Foto:TANJUG/ MGSI/ PREDRAG MITIC, Shutterstock

Srbija će se zadužiti za novih 60 miliona evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a novac će biti uložen u "projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji". To piše u Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je objavljen na sajtu parlamenta i samo je jedan u nizu kredita vrednih na desetine miliona evra za koje se Srbija zadužuje ove jeseni.

Teško da više možemo izračunati koliko je novca uloženo u železnice Srbije. Nedavno nas je ministar građevinarstva Goran Vesić obavestio da je potpisao ugovor od 138 miliona evra za izgradnju kompleksa železničke stanice na Novom Beogradu sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije sa direktorom kompanije Šandong za Evropu Vei Jimingom.

Prilikom samog potpisivanja nije preciziran tačan izvor ovog zaduživanja, ali može se pretpostaviti da je u pitanju kineski kredit. Naime, obnova i izgradnja železnice u Srbiji izvodi se na osnovu međudržavnih dogovora koje je Srbija potpisala sa Kinom i Rusijom. Poslove na modernizaciji pruge od Beograda do Stare Pazove, izvode kineske kompanije, a finansira kineska Eksim banka.

Novih 60 miliona evra kredita Srbija uzima od Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Kako piše u Predlogu zakona koji se odnosi na ovo zaduživanje, novac će biti iskorišćen na održavanje kvaliteta infrastrukture i bezbednosti železničkih operacija kroz unapređeno održavanje železničke imovine. To bi između ostalog trebalo da podrazumeva nabavku novih vozova, vagona, teških železničkih i drumskih motornih vozila sa kranovima i kašikama…, ali i popravku i renoviranje teških mašina. Piše i da će novac biti trošen na unapređenje kvaliteta usluga i standarda bezbednosti novih i obnovljenih pruga kroz finansiranje ugovora o sulugama koji obuhvata radove i opremu, ali i izgradnju koloseka, smernica, sistema signalizacije…

Inače, u obrazloženju ovog zakona piše i da je Zakonom o budžetu za 2024. predviđeno kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj do 65 miliona dolara, kao i zaduživanje kod Francuske agencije za obnovu i razvoj do isto tolikog iznosa. Reč je o kreditiranju Projekta moderniczacije železničkog sektora u Srbiji.

Lazarevac pružni prelaz Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Nešto ranije u u Skupštinu Srbije stigao je predlog zakona koji predviđa potvrđivanje zaduživanja od 178 miliona evra. U pitanju je kreditni aranžman između države Srbije, Deutsche banke i to njene filijale iz Hong Konga, agenta Kreditnog aranžmana i Sinosure agenta za izgradnju Beogradskog metroa, potpisan 20. septembra 2024. godine.

Korisnik kredita je JKP Beogradski metro i voz. Period otplate je 13 godina uključujući period počeka od 5,5 godina, a kamatna stopa je varijabilna i bazira se na šestomesečnom EURIBOR-u, uvećanom za fiksnu maržu od 1,65 odsto godišnje.

Samo u septembru zaduživanje od 300 miliona evra

Pre ovh oktobarskih zaduživanja samo u septembru u Skupštini Srbije usvojena su tri predloga zakona kojim su potvrđeni krediti u ukupnoj vrednosti od 300 miliona evra.

Prvi predlog se odnosi na zajmove kod Dojče banke i Societe Generale, u iznosu od čak 200 miliona evra, odnosno po 100 miliona kod obe banke. Ovaj iznos biće iskorišćen, kako je navedeno u zakonu o potvrđivanju koji su usvojili poslanici, za „opšte tekuće budžetske i operativne potrebe“. U pitanju je ugovor o kreditnom aranžmanu, koji je potpisan krajem avgusta na osnovu memoranduma sa Italijanskom izvozno-kreditnom agencijom (SACE) iz marta prošle godine.

Vlada se zadužila kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i za 70.700.000 evra, i to za Projekat prevencije i kontrole nezaraznih bolesti. U opisu projekta navodi se da će za osoblje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti biti obezbeđene obuke za prevenciju nezaraznih bolesti, kao i „rešavanje izazova u vezi sa nasiljem u porodici i podrškom mentalnom zdravlju“. Najavljuje se renoviranje objekata primarne zdravstvene zaštite, kampanje za podizanje svesti o zdravom načinu života…

Država nas je zadužila za 30 miliona evra da bi smo, kako se navodi u predlogu, unapredili zemljišnu administraciju, a novac će nam dati Međunarodna banka za obnovu i razvoj.

BONUS VIDEO Značaj ili privid značaja kreditnog rejtinga

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare