16
Bankarska praksa kaže da je jesen jedan od perioda u godini kada se zadužujemo više nego obično, jer su novčanici posle letnjih odmora prazni, a stižu troškovi poput polaska dece u školu ili priprema za zimu i grejanje. I dok prosečan građanin Srbije “lupa glavu” i “tri put meri pre nego što preseče” i uzme pozajmicu, sama država izgleda nema tih problema. Srbija se, bar prema najavama njenih zvaničnika, zadužuje nemilice i niko od onih koji te kredite potpisuju nema zbog toga glavobolje. U samo dva jesenja meseca već smo dodatno povećali dug za više stotina miliona evra, a u najavama je zaduženje i od cele milijarde.
U Skupštinu Srbije stigao je predlog zakona koji predviđa potvrđivanje novog zaduživanja od 178 miliona evra. U pitanju je kreditni aranžman između države Srbije, Deutsche banke i to njene filijale iz Hong Konga, agenta Kreditnog aranžmana i Sinosure agenta za izgradnju Beogradskog metroa, potpisan 20. septembra 2024. godine.
Korisnik kredita je JKP Beogradski metro i voz. Period otplate je 13 godina uključujući period počeka od 5,5 godina, a kamatna stopa je varijabilna i bazira se na šestomesečnom EURIBOR-u, uvećanom za fiksnu maržu od 1,65 odsto godišnje.
Kako se navodi u razlozima, zbog kojih bi poslanici trebalo da dignu ruku i sve nas zajedno dodatno zaduže, izgradnja beogradskog metroa u prestonici predstavlja projekat od velikog značaja za grad, posebno što je Beograd jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji nema metro prevoz.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić potpisao je ugovor od 138 miliona evra o izgradnji kompleksa železničke stanice na Novom Beogradu sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije sa direktorom kompanije Šandong za Evropu Vei Jimingom.
Prilikom samog potpisivanja nije preciziran tačan izvor ovog zaduživanja, ali može se pretpostaviti da je u pitanju kineski kredit. Naime, obnova i izgradnja železnice u Srbiji izvodi se na osnovu međudržavnih dogovora koje je Srbija potpisala sa Kinom i Rusijom. Poslove na modernizaciji pruge od Beograda do Stare Pazove, izvode kineske kompanije, a finansira kineska Eksim banka.
Pre ova dva oktobarska zaduživanja samo u septembru u Skupštini Srbije usvojena su tri predloga zakona kojim su potvrđeni krediti u ukupnoj vrednosti od 300 miliona evra.
Prvi predlog se odnosi na zajmove kod Dojče banke i Societe Generale, u iznosu od čak 200 miliona evra, odnosno po 100 miliona kod obe banke. Ovaj iznos biće iskorišćen, kako je navedeno u zakonu o potvrđivanju koji su usvojili poslanici, za „opšte tekuće budžetske i operativne potrebe“. U pitanju je ugovor o kreditnom aranžmanu, koji je potpisan krajem avgusta na osnovu memoranduma sa Italijanskom izvozno-kreditnom agencijom (SACE) iz marta prošle godine.
Memorandum se posebno fokusira na razmenu informacija o novim poslovnim prilikama, podršku italijanskom izvozu u Srbiju, organizaciju poslovnih i obrazovnih inicijativa za povezivanje između italijanskih i srpskih predstavnika, pružanje podrške pozicioniranju italijanskih kompanija u srpskim lancima snabdevanja…
Vlada se zadužila kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i za 70.700.000 evra, i to za Projekat prevencije i kontrole nezaraznih bolesti. U opisu projekta navodi se da će za osoblje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti biti obezbeđene obuke za prevenciju nezaraznih bolesti, kao i „rešavanje izazova u vezi sa nasiljem u porodici i podrškom mentalnom zdravlju“. Najavljuje se renoviranje objekata primarne zdravstvene zaštite, kampanje za podizanje svesti o zdravom načinu života…
Pročitajte još:
16
1
9
Država nas je zadužila za 30 miliona evra da bi smo, kako se navodi u predlogu, unapredili zemljišnu administraciju, a novac će nam dati Međunarodna banka za obnovu i razvoj.
Ovaj projekat sastoji se od primene Sistema masovne procene vrednosti nekretnina, uspostavljanja katastra infrastrukture, proširenje Registra rizika, podrške za Digitalni arhiv…
U oktobru nam je pored kredita za metro i novobeogradsku železničku stanicu, stigla najava i jedne mnogo ozbiljnije pozajmice.
Naime, predstavnici Vlade Srbije, Elektroprivrede Srbije (EPS) i konzorcijuma kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables potpisali su Ugovor o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana na teritoriji šest lokalnih samouprava u Srbiji.
Mada tokom potpisivanja nije objavljeno koliko će nas to koštati, procena je oko 1,5 milijardi dolara. Naime, nedelju dana pre potpisivanja portal “Business Korea” objavljujući najavu potpisivanja ugovora pomenu je upravo ovu brojku.
Portal navodi da je Hyundai Engineering, u konzorcijumu sa svojom američkom filijalom Hyundai Engineering America i solarnom kompanijom UGT Renewables, još prošlog novembra izabran kao preferirani ponuđač za projekat koji obuhvata inženjering, nabavku i izgradnju solarne elektrane koja može da proizvede 1 gigavat električne energije u Srbiji, zajedno sa baterijskim sistemom za skladištenje energije kapaciteta 200 megavata.
“U toku su završni pregovori o ugovoru, a očekuje se da će projekat biti procijenjen na oko 1,48 milijardi dolara”, navodi ovaj portal, a prenosi eKapija.
Sličnu računicu ima i ekonomista Dušan Nikezić, potpredsednik SSP-a. On, međutim, upozorava da se to radi mimo tendera, kao i da firma (UGT Renewables) do sada nije napravila ni megavat kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Ističe da Srbija nema ove pare, što znači da će se država ili EPS zadužiti 1,5 milijardi dolara „da bi nepoznatoj američkoj kompaniji platili tri puta više od tržišne cene izgradnje solarnih kapaciteta“.
“Za manje para, 1,4 milijarde dolara, izgrađena je jedna od najvećih solarnih elektrana na svetu – Badla u Indiji, snage 2.250 MW, što je 622 hiljade evra po MW, dok se u Poljskoj trenutno grade dve solarne elektrane: jedna za 560 hiljada dolara po MW, a druga za 500 hiljada evra po MW“, ukazao je Nikezić.
U Ministarstvu rudarstva i energetike za Nova.rs su rekli da će projekat izgradnje solarne elektrane biti finansiran iz dugoročnih povoljnih investicionih kredita, kao i da će ta elektrana biti u vlasništvu EPS-a.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
