Sagovornici Nova.rs ne predviđaju blistavu budućnost Zakonu o utvrđivanju porekla imovine, jer smatraju da je nejasno napisan, komplikovan za primenu, dok za rešavanje imovinskih afera verovatno stiže prekasno.
U Skupštini Srbije završena je rasprava o Predlogu zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kome sagovornici Nova.rs ne predviđaju blistavu budućnost.
Ključne odredbe predloga Zakona predviđaju dve vrste postupka: prethodni, u kome se utvrđuje uvećanje imovine fizičkog lica, i kontrolni postupak, koji bi trebalo da identifikuje nezakonito stečenu imovinu i njenu vrednost.
I dok se prethodni postupak pokreće po nalogu direktora Poreske uprave i na osnovu analize rizika, posebna jedinica Poreske uprave kreće u kontrolu ako se u prethodnom postupku učini verovatnim da se u najviše tri uzastopne godine u kojima fizičkom licu imovina raste, pojavljuje razlika između uvećanja i prijavljenih prihoda koja je veća od 150.000 evra.
Pitanje je, međutim, da li bi primena ovog propisa donela razrešenje nekih afera, poput one o „tetkinim parama za stan“ ministra odbrane Aleksandra Vulina, ili zamene stana ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića 2014. godine za kuću u elitnom beogradskom naselju na Bežanijskoj kosi, čija se vrednost procenjuje na 300.000 evra.
Upravo je Stefanović u Skupštini obrazlagao predlog Zakona, i tom prilikom izjavio da prvo treba da bude istražena imovina političara, odnosno članova Vlade, a potom i građana koji raspolažu višemilionskom imovinom.
Podsetimo, Vulin je javno potvrdio da je stan za 205.000 evra kupio 2012. godine od novca pozajmljenog od ženine tetke iz Kanade.
Prema pisanju portala „KRIK“, Tužilaštvo za organizovani kriminal je obustavilo postupak protiv Vulina, iako je Agencija za borbu protiv korupcije posumnjača da je Vulin počinio dva krivična dela – zloupotrebu službenog položaja i primanje mita.
„Iz ugla zastarelosti, nije jasno da li bi Vulinova imovina mogla da dođe pod lupu poreznika pošto, sa jedne strane, Predlog Zakona ne pravi razliku da li se povećanje imovine desilo 2012. ili 1912. godine“, kaže programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Nova.rs.
„Problem je u tome što se odmah potom u članu 114. predloga Zakona propisuje da se postupak dalje vodi prema normama Zakona o poreskom postupku i administraciji, u kome važi rok zastarelosti od 5 godina od trenutka kada je nastala obaveza prijavljivanja“, dodaje Nenadić.
„To znači da bi neko lice moglo čak i da prizna da je steklo imovinu bez pokrića u prijavljenim prihodima 2012. ili 2014. godine, ali i da se odmah potom pozove na zastarelost obaveze prijavljivanja prema odredbama Zakona o poreskom postupku i administraciji“, objašnjava Nemanja Nenadić.
Prema njegovim rečima, radi se o pravno spornoj situaciji koja bi trebalo da bude razrešena pre nego što predlog Zakona bude usvojen i potom bude krenula primena.
Nenadić upozorava da je čak i sam termin „nezakonito stečena imovina“ sporan, pošto predlog Zakona govori o obavezi fizičkih lica da obezbede dokaze o zakonitom poreklu imovine, a ne objašnjava šta se dešava kada ta lica objektivno nisu u mogućnosti da pribave dokaze iako je imovina zakonita, zato što su dokazi negde zagubljeni.
„Pitanje koja imovina se smatra nezakonito stečenom u kontekstu ovog Zakona moglo bi da bude tema za Ustavni sud, pogotovo pošto se takva imovina u našoj pravnoj praksi oduzima od vlasnika, a u ovom Zakonu na njenu vrednost se naplaćuje porez od 75 odsto, te se može govoriti o ‘tri četvrtine nezakonitoj imovini’ „, kaže Nemanja Nenadić.
Poreski stručnjak Đerđ Pap, koji je svojevremeno učestvovao u primeni Zakona o ekstraprofitu kao pomoćnik direktora republičke Poreske uprave, priznaje da je skeptičan u pogledu efekata primene Zakona o utvrđivanju poreka imovine i posebnom porezu.
„Propisujući da pod udar Zakona može da dođe svako ko je za tri godine uvećao imovinu za 150.000 evra zakonodavac jednostavno ‘preširoko baca mrežu’, jer se radi o vrednosti malo većeg stana u Beogradu“, kaže Pap za Nova.rs.
On skreće pažnju i na to da je procedura dokazivanja porekla imovine prema ovom Zakonu izuzetno komplikovana, što znači da će za svaki predmet morati da se angažuje puno ljudi i vremena, a da je ishod provere neizvestan.
Papova najveća zamerka je to što smatra da nisu do kraja iskorišćene mogućnosti koje nudi postojeća pravna regulativa, odnosno da se u sumnjivim slučajevima uradi unakrsna procena poreske osnovice, odnosno unakrsna kontrola imovine.
„Moderna poreska regulativa poznaje i primenjuje unakrsnu procenu, a Srbija se odlučila za uglavnom napušten institut „utvrđivanje porekla imovine“, objasnio je Đerđ Pap zašto ne očekuje značajne efekte primene ovakvog propisa.