Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Koliko posao može da preživi kada svi prihodi stanu? To pitanje sigurno je sebi postavio svaki od 270 hiljada preduzetnika u Srbiji, a naši sagovornici su ili zatvorili radnje ili se pozajmljuju i preračunavaju - jer pomoć države stiže tek u maju.

“Hvala Bogu pa nemam zaposlenih”, kaže za Nova.rs vlasnica frizerskog salona iz Beograda T.M, koja je od proglašenja pandemije zamrzla preduzetničku radnju i sada, posle više od 20 godina predanog rada, sedi kod kuće.

Na pitanje o ušteđevini koja bi mogla da joj pomogne da “preživi” do maja, kada bi država trebalo da počne da isplaćuje minimalac na račune zaposlenih i preduzetnika poput naše sagovornice, ona kratko odgovara da je u situaciji da pozajmljuje novac od roditelja penzionera.

Foto: Artyom Geodakyan / TASS / Profimedia

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, “oko 900.000 ljudi će dobiti isplatu minimalne zarade od države. Sva ta mala i mikro preduzeća, zanatlije, taksisti, obućari, frizeri, koji imaju sada zatvorene radnje – država je sada rekla: mi ćemo vašim radnicima isplatiti minimalne zarade. To je nešto malo iznad 90.000 dinara, odnosno oko 750 evra, po radniku”, kazao je Mali za RTS.

T.M, međutim, plaši da li će novac od pomoći uopšte stići na njen račun.

“Šta ako država ne isplati podršku nama koji smo morali privremeno da zatvorimo radnje”, strahuje naša sagovornica.

Restorani mogu da prežive 16 dana, IT firme 33 dana  – u SAD

Američka investiciona banka JP Morgan Chase izračunala je koliko “života” preostaje firmama u različitim delatnostima, ukoliko odjednom stane priliv novca iz redovnog poslovanja – što se celom svetu desilo sa izbijanjem pandemije koronavirusa.

Njihova analiza pokazala je da restorani bez priliva svežeg novca mogu da izdrže 16 dana, prodavnice odeće 19 dana, građevinarstvo može da se preživi 20 a IT usluge 33 dana. Najduže bez “svežeg novca” mogu da izdrže oni koji se bave prometom nekretnina i zemljišta – 47 dana.

Prihodi stali, ali ne i obračun troškova

“Svima su nam stigli računi za mart – za plate, poreze, komunalije, takse… od kog novca njih da platimo”, pita Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

On za Nova.rs kaže da je očigledno da Vlada nije razmatrala kako da pomogne oko plaćanja računa, a posebno za komunalije i zakup, “a to je veliki problem”.

Opšta ocena Asocijacije koju predstavlja je da su mere dobre ali nedovoljne.

“Trebalo je da Vlada ove mere usvoji tako da važe retroaktivno, odnosno da stupe na snagu sa danom proglašenja vanrednog stanja. Ovako, ne samo da su ispostavljeni redovni računi, nego i dalje moramo da plaćamo parafiskalne namete, od kojih je trenutno najslikovitiji da možemo za svoje radnike da uvezemo zaštitne maske, ali pre toga moramo da obezbedimo mišljenje Agencije za lekove i medicinska sredstva, koje košta 12.000 dinara”, objašnjava Vujović.

Foto: EPA-EFE/DAVE MUSTAINE

Unija pekara: “Privatnici  neće da smanje kirije”

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da su članovi te organizacije iz cele Srbije na sinoćnoj telefonskoj sednici pozdravili predstavljene mere, ali i da će pokušati da obezbede da obećana pomoć ranije stigne do malih, zanatskih pekara.

“One zapošljavaju čak 70.000 ljudi, a daleko su teže pogođene posledicama epidemije od industrijskih pekara.

Dosta malih pekara je i zatvoreno, pošto se nalaze u blizini škola ili na pijacama, a promet im je opao i do 90 odsto”, objašnjava Pralica za Nova.rs

Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavaju manje pekare je što gotovo 80 odsto njih posluje u zakupljenim objektima.

“Privatnici neće da smanje kirije, pa pozivamo i Vladu da apeluje na njih”, rekao nam je Pralica.

On je najavio i da će Unija pekara, zbog činjenice da su prihodi zanatskim pekarama praktično nestali u martu, pokrenuti inicijativu da se u takvim slučajevima odobravaju “brzi krediti” za likvidnost, koji bi pokrili fiksne troškove pekara za februar, mart  i april – dok ne stigne pomoć države u maju.

Foto:EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Još jedna delatnost u kojoj je priliv novca na dnevnom nivou praktično nestao jeste – taksiranje.

Vlado Bulatović, predsednik Strukovnog udruženja taksi preduzetnika SITAB kaže da se pazar njegovih kolega u proseku sveo na 2.000 dinara dnevno otkada je uvedeno vanredno stanje – i to kada je dobar dan.

“Pomoć države je zaista neophodna i dobrodošla, pošto se radi o ogromnom padu prihoda, pa su mnoge naše kolege pred dilemom da li da plate porez ili da prolongiraju obavezu dok najavljena pomoć ne stigne”, kaže on.

Bulatovića računica, inače, kaže da oko 17.500 taksista godišnje uplati oko 20 miliona evra na ime poreza i doprinosa.

“Spasava nas što smo razvijali internet prodaju”

Marija Slović, vlasnica prodavnice delikatesnih proizvoda “Domaccini” zadovoljna je što mali privrednici mogu da računaju na finansijsku podršku države, pogotovo u okolnostima koje su iznenadile čak i njenu porodicu, sa 30 godina preduzetničkog iskustva u Srbiji.

“Ovoga puta maloprodaja spasava proizvodni deo našeg biznisa, odnosno mlekaru u kojoj pravimo sir i kajmak. Sada kada su pijace zatvorene a restorani koje smo snabdevali ne rade, mi praktično lagerujemo sir, a sa sirom ‘lagerujemo’ i novac za plate i druge troškove”, objašnjava za Nova.rs zašto je priliv novca iz fizičke i onlajn prodavnice postao toliko važan.

“Srećom pa smo ulagali u internet prodavnicu”, priča Marija koja, od specifičnih troškova koje je epidemija donela izdvaja to što svaki dan mora da razveze radnice kućama svojim autom.

“To je 60 km dnevno, a mesečni trošak veličine jedne plate”, izračunala je Marija.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram