Radnici sa najnižim primanjima, penzioneri i primaoci socijalne pomoći su kategorije koje su najviše stradale za poslednjih deset godina usled poskupljenja potrošačke korpe u Srbiji. Pojedini naši sagovornici upozoravaju i na stvaranje "novog kruga siromašnih" - onih koji primaju do medijalne zarade, a kojima nedostaje više od 25.000 dinara do prosečne potrošačke korpe.
Za samo deceniju prosečna potrošačka korpa je poskupela za 25 odsto, a pojedini sindikati navode i da je njeno poskupljenje mnogo veće. Otkad je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast u Srbiji, „ekonomski tigar“ se nije promenio, jer oni koji su tada bili siromašni i dalje žive isto.
Tako oni koji zarađuju minimalnu platu u Srbiji i dalje ne mogu da stignu do minalne potrošačke korpe, a koji koji primaju prosečnu platu i dalje ne stižu do prosečne potrošačke korpe.
Duško Vuković za Nova.rs kaže da je prosečna potrošačka korpa u Srbiji za 2012. godinu bila oko 59. 000 dinara, a da je sada na više od 79.000, dok je minimalna potrošačka korpa narasla sa 31.000 na 41.000.
Kada se govori o minimalnoj zaradi, ona je 2012. godine bila, kako navodi Vuković, oko 20.000 i tada je razlika između nje i minimalne potrošačke korpe bila nekih 11.000, koliko je falilo ljudima sa najmanjim zaradama da dobace do nje.
Sada je minimalna zarada 35.000 dinara, a prema podacima od novembra prošle godine minimalna potrošačka korpa je bila 42.000 dinara.
„Još uvek nemamo minimalnu potrošačku korpu za januar i februar i naši proračuni idu na više od 42.000-43.000 i opet tom zaposlenom radniku, koji prima minimalac, fali sigurno sedam ili osam hiljada dinara“, kaže on.
On upozorava da se stvara „novi krug siromašnih“ – u Srbiji do medijalne zarade (52.000 dinara) zarađuje više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji, kojima fali više od 25.000-26.000 dinara da stignu do prosečne potrošačke korpe.
Vuković upozorava i na položaj penzionera navodeći da prosečna penzija, kada se računaju sve kategorije, iznosi oko 29.000-30.000 dinara, te prosečnom penzioneru nedostaje do minimalne potrošačke korpe više od 12.000-13.000 dinara.
„A tek koliko mu nedostaje do prosečne potrošačke korpe. Imajući sve ovo u vidu možete samo da zamislite kako žive penzioneri, a sigurno znate za neke penzionere koji primaju po 15.000 ili 20.000 dinara. Možemo samo zamisliti kako oni žive i čega se sve odriču“, navodi Vuković za Nova.rs.
On podseća da su sindikati bili u pravu kada su ranije govorili da prosečna penzija ne može biti ispod 60 odsto prosečne zarade.
„Jedini zaključak je da se ne ponašamo kao Superhik u ‘Alanu Fordu’ pomažemo bogate, nego da se zaista okrenemo siromašnima“, kaže on i dodaje da treba podići nivo zarada.
Vladimir Simović, koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije, kaže da su oni sa najnižim primanjima stradali tokom ovih poskupljenja u poslednjih deset godina.
Minimalna zarada nije izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, kao što su ranije tražili sindikati, ali i druge organizacije, među kojima i Centar za politike emancipacije.
„Minimalac bi zakonski trebalo da prati minimalnu potrošačku korpu, ali bi trebalo da zadovolji nekakve socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica, što je daleko od stvarnosti“, ocenjuje Simović za Nova.rs.
Posebno ugrožene kategorije radnika su oni u tekstilnoj industriji, uslužnom sektoru, trgovini, građevini, industriji – posebno fabrike u kojima radnici motaju kablove, ali i drugim sektorima gde su plate oko minimalca.
On upozorava i na problem u celoj privredi – kako pokrenuti domaću proizvodnju kada ljudi nemaju novca da kupuju te proizvode.
„Mala i srednja preduzeća imaju problem da plasiraju svoje proizvode na domaće tržište jer ljudi nemaju kupovnu moć… Kada bi minimalne plate rasle i kada bi se omogućilo ljudima da imaju nekakva dostojanstvena primanja, onda bi se ona prelila i na privredu, koja bi dobila veći zamajac“, navodi sagovornik našeg portala i dodaje:
„To je kao da hoćete da pokrenete automobil, a nemate gorivo. Hoćete da pokrenete domaću proizvodnju, ali kako kada ljudi nemaju para da kupuju te proizvode?“
Govoreći o penzionerima, Simović ocenjuje da su oni „praktično postali socijalni slučajevi u Srbiji“.
Veliki broj penzionera ima čak i manja primanja nego što primaju radnici i radnice sa najnižim primanjima, upozorava naš sagovornik.
„Realni troškovi života daleko nadilaze povećanja penzija i penzioneri nemaju mogućnost da danas u Srbiji uživaju u dostojanstvenoj starosti“, navodi on.
Podsetimo, kako je objavljeno u dokumentarcu na DecenijAVlasti“ na N1, za deset godina aktuelne vlasti Srpske napredne stranke potrošačka korpa je poskupela za 25 odsto.
Prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine o kupovnoj moći stanovništva, prosečna potrošačka korpa za novembar 2021. godine iznosila je 79.865,34 dinara, a minimalna za isti mesec bila je 41.238,43 dinara.
U novembru 2012. prosečna potrošačka korpa je iznosila 63.907,89, a minimalna 33.631,33.
Bonus video – Druga epizoda novog serijala „DecenijAVlasti“ na N1
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare