Ko je najviše osiromašio za 10 godina vlasti SNS-a: Istina o ekonomskom tigru

Za samo deceniju prosečna potrošačka korpa je poskupela za 25 odsto, a pojedini sindikati navode i da je njeno poskupljenje mnogo veće. Otkad je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast u Srbiji, "ekonomski tigar" se nije promenio, jer oni koji su tada bili siromašni i dalje žive isto.Tako oni koji zarađuju minimalnu platu u Srbiji i dalje ne mogu da stignu do minalne potrošačke korpe, a koji koji primaju prosečnu platu i dalje ne stižu do prosečne potrošačke korpe.Duško Vuković za Nova.rs kaže da je prosečna potrošačka korpa u Srbiji za 2012. godinu bila oko 59. 000 dinara, a da je sada na više od 79.000, dok je minimalna potrošačka korpa narasla sa 31.000 na 41.000.Kada se govori o minimalnoj zaradi, ona je 2012. godine bila, kako navodi Vuković, oko 20.000 i tada je razlika između nje i minimalne potrošačke korpe bila nekih 11.000, koliko je falilo ljudima sa najmanjim zaradama da dobace do nje.Sada je minimalna zarada 35.000 dinara, a prema podacima od novembra prošle godine minimalna potrošačka korpa je bila 42.000 dinara."Još uvek nemamo minimalnu potrošačku korpu za januar i februar i naši proračuni idu na više od 42.000-43.000 i opet tom zaposlenom radniku, koji prima minimalac, fali sigurno sedam ili osam hiljada dinara", kaže on.On upozorava da se stvara "novi krug siromašnih" - u Srbiji do medijalne zarade (52.000 dinara) zarađuje više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji, kojima fali više od 25.000-26.000 dinara da stignu do prosečne potrošačke korpe.

Prosečnom penzioneru nedostaje više od 10.000 da bi stigao i do minimalne potrošačke korpe

Vuković upozorava i na položaj penzionera navodeći da prosečna penzija, kada se računaju sve kategorije, iznosi oko 29.000-30.000 dinara, te prosečnom penzioneru nedostaje do minimalne potrošačke korpe više od 12.000-13.000 dinara."A tek koliko mu nedostaje do prosečne potrošačke korpe. Imajući sve ovo u vidu možete samo da zamislite kako žive penzioneri, a sigurno znate za neke penzionere koji primaju po 15.000 ili 20.000 dinara. Možemo samo zamisliti kako oni žive i čega se sve odriču", navodi Vuković za Nova.rs.

"Jedini zaključak je da se ne ponašamo kao Superhik u 'Alanu Fordu' pomažemo bogate, nego da se zaista okrenemo siromašnima", kaže on i dodaje da treba podići nivo zarada.

Minimalnu platu izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom 

Vladimir Simović, koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije, kaže da su oni sa najnižim primanjima stradali tokom ovih poskupljenja u poslednjih deset godina.Minimalna zarada nije izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, kao što su ranije tražili sindikati, ali i druge organizacije, među kojima i Centar za politike emancipacije.

Koji radnici su najugroženiji?

Posebno ugrožene kategorije radnika su oni u tekstilnoj industriji, uslužnom sektoru, trgovini, građevini, industriji - posebno fabrike u kojima radnici motaju kablove, ali i drugim sektorima gde su plate oko minimalca.On upozorava i na problem u celoj privredi - kako pokrenuti domaću proizvodnju kada ljudi nemaju novca da kupuju te proizvode."Mala i srednja preduzeća imaju problem da plasiraju svoje proizvode na domaće tržište jer ljudi nemaju kupovnu moć... Kada bi minimalne plate rasle i kada bi se omogućilo ljudima da imaju nekakva dostojanstvena primanja, onda bi se ona prelila i na privredu, koja bi dobila veći zamajac", navodi sagovornik našeg portala i dodaje:

"To je kao da hoćete da pokrenete automobil, a nemate gorivo. Hoćete da pokrenete domaću proizvodnju, ali kako kada ljudi nemaju para da kupuju te proizvode?"

"Penzioneri postali socijalni slučajevi"

Govoreći o penzionerima, Simović ocenjuje da su oni "praktično postali socijalni slučajevi u Srbiji".Veliki broj penzionera ima čak i manja primanja nego što primaju radnici i radnice sa najnižim primanjima, upozorava naš sagovornik.

Podsetimo, kako je objavljeno u dokumentarcu na DecenijAVlasti" na N1, za deset godina aktuelne vlasti Srpske napredne stranke potrošačka korpa je poskupela za 25 odsto.Prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine o kupovnoj moći stanovništva, prosečna potrošačka korpa za novembar 2021. godine iznosila je 79.865,34 dinara, a minimalna za isti mesec bila je 41.238,43 dinara.U novembru 2012. prosečna potrošačka korpa je iznosila 63.907,89, a minimalna 33.631,33.Bonus video - Druga epizoda novog serijala „DecenijAVlasti“ na N1

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=decenijavlasti2epizoda-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3127786"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram