Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji, stupio je danas na snagu.
Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji, stupio je danas na snagu.
„Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, prema Zakonu, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim Zakonom“, ističe se u saopštenju Ministarstva finansija.
Ministarstvo ukazuje da postoje dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token.
„Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova. Virtuelne valute, sa bitkoinom kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene koje ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca“, navodi se u saopštenju.
Zakonom se u vezi sa pitanjem izdavanja digitalne imovine, uvodi institut „belog papira“, koji u skladu sa međunarodnom praksom, predstavlja dokument koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.
Kada su u pitanju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom, Zakonom se uvodi institut dozvole, kao i minimalni osnovni kapital koji je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju vršenja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini, podseća Ministarstvo finansija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: