to da se zemljište sve više smanjuje na Zemljinoj kugli, za otprilike 50 godina, kada bude na Zemlji negde oko 10 milijardi stanovnika, cena zemljišta će biti još drastičnije veća. Opstanak čoveka zavisi od zemljišta jer je zemljište osnov za proizvodnju hrane“, naglašava Prostran.
Napominje da se zemljište stalno smanjuje i da je neobnovljiv izvor.
„Jedno istraživanje rađeno u Evropskoj uniji pokazuje da je za jedan centimetar poljoprivrednog zemljišta potrebno 1.000 godina“, navodi Prostran.
U Šumadiji je tokom prošle godine realizovan 951 kupoprodajni ugovor, što je povećanje za 200 u odnosu na 2021. godinu. Najskuplji hektar je prodat za 44.000 evra, dok je najjeftiniji bio 612. U južnoj i istočnoj Srbiji najjeftiniji hektar prodat je za 417 evra.
Na pitanje zašto je tako velika razlika u ceni najjeftinijeg zemljišta u odnosu na Vojvodinu, Prostran kaže da najkvalitetnije zemljište dominira u Vojvodini, što određuje cenu, kao i lokacija i blizina infrastrukture.
„U Vojvodini su i kompleksi zemljišta veći, u celinama. U centralnom, a pogotovo južnom delu Srbije su usitnjene njive. Na kraju krajeva, u Vojvodini je i koncentracija ljudi nešto intenzivnija. Napušteni su prostori u južnom i istočnom delu Srbije. Ti prostori gde postoji poljoprivredno zemljište su praktično bez ljudi“, kaže Prostran.
„Ne smemo se odnositi prema zemljištu kao što se odnosimo“
Prostran ističe da imamo pražnjenje sela i da nema stanovnika, ali da u poslednje vreme očigledno raste interesovanje za povratak na selo.
Naglašava da i cena zemljišta ima tendenciju rasta i da će biti još skuplje.
„Malo smo se odnosili prema tome neodgovorno. Zemljište PKB-a je prodato za 4.900 ili 4.700 evra po hektaru. Ono danas verovatno ima mnogo veću vrednost. U nekim drugim delovima je ta zemlja prodavana po mnogo nižoj ceni u okviru cene kapitala, mada je po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bila zabranjena prodaja društveno-poljoprivrednog zemljišta“, napominje Prostran.
Kaže da je Srbija agrarna zemlja i da ima dovoljno resursa, ali da se preko 500 ili 600 hektara poljoprivrednog zemljišta uopšte ne koristi.
„Ne smemo se odnositi prema zemljištu kao što se odnosimo. Nemojmo ovaj resurs ostavljati da propada. Moramo o njemu voditi mnogo više brige. Kvalitet je počeo da nam opada, humusni deo je sa pet odsto pao na 2,5, što nije dobro“, naglašava Prostran.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar