Preti li Srbiji "nemački scenario": U penziju sve kasnije i kasnije, pa ko dočeka 67. rođendan

Do 2012, radnici u Nemačkoj mogli su da se penzionišu sa 65 godina, ali se od tada, svake godine ova granica pomera za jedan mesec. Tako se sada u penziju ide sa 65 godina i 11 meseci, ali nije kraj povećavanju granice. Od naredne godine, starosna granica će se povećavati za po dva meseca, a 2031, zaposleni će moći da prestanu da rade tek sa 67 godina.

Nemačke vlasti su ovo povećanje granice opravdale činjenicom da se u njihovoj državi rađa sve manje dece, a životni vek se produžava, te je među ovdašnjim stanovništvom sve veći broj građana koji sve više godina žive od penzije.Isti demografski problemi postoje i u Srbiji. Broj stanovnika u našoj zemlji je sve manji, a od oko 6.834.000 stanovnika, više od 1,65 miliona su penzioneri, što znači da oni čine oko 24 odsto ukupne populacije.Stoga se s razlogom postavlja pitanje da li bi do pomeranja granice za penzionisanje moglo da dođe i u našoj državi. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković za “Novu” ističe da ne može sa sigurnošću da kaže da će upravo to zadesiti Srbiju, ali da veliki broj penzionera nije realno opravdanje.“Radnicima u Srbiji se svakog meseca tokom 40 ili 45 godina staža od bruto plate odbijaju doprinosi za penzijsko osiguranje, ali neki poslodavci njih ne uplaćuju. Često ljudi pred penziju odu po rešenje, a onda shvate da poslodavac nije uplaćivao doprinose”, priča Vuković.Prema mišljenju našeg sagovornika, upravo je u tome problem.“Tako se smanjuje budžet penzijskog fonda, pa onda neko kaže ‘morate da radite duže jer nema para’. Kada bi svi poslodavci redovno uplaćivali doprinose, ne bi bilo takvih problema”, kaže on.S druge strane, programska direktorka Centra za socijalnu politiku i bivša ministarka socijalne zaštite u Vladi Zorana Đinđića Gordana Matković kaže da je pomeranje granice za odlazak u penziju “u perspektivi”.“Razlika između Srbije i Nemačke je što se kad nas ipak kraće živi, ali je prirodni razvoj da se procenjeni životni vek, a samim tim i granica, menjaju. Duži životni vek je sasvim logično opravdanje za duži radni vek, jer se pred nas stavlja izbor – ili ćemo raditi kraće sa manjim penzijama ili duže, ali sa primanjima koja će biti približna plati koju smo imali. Zamislite da radite određeni broj godina i skupite 100.000 evra zato što vam je to odbijeno od plate svakog meseca, pa onda u starosti imate taj novac da trošite. Od plate se doprinosi odbijaju mesečno, dakle nije isti iznos tog prikupljenog novca nakon 20 i nakon 30 godina”, objašnjava Matković.

Ipak, ona naglašava da trneutno nije vreme za to, jer Srbi i dalje žive kraće.

Može li da se radi sa 67 godina?

Pitanje je, ističe Vuković, i da li neko ko već pređe 65. godinu uopšte može da radi. Prema njegovim rečima, radna sposobnost je individualna, ali s razlogom postoji sistem u kojem ljudi 40 godina rade, a potom uživaju u plodovima tog dugogodišnjeg rada.“Nije realno da se ta granica konstantno povećava, pa da radnici ni ne dožive penziju. Pritom, postoje ljudi koji do 65. godine rade fizički teške poslove, pa oni ne mogu još duže da rade. Takođe, ostavljanjem ljudi na radnom mestu duže od toga, smanjuje se prilika za mlade koji su na tržištu rada da se zaposle. Jednostavno je nehumano”, zaključuje naš sagovornik.Matković takođe ističe da je važno voditi o tržištu rada i strukturi poslova, jer ne može svaki posao da se radi sa 70 godina.

Kada Srbi idu u penziju?

Muškarci u penziju mogu da odu sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Za žene je ova granica još uvek niža, pa one mogu da se penzionišu sa 63 godine i šest meseci života i 15 staža. Međutim, od 2021, granica za žene se svake godine pomera za po dva meseca. Tako će žene u Srbiji 2031. godine ići u penziju sa 64 godine i 10 meseci života.