Foto: Shutterstock

Banke sa svih strana mame keš kreditima, "neodoljivim ponudama koje rešavaju sve vaše probleme". Statistika ukazuje na veliku kreditnu zaduženost građana Srbije, a ekonomisti primećuju da je to još jedan pokazatelj nemoći prosečnih domaćinstava da podmire sve životne potrebe.

Prema zvaničnim podacima građani duguju 4,9 milijardi evra za keš kredite, što je preko 2.000 evra po prosečnoj porodici, odnosno tri puta više nego 2012. godine.

Ekonomista Dušan Nikezić kaže i da su građani samo u junu prošle godine uzeli 100 miliona evra u keš kreditima za godišnji odmor, a za isti iznos, dodatno su se zadužili u avgustu i septembru, pred početak nove školske godine.

„Ljudi u Srbiji prinuđeni su da se zadužuju najskupjim keš kreditima sa prosečnom kamatnom stopom od 9 odsto. Ovde se krediti reklamiraju za osnovne potrebe. Svaka druga reklama na TV-u je banka koja promoviše keš kredit za udžbenike, slave, rođendane, papravku zuba, a imali smo i nekoliko reklama u kojima penzioneri uzimaju kredit da bi unucima kupili bicikl i čokoladu. To je taj apsurd i pokazatelj blagostanja“, zaključio je ekonomista Dušan Nikezić.

Prema zvaničnim podacima i izveštajima relevantnih evropskih institucija, realnost je, da je Srija među najsiromašnijim zemljama starog kontinenta. Uprkos tome, predsednik zemlje Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno nas uverava da nikada nismo živeli bolje i sa prorežimskih medija nas bombarduje epohalnim izjavama i nerazumljivim ciframa i procentima, kojima bi, valjda, trebalo da poverujemo u privredni rast i ekonomski napredak.

Građaninu sa prosečnom platom, pet puta manjom od kolege u Nemačkoj ili Danskoj, a za koju radi mesečno 26 sati više od njih, ništa ne znače grafikoni sa crvenim i plavim strelicama, već mu standard odeđuje pogled u sopstveni novčanik, koji je, pokazuje statistika, ipak među najtanjima u Evropi.

Hoće li krediti doveka biti jeftini

Nepovoljni globalni trendovi, pandemija korona virusa i sveopšta ekonomska situacija snažno su uticali na kreditne trendove. O tome da li su krediti isplativi, kako će to uticati na nas i kada će se situacija „vratiti na staro“ razgovarali smo sa Dejanom Gavrilovićem, predsednikom udruženja Efektiva, organizacije koja se bavi zaštitom potrošača.

Gavrilović ističe da je globalna pandemija korona virusa uticala na to da krediti budu povoljni, kako bi, bez obzira na krizu, došlo do većeg protoka novca. Nastavljen je trend negativne stope euribora, cene po kojoj banke pozajmljuju novac između sebe a koja direktno utiče na cenu kredita.

„Euribor čini sastavni deo kamatne stope kod stambenih kredita. U ovom trenutku euribor je na negatiivnih 0.52 procenata i taj negativni trend euribora traje od septembra 2015. godine, više od šest godina“, navodi predsednik udruženja Efektiva.

Gavrilović je slikovito prikazao kako stopa euribora utiče na cenu kredita, verujući da će u jednom trenutku doći do skoka euribora.

„Ako, recimo, uzmemo kredit od 100.000 evra na 25 godina, sa kamatnom stopom, odnosno maržom banke od 3 posto i sa šestomesečnim euriborom od -0.52 posto, to znači da je rata kredita 449 evra. Ako euribor ode na nula procenata, rata će biti 474 evra, a ako ode na 0.5 procenata, rata će biti okruglo 500e. Ako euribor poraste na 3 posto, ukupna rata biće čak 644 evra. Verujem da će do skoka euribora doći, to je neminovno, samo niko ne može da zna kada.“

U Srbiji je primetan i trend zaduživanja u keš kreditima, toliko da su u protekloj godini čak 60 posto svih kredita bili – keš krediti. Gavrilović veruje da građani iskorišćavaju povoljnu priliku na tržištu.

„Moguće je da keš krediti imaju veze sa koronom ali pre mislim da imaju veze sa niskom kamatnom stopom. Na taj način, uzimanjem keš kredita zbog niske kamatne stope, građani često refinansiraju svoje već postojeće kredite“, navodi Gavrilović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (8)