Kuća šofera Jovana na Karaburmi bila je centar šverca droge 1937. godine: Skandal u Beogradu o kome je pričala cela Evropa

Iako Kriminalistička policija nije želela da zvanično govori o slučaju krijumčarenja opijuma na Karaburmi, do novinara su ubrzo počele da stižu šokantne informacije. U luksuznoj vili bivšeg šofera Jovana Jovanovića pronađena je ogromna količina opijuma, procenjene vrednosti veće od pola miliona dinara. Pored njega, uhapšeno je još petnaest osoba, među kojima i pomenuti strani diplomata koji je pokušao bekstvo.

Policijski pretres otkrio je da se u podrumu kuće u Radonjićevoj ulici ne krije samo opijum. Pronađene su dve velike sušnice namenjene njegovoj obradi, mašina za preradu, oko 300 potpuno novih, neobeleženih špilova karata, kao i velika količina luksuznih upaljača. Sve je ukazivalo na ozbiljno organizovanu i dugotrajnu ilegalnu delatnost.

Prema policijskim saznanjima, iza čitave operacije stajala su dvojica misterioznih, elegantno obučenih stranaca, koji su iz senke vodili čitavu mrežu za preradu i šverc opijuma. Ključni trag pojavio se dva dana pre hapšenja, kada su na beogradsku železničku stanicu stigla dva diplomatska kofera sa plombama. Kako su bili prazni, privukli su pažnju železničke policije. Kada je po njih došao nepoznati muškarac, policija je odlučila da ga prati.

Njegov automobil ih je odveo pravo na Karaburmu, pred jednu zamračenu vilu. Ubrzo je usledio upad, a ono što su policajci zatekli nadmašilo je i njihova očekivanja. Jovan Jovanović, vlasnik kuće, ranije je napustio posao i tvrdio da živi od prihoda koje ostvaruje sa četiri luksuzna taksi vozila. Njegovo ponašanje bilo je sumnjivo, a na pitanja nije imao ubedljive odgovore, zbog čega je odmah priveden.

Posle dugog negiranja, Jovanović je priznao da se godinama bavio krijumčarenjem opijuma. Neprerađena droga stizala je u njegovu kuću, tu se obrađivala i sušila, a zatim kao gotov proizvod prodavala u zemlji i, pre svega, u inostranstvu. U tom poslu pomagao mu je hemičar po imenu Fric, dok je mreža saradnika obuhvatala ljude različitih profila.

Tokom pretresa, pred kuću se iznenada zaustavio luksuzni automobil iz kog su izašla dvojica otmenih muškaraca sa primetnim stranim akcentom. Kada su shvatili da su naišli usred policijske akcije, pokušali su da pobegnu, ali su ubrzo uhvaćeni. Među uhapšenima našli su se i jedan bakalin sa Palilule, kao i izvesni Bečlija, poznat po čestim dolascima u Beograd i boravku u najskupljim hotelima.

Javnost je ubrzo saznala i kako je funkcionisao ceo lanac krijumčarenja. Opijum je stizao iz Bugarske i južne Srbije, dovozio se na Karaburmu, gde je prerađivan i pakovan u luksuzne kutijice. Potom je droga skrivana u diplomatske kofere sa plombama, koji su prazni dolazili u Beograd, a puni se vraćali u inostranstvo.

Ogromna zarada bila je vidljiva na svakom koraku. Jovanovićeva vila bila je opremljena najskupljim nameštajem, dok je njegova supruga nosila raskošne toalete i dragocen nakit. Kasnije je otkriveno da ga je u posao uveo tast iz Beča, iskusni kriminalac koji je još pre udaje ćerke bio deo međunarodne narko-mreže sa ograncima širom Evrope, uključujući i Beograd.

Vođa bande u jugoslovenskoj prestonici bio je poznati beogradski kriminalac, koji se pored opijuma bavio i švercom zlata. Zahvaljujući uticajnim i skupim advokatima, uspevao je da izbegne dugotrajnije zatvorske kazne.

Afera sa krijumčarenjem opijuma sa Karaburme ubrzo je prešla granice Jugoslavije i završila na stranicama brojnih evropskih novina, kao jedna od najvećih kriminalnih priča svog vremena.

Izvor: Kaldrma