2
Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Srbije Slobodan Minić ističe da zvanična inflacija koju izmere zavodi za statistiku ne odgovaraju osećaju koji građani sa prosečnim primanjima u zemlji imaju. Kako ljudi sa prosečnim primanjima u našoj zemlji trećinu i više svoje plate troše na hranu, koja je u poslednjih godinu dana skočila za 15 posto, te kategorije stanovništva imaće osećaj većeg inflatornog pritiska od zvaničnih 8-9 posto inflacije.
Tako osoba koja u Srbiji ima prosečnu platu čiji veći deo troši na hranu, energiju, ali i na naftu ukoliko raspolaže automobilom, može imati osećaj inflacije koji je i do 15 posto, odnosno nekoliko odsto više od zvanične, imajući u vidu da je gorivo poskupelo više od 20 posto, a hrana 15 odsto u poslednjih godinu dana.
„Što vam je manje učešće proizvoda čije su cene najviše skočile kao što su hrana, gorivo za putničke automobile, to je vaš osećaj inflacije na vaš lični budžet manji, a što se više troši na to, onda je osećaj inflacije veći“, objašnjava Minić u razgovoru za Nova.rs.
Skrivena inflacije je kada cene naizgled miruju, ali zapravo to što kupac dobija za taj novac i tu cenu nije ono što je dobijao ranije, objašnjava nam Minić.
Načini skrivene inflacije su razni od toga da se smanji količina koju potrošač dobija za određenu sumu novca do toga da se smanji raznovrsnost proizvoda koji su dostupni ili da proizvođač povuče neke proizvode.
Prigušena inflacija je pokušaj države da deluje anti-inflaciono tako što će zamrznuti cene. Ovo se odnosi na zamrzavanje cena nekoliko osnovnih životnih namirnica krajem prošle godine, a kako ocenjuje Minić, efekat toga nije preveliki.
„To je mali broj osnovnih namirnica i više ima simbolički značaj, mnogo veća stvar su ove zamrznute cene energije, konkretno za gas, to se direktno izražava u inflaciji“, rekao je Minić.
Govoreći o zamrzavanju cena, Minić ističe da država ovakve poteze povlači kada nastoji da odgovori na šok na tržištu i njima se pribegava kada se reaguje na neki izolovani šok koji traje kratkotrajno.
Ono na šta posebno upozorava Minić je nova cena ruskog gasa u junu, koja će se samim tim odraziti i na inflaciju.
„Početkom juna dobićemo novu cenu ruskog gasa koja će biti skuplja od aktuelnih 270 evra za 1.000 metara kubnih. Cene na berzama su i po četiri puta veće, šta ćemo tačno dobiti, ne znam, ali svakako je očekivanje da bi to moglo da bude oko 400-500 evra“, kaže Minić.
Dodaje da država u nekom trenutku neće moći da drži cenu od 270 evra i da će morati da je „pusti“.
„Koliko će se ta cena brzo prilagođavati, videćemo, ali u tom trenutku dolazi taj drugi ciklus inflacije jer će se povećati troškovi proizvodnje domaćih proizvoda koji se za sada drže prigušenim“, upozorava naš sagovornik.
Minić za Nova.rs navodi da je izvesno da ćemo u drugom kvartalu godine imati dodatno povećanje inflacije.
„Vidimo da su skočile svetske cene energenata i ostalih primarnih proizvoda, uključujući poljoprivredu. Sigurno će cene narednih meseci da idu naviše. Ako ova kriza ne potraje u nedogled i situacija se smiri, posle toga bi moglo da dođe do zaustavljanja i blagog smanjenja inflacije. Mi smo već sada u dvocifrenoj zoni oko 10 posto na nivou godine, to je svakako više od onoga što se očekivalo u projekcijama Narodne banke Srbije, kakve su bile u februaru da će se to spustiti na tri posto, što je sada skoro nemoguće“, navodi Minić za naš portal i dodaje:
„Siguran sam da će se inflacija u ovoj godini malo preliti u očekivanja i rast plata u narednoj godini… Ako se kriza završi doći će do usporavanja inflacije gotovo izvesno, ali će ona ostati na višem nivou nego što je bila pre krize.“
BONUS VIDEO – Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
