Foto: Shutterstock

U poslednje dve godine kuće na selu i vikendice su sve interesantnije kupcima. Mir, daleko od gradske gužve traže i mladi i stariji, pa su cene ovih nekretnina porasle.

Sve više kuća na selu koje su do skoro bile napuštene ili koje su naslednici tek ponekad obilazili, dobija nove vlasnike. U jagodinskom kraju kupcima su interesantne kuće i u obližnim selima, ali i u onim koja su dalje od grada.

„Različite ciljne grupe. Među njima su i naši ljudi koji se usled korone vraćaju iz inostranstva, jer nemaju dovoljno posla, ali su tu i ljudi iz velikih gradova. Imamo mnogo ljudi iz Beograda koji prelaze na posao od kuće, tako da odlučuju da nekako pređu u sela sa porodicom i oni su ti koji traže bliža sela koja imaju dobru infrastrukturnu povezanost sa Jagodinom koji imaju osnovnu školu bar do 4. razreda, dok su ljudi koji su malo stariji, koji žele da se bave poljoprivredom kupci u daljim selima zbog većih imanja“, kaže Aleksandra Šapić iz jagodinske agencije za nekretnine Heroldo.

I u okolini Zrenjanina traže se seoske kuće. Kako one koje treba renovirati, tako i novije u koje nema ulaganja.

„U poslednje vreme raste interesovanje za kupovinu kuća na selu zbog toga što postoje razni fondovi koji finansiraju kupovinu ovih nekretnina. Što se tiče vikendica to je ustaljeno u poslednje dve, tri godine, od početka pandemije i njih je sve manje na tržištu. Kvalitetnih vikendica na dobrim lokacijama. Nekretnine kupuju i ljudi koji žive u tim selima i žele tu da ostanu, kupuju i ljudi koji bi da pređu iz grada u selo. Prodaju neku skuplju nekretninu u gradu da bi kupili nešto jeftinije na selu i dosta Beograđana dolazi, jer kod njih je velika razlika u ceni nekretnine koju će prodati u Beogradu i nekretnine koju će kupiti ovde na selu“, priča Bojan Mihajlov iz zrenjaninske agencije za nekretnine „Pragma“.

Beg od gradske gužve Beograđani sve više traže i u podnožju Avale. Interesantne su im i prizemne kuće, ali i one veće u koje može da se useli više porodica. Kako se sve češće radi na daljinu, mnogima je važno kakva je internet konekcija na lokaciji gde žele da kupe nekretninu.

„Ono što ljude najviše opredeljuje za kupovinu nekretnine van grada je mir i tišina koji su uklopljeni u dobru infrastrukturu. Kupci se raspitaju i kakve su komšije. Dosta njih traži nekretninu koja je udaljena od ostalih žitelja naselja. Postavlja se pitanje blizine staza za šetnju, šume… Placevi za gradnju novih kuća se takođe sve više traže, a uslov za kupovinu je dobra osunčana pozicija sa otvorenim pogledom, dobrim prilazom, izgrađenom infrastrukturom, blizinom prevoza, prodavnica“, napominje Slobodanka Kuzmanović, iz agencije „C nekretnine“ iz Beograda.

Da bi obezbedili trenutke za uživanje, mnogi se odlučuju za podizanje brvnara. Zidanje može da traje mesecima, a postavljanje tih objekata završava se za dva dana.

PROČITAJTE JOŠ

„Kupuju se nova imanja, placevi, vinogradi, voćnjaci, rasadnici, svima im je potrebna brvnarica gde mogu da se sklone. Kvadratura se uglavnom traži da bude zadovoljavajuća za četvoročlanu porodicu. Mi smo napravili projekte gde može to da se smesti u 30 do 50, 60 kvadrta, zavisno koliko čovek ima novca. Repromaterijal je od prošle godine poskupeo 100 posto, a mi smo u situaciji da ne sememo da podignemo toliko cene, već samo 20 posto koliko možemo da opstanemo da ima posla non-stop“, kaže Boban Petković, vlasnik firme „Hrast Petković“.

Velika tražnja za kućama na selu i vikendicama podigla je cenu ovih nekretnina od 10 do čak 40 posto, zavisno od lokAcije gde se nalaze.

Najskuplja vikendica na Kopaoniku

Seoske kuće i vikendice traže se u čitavoj zemlji, a tome je najviše doprinela pandemija, jer su mnogi poželili da imaju svoj kutak u kojem mogu da se opuste i osećaju bezbedno. Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda kaže za RTS da je prodaja kuća skočila za 32 odsto u odnosu na prošlu godinu, a da se prodaja stanova povećala za 28 odsto.

„Kada to poredimo u odnosu na godinu pandemije je skok od 64 odsto. Kada je reč o vikendicama, one su se prodavale za 44 odsto više. Čak 56 odsto kuća u Srbiji su se prodale u Vojvodini“, kaže Ivana Štrbac.

Napominje da su se kuće najviše prodavale u Subotici, Novom Sadu i Zrenjaninu, a da je mnogo vikendica kupovano  u okolini Fruške Gore, oko Inđije.

„Tražile su se i vikendice na Kosmaju, u Sopotu, Grockoj, uz Dunav“, dodaje.

Prioritetni faktori za kupovinu su, dodaje, lokacija, infrastruktura, opremljenost kuća…

„Prodavale su se kuće od par hiljada evra, do par stotina hiljada evra. Najskuplja kuća prodata je u Beogradu za pet miliona evra, a najskuplja vikendica na Kopaoniku za 600.000 evra. Dominira gotovinsko plaćanje, ali je kupovina na kredit skočila za jedan odsto u odnosu na prošlu godinu“, kaže Ivana Štrbac.

BONUS VIDEO: Koliko je kovid izmenio turizam

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar