„Suština saradnje Telekoma i Telenora politička kontrola“

Biznis 27. jan. 202122:31
Podeli:
Foto:N1

Pravi razlozi saradnje Telekoma i Telenora nisu ekonomski, ovde se dve kompanije udružuju protiv treće, ali je cilj isključivo politički - da se uskrati pravo građanima na različite izvore informacija, ocenili su gosti emisije "N1 direktno" ekonomista Goran Radosavljević i novinar Mijat Lakićević. Advokat za medijsko pravo Miloš Stojković kaže, takođe, da ovaj slučaj može da utiče na naše pristupanje EU, jer se i do sada u izveštajima iz EU videlo da je najproblematičnija oblast u Srbiji u vezi sa slobodom izražavanja.

Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila je da su joj se kompanije Telekom i Telenor obratile zbog saradnje o kojoj N1 izveštava već nekoliko dana. Komisija o ovom ne može da iznese više informacija, niti da prejudicira rokove i svoje postupanje. Stručnjaci poručuju da dogovor dve kompanije, predstavlja klasičan primer kršenja pravila slobodne konkurencije, i da je njegova suština – kontrola medijskog tržišta i ukidanje nezavisnih medija.

„Očigledno je da ovde ima najmanje ekonomije, vidimo da su se dve kompanije udružile protiv treće. Ovo je vrlo ozbiljna stvar, ovo je udar na ustavno pravo građana na slobodu, rat za istinu, jer je cilj ovoga da se građanima suzi izbor da dođu do informacija. I tiče se svakog građanina u Srbiji, jer će ih skupo koštati u budućnosti“, izjavio je Lakićević.

Kako je rekao, možda im se ponude jeftinije usluge, ali će ih one koštati kasnije.

„Krediti će koštati, znamo već za milijardu i 200 miliona, to su pare koje ne mogu da se vrate na ovaj način na koji radi Telekom. Ove najave zahtevaju adekvatnu reakciju čitavog društva“, naglasio je.

Goran Radosavljević kaže da može da se kaže da postoji delimično i ekonomski karakter sporazuma, ali da je on – pogrešan.

„Jer je cilj da se uništi konkurent na tržištu koji nije po volji vlasti“, ocenjuje.

Na pitanje ima li u ovom slučaju neke tržišne utakmice, Radosavljević kaže: „Imamo situaciju da je Telekom dominantan svuda osim na tržištu medijskog sadržaja. U fiksnoj i mobilnoj telefoniji, kao i internetu je dominanatan. Međutim, ovo tržište medijskog sadržaja je trenutno najprofitnije, a oni imaju problem sa kreditima u koje su ušli, sa investicijama u koje su ušli, setimo se 300 miliona evra za kablovske televizije, i koje ne mogu da vrate, a moraju nekako predatorski da to tržište zauzmu. Kako – tako što će uništiti glavnog konkurenta na tržištu“.

I mogao bi da se, dodaje, shvati taj ekonomski rezon, ali da je on u ovom slučaju politički.

Radosavljević naglašava da je osnovni problem što se vlast stavlja iznad zakona.

„Država, vlast ne može iznad zakona. To sto staje iza Telekoma je normalno, ali ne može da bude iznad zakona, a zakon kaže da ovakva koncentracije nije dozvoljena. Taj sporazum ne sme da bude dozvoljen, a čak i ako bude, onda obe kompanije moraju da budu pod budnim okom i javnosti i Komisije za zaštitu konkurencije. Jer će zauzeti više od 70 odsto tržišta mobilne telefonije, što otvara mogućnost plasiranja medijskog sadržaja, što će stvoriti nelojalnu konkurenciju“, kazao je Radosavljević.

Oba gosta smatraju da infrastruktura mora da bude javno dobro.

„U poslednjih desetak godina u EU se menja koncepcija. Imate primer Gasproma koji gradi infrastrukturu, i došla je Evropska komisija i kaže – infrastruktura mora da bude javno dobro. I onda 50 odsto infrastrukture morate da stavite u javni interes. Pogotovo kada je u pitanju državna infrastruktura, moraju da se znaju pravila“, dodaje Radosavljević.

Jer, napominje, uskoro će biti moguće uvođenje 5G mreže.

„A ona će svu drugu infrastrukturu učiniti nebitnom. Jer ćete moći da emitujete bilo kakav sadržaj u neograničenoj količini, tog trenutka onaj ko drži infrastrukturu, ima pristup. Telekom i Telenor koji imaju preko 75 posto tržišta, držaće 80 posto tržišta svega, ne samo mobilne telefonije, interneta, već i drugih usliga, jer neće biti potrebna nikakva druga infrastruktura“, objašnjava ekonomista.

Infrastruktura bi trebalo da bude dostupna svima pod jednakim uslovima, slaže se Mijat Lakićević.

„U električnoj energiji imate transfer energije, elektroprenos, to je mreža u koju svi mogu da ulaze i prodaju električnu energiju, isto je sa gasovodima, sa naftovodima, isto treba da važi i za optičke kablove. Ovo sada je pokušaj da se vlasti da jedno ogromno sredstvo u ruke, koje će koristiti za sopstvene potrebe“, naglašava Lakićević.

Šta se krije kad se krije?

Na pitanje da li je uobičajeno da se ovako saznaje za neke krupne planove kompanija, Lakićević kaže: „Sigurno da ne, osim ako se nešto ne krije. To se objavi pa se na tome radi godinu dana. Ovo je jedan netransparentni postupak do kojeg je javnost došla slučajno, očigledno je da je ovaj ugovor nekorektan prema trećoj strani i prema tržištu i zato se on krije“.

Kada su u pitanju niže cene usluga, radi se o klasičnom „dampingu“, tvrdi Radosavljević.

„Vi ćete cenu sniziti dok ne uništite konkurenciju, a onda kada ste jedini, možete da određujete cenu. Tome služe Komisije za zaštitu konkurencije i druge institucije koje treba to da spreče. U ovom slučaju, Telekomu nisu bitnu prihodi toliko, oni su plaćali desetostruko kupujući kablovske operatore, ulagali suludo, njihov cilj je da ostanu dominantni na tržištu, a kad ostanu jedini, onda će kontrolisati sve“, kaže Radosavljević.

Prema rečima Lakićevića, nije problem što će cene biti niže, već što iza te ponude stoji država, a firme koje se tako ponašaju ne snose nikakve posledice. „Za Telekom nema rizika, jer će država sve loše postupke da pokrije“, kaže gost N1.

Advokat: Medijske slobode najproblematičnija oblast

Advokat za medijsko pravo Miloš Stojković, na pitanje da li ceo proces u vezi sa saradnjoj Telekoma i Telenora vodi ka medijskoj koncentraciji, kaže da je u pogledu prava EU i temeljnim dokumentima EU pitanje medijskog pluralizma visoko kotirano.

 

„To je vidljivo iz naše pregovaračke pozicije, gde iz izveštaja EU dolazimo do toga da je najproblematičnija oblast vezana za slobodu izražavanja, a medijski pluralizam podrazumeva da građanima bude dostupan širok dijapazon mišljenja, da budu dostupni različiti medijski sadržaji i medijski kanali“, kaže.

Ova priča, dodaje Stojković, ima veliku evropsku dimenziju i može da utice na pristupanje Srbije u EU.

„Medijska strategija je usvojena prošle godine, i ona prepoznaje problem unificiranja medijskog sadržaja, što je druga reč za nekonkurentnost medijskog sadržaja i uskraćivanja alternativnih izvora informacija. Medijska strategija prepoznaje negativni uticaj koje operatori mogu da imaju po medijski pliralizam i predviđa neke mere kako da se to stanje unapredi. Postoji različit set mera koje treba usvojiti – novi zakon o elektronskim medijima, kao i zakon o javnom informisanju i medijima, koji bi adresirali i ovo pitanje sprečavanja konkurencije medijskog sadržaja. Naročito zanimljivo da Medijska strategija najveći rizik po pluralizam vidi u pogledu unificiranja informativnog programa“, objašnjava Stojković.

Radosavljević kaže da bi Komisija za zaštitu konkurencije morala da odbije ovaj ugovor.

„Komisija ne sme da se proglasi nenadležnom, ona bi sporazum trebalo da odbije, ali čak i ako pod nekim uslovima se desi, takva saradnja bi morala da bude pod budnim okom javnosti, i komisija bi to morala da kontroliše, od određivanja cena, do toga ko šta koristi, i ako dođe do zloupotrebe, da ugovor bude raskinut“, mišljenja je Radosavljević.

„To kažu i drugi poznavaoci, da to ne može nikako da prođe. Ja verujem da to neće proći, ali opet, ne možemo biti sigurni“, zaključuje i Lakićević.

Komentari

Vaš komentar