Srpskim kafićima i restoranima preti sumoran "nemački scenario": Nećete moći na kafu, pivo i klopu kad god vam se prohte

Nemačkim restoranima i hotelima trenutno nedostaje više od 65.000 radnika, saopštilo je udruženje ugostitelja Dehoga. Prema istraživanjima koja se sprovodi na mesečnom nivou, manjak zaposlenih je konstantan."Savezna agencija za rad prijavila je 33.160 slobodnih radnih mesta u ugostiteljstvu za jun mesec. Međutim, pretpostavljamo da je stvarna potražnja najmanje dvostruko veća, jer mnoge firme više ne prijavljuju svoja slobodna radna mesta", izjavila je Sandra Varden, stručnjak za tržište rada iz udruženja Dehoga, piše Poslovni dnevnik, a prenosi Telegraf.rs.Vardenova je ukazala na brojke iz juna 2019. kada je prijavljeno skoro 40.000 slobodnih radnih mesta, dodajući da se gastronomski biznis nosio se sa situacijom kako je umeo."Ima objekata koji su zbog manjka zaposlenih prinuđeni da skrate svoje radno vreme, zatvore određenim danima ili ograniče ponudu u jelovniku", priča ona.Neki restorani počeli su, navodi, da uvode samoposluživanje.

Dehoga se nada da će se brzo osetiti efekti zakona o stručnoj radnoj snazi iz inostranstva i da će stranci moći lakše do dođu do posla.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Kako je Nova.rs ranije pisala, veliki broj ugostitelja tokom letnje sezone odlazi u inostranstvo na rad.Miloš Turinski iz kompanije Infostud poslovi  ispričao nam je da je u Beogradu velika tražnja ugostitelja, a posebno konobara. Istakao je da Srbija ne može da bude konkurentna sa zemljama u susedstvu koje izlaze na more, poput Crne Gore i Hrvatske – gde odlazi najveći broj srpskih ugostitelja.Za rad na sezoni, ugostitelji zarade „čist“ novac, jer su im obezbeđeni i smeštaj i hrana. „Srbija jednostavno ne može biti konkurentna, jer nemamo da ponudimo takve uslove“, priča Turinski.Zapošljavaju se ljudi bez ikakvog iskustvaUdruženja ugostitelja ističu da se sve više ugostiteljskih objekata okreće zapošljavanju ljudi bez ikakvog iskustva u poslu.

Iz udruženja Ugostitelji Beograda pričaju da mladima posao konobara odgovara dok se školuju i studiraju, te da se veliki broj kafića oslanja na mlade.Sa restoranima je, dodaju, drugačija priča."Sve manje kuvara pristaje na uslove koji se nude", pričaju iz udruženja i dodaju da mladi kuvari već nakon jedne odrađene sezone na primorju traže značajno veće plate."Znaju koliko su naučili i znaju koliko mogu da zarade. A nemaju veliku frku za novac - jer im je ostalo od sezone", kaže predstavnica jednog od udruženja."Radne snage nema ni za lek""Dva lokala smo prodali, a u jednom koji još uvek nekako izdržava i radi morali smo da zatvorimo kuhinju, pa sada samo služimo piće", priča Sanja Božić, menadžerka jednog od lanaca ugostiteljskih objekata u Beogradu."Radne snage nema ni za lek, plate u ugostiteljsvu nisu dovoljno primamljive, pa mi, a i ostale kolege, zapošljavamo bukvalno koga stignemo", iskrena je naša sagovornica.Ona dodaje da se sada masovno zapošljavaju konobari ili kuvari bez ikakvog iskustva."Postoje i agencije koje zapošljavaju kuvare i konobare iz Kube ili Šrilanke. Oni su voljni da rade, ali problem je u tome što ne znaju dovoljno jezik", priča Sanja.

Ona dodaje da je manjak radne snage naročito izražen sada u jeku sezone, kada mladi masovno odlaze da konobarišu na moru, gde svakako mogu da zarade više novca u kraćem vremenskom periodu. Ipak, ovaj problem nije samo sezonski, potiče još iz vremena korone, kada je ugostiteljsvo postalo nesiguran biznis."Dugo nismo mogli da radimo punim kapacitetom, pa su se u vreme pandemije mnogi preorijentisali na neke druge stvari i više se ne vraćaju u kafiće ili restorane", zaključuje Sanja.BONUS VIDEO Kafa u kornetu postala pravi hit u Zaječaru