Subotičani šokirani, rade na brodovima u svetu a treba da plate porez u Srbiji: Rešenja idu i do 15.000 evra

Kako navodi portal Magločistač, građani su bili šokirani iznosima koje treba da plate državi, ali i načinom na koji se potražuju sredstva, uprkos činjenici da položaj pomoraca u Srbiji nije regulisan.„Prema nezvaničnim informacijama, više od 20.000 državljana Srbije radi na brodovima u inostranstvu, a veliki broj njih platu dobija na račune u Srbiji. Mnogi od njih su ranijih godina pokušavali da plate porez, ali ih je poreska administracija odbila jer njihov status nije bio regulisan posebnim zakonom, niti je postojao formular za samooporezivanje“, naveo je portal.Zbog pokušaja naplate poreza pet godina unazad, što zakoni u Srbiji maksimalno dozvoljavaju, veliki broj građana preko advokata uložio je žalbe na ovakva rešenja, a Udruženje pomoraca Srbije se tim povodom, 30. decembra 2022. godine, obratilo, otvorenim pismom predsedniku Srbije.U pismu su zatražili da se ponište sva privremena rešenja i naplata do pronalaska i dogovora oko odgovarajućeg modela oporezivanja prihoda, da se što hitnije formira radna grupa i da se napravi model oporezivanja pomoraca po uzoru na već postojeće modele u drugim državama.Kako se navodi, većina građana koji su dobili privremena rešenja od Poreske uprave uložila je žalbu i na osnov i na visinu naznačenih iznosa.Neki od njih su rekli da će plaćati mesečne rate u iznosu od nekoliko hiljada dinara na 120 rata, to jest, 10 godina, dok su drugi odbili da plate jer smatraju da ne duguju državi, da nisu kriminalci, a da im pri tom zdravstvena zaštita u Srbiji godinama nije dostupna jer nemaju zdravstvenu knjižicu.Subotičanka Mirjana Jovičić od 2011. godine radi na brodu na recepciji, a za 2017. godinu treba da plati državi oko 2.000 evra, što odgovara porezu za sedam meseci, provedenih na brodu.„Prva moja reakcija je bila – šok. Moja mesečna rata iznosi oko 1.700 dinara na 10 godina. Mi se sad borimo, poslala sam sve moje ugovore da dokažem da sam više od 183 dana bila van Srbije, jer po zakonu, u tom slučaju se oslobađate plaćanja poreza u državi“, rekla je ona.Zbog toga, ističe, mnogi već razmišljaju o tome da traže rešenja kako da primaju platu, a da to nije u Srbiji, već na račune otvorene u inostranstvu, jer gotovo pola plate koju su zaradili u inostranstvu treba da daju državi.Subotičanin Saša Milanković je kao kuvar radio na brodu, a Poreskoj upravi treba da plati 10.000 evra, jer mesečna rata iznosi 9.380 dinara.„Ostao sam šokiran. Tri dana nisam mogao da dođem sebi. Ovde živim i radim, nemam neku rezervnu zemlju gde bih otišao. Volim tu gde jesam, volim Suboticu“, rekao je on.Veću grupu pomoraca zastupa advokatica Olivera Jelić iz Beograda, koja je rekla da se ne može govoriti o retroaktivnoj primeni, jer država pet godina unazad ima pravo da naplati porez od građana.„Poreska uprava je dobila informaciju od banaka da je neki novac iz inostranstva legao na račune državljana Srbije, ali ne zna po kom osnovu. Međutim, nije u potpunosti utvrdila činjenično stanje i ne zna iz kog izvora su nastali ti prihodi, nego je išla linijom manjeg otpora i uzela najpovoljniju stopu od 20 odsto i utvrdila poresku obavezu“, rekla je Jelić.Ni Poreska uprava, prema njenim rečima, nije dobro postupila jer nije pozvala stranke da im one pruže informacije od čega taj prihod dolazi.Kaže da su njeni klijenti uložili žalbu i na osnov i na visinu naznačenih iznosa, a da se pretpostavlja da je, zbog mogućih korekcija iznosa, Poreska uprava donela privremena, a ne trajna rešenja.Jelić je rekla da ako neko odbije da plati porez da država može da blokira račune i pokrene postupak prinudne naplate, a obračunaće se i kamata.Srbija nije imala model za oporezivanje specifičnih zanimanja kao što su radnici na internetu (frilenseri) i na brodu, pa je pre dve godine pokušala da ih obuhvati Zakonom o porezu na dohodak pri čemu bi porez zahvatao i polovinu prihoda pa su frilenseri protestovali i dogovorena su dva modela oporezivanja od 1. januara ove godine, ali i dalje nisu zadovoljni.Pošto u prethodnih pet godina ti radnici nisu plaćali porez, Poreska uprava je ponudila da porez od oko 20 odsto na prihode plate u ratama u periodu od deset godina i od nedavno je počela da uručuje rešenja za prvu, od pet godina, 2017. godinu, a slede rešenja za još četiri, do 2022. godine. Tako će ti radnici u nekom periodu dobiti pet rešenja za proteklih pet godina.BONUS VIDEO: Za kašnjenje plaćanja poreza - zahtev za prekršajni nalog

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zakanjenjeplaanjaporezazahtevzaprekrajninalog-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5021280"]