0
Pelene jeftinije od hleba, redovno povećanje plate i redovna sniženja na svakom koraku – tako bi mogao da se opiše životni standard u jednoj od najsrećnijih zemalja na svetu, Norveškoj. Kada na to doda prijatelje, naciju koja ceni svoje slobodno vreme i prirodu, Bojana Todorov Vojvodić, poreklom iz Zrenjanina, ima dovoljno razloga da bude i više nego zadovoljna svojim životom u ovoj skandinavskoj zemlji.
Farmaceutkinja Bojana Todorov Vojvodić (38) već godinama, od 2019. godine, živi i radi u Norveškoj.
Tamo je, priča za portal Nova.rs, otišla zbog posla koji je dobila.
“S obzirom na to da su farmaceuti veoma tražena i deficitarna profesija, predstavnici nekih lanaca apoteka dolazili su u Srbiju da regrutuju farmaceute. Moje je bilo da naučim jezik, pošaljem svoju licencu u Norvešku na priznavanje i čekam momenat njihovog dolaska. Neke informacije su zlata vredne, tako je i meni ta informacija da će mi neko maltene doći ‘na noge’ na razgovor za posao, zauvek promenila život”, priča nam Todorov Vojvodić.
A ta promena života počela je u maju 2019. godine, kada je imala prvi razgovor za posao na norveškom jeziku u jednom hotelu u Beogradu.
“Nakon samo dva dana, dobila sam mejl da mi nude posao i ugovor za stalno. Već krajem avgusta, suprug i ja smo odleteli za Norvešku i moj prvi radni dan bio je 2. septembra”, priča naša sagovornica.
Ona je tog septembra došla u apoteku u kojoj je bilo petnaestak zaposlenih, a pored nje, samo još jedna osoba je bila stranac.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
18
Iako je znala gde ide, prvog radnog dana zatekao ju je šok. Kako kaže, nije lako odjednom slušati relativno nov jezik sedam sati dnevno.
“Pritom, kada stignete u Norvešku, ljudi pričaju različitim dijalektima apsolutno svuda, čak i na televiziji. To je deo njihovog identiteta i oni kažu da pričaju dijalektom čak i kada pričaju s kraljem Norveške. Ipak, bez obzira na to što sam stranac, ja se nisam tako osećala. Kolege, a i pacijenti su me vrlo brzo lepo prihvatili i svakodnevno mi pomagali, kako da savladam način rada u apoteci, tako i da naučim nove reči. Moje kolege su bile tu za mene za sve što mi je trebalo, jer kada ste novi u jednoj zemlji, učite bukvalno od nule kako sve funkcioniše, od sortiranja đubreta, pa do sajta Poreske uprave”, kaže uz osmeh Todorov Vojvodić.
Naša sagovornica, koja već četiri godine živi u Norveškoj, za koju pojedina istraživanja kažu da je sedma najsrećnija zemlja na svetu, iskreno nam je ispričala zašto je otišla iz Srbije, koja se inače, prema indeksu sreće, nalazi na 45. mestu.
Kako kaže, iako veliki broj visokoobrazovanih ljudi kaže da u Srbiji ne može da se živi lepo, i iako su plate bile smešne pre nego je otišla, to nije bio njen primarni razlog za odlazak.
“Htela sam da odem najviše zbog toga što farmacija u Srbiji odavno ne liči na farmaciju, i zbog uslova rada, pre svega jer se u Srbiji i vikendima radi do 22, 23 časa uveče”, priča nam Todorov Vojvodić.
Iskreno priznaje da se nije za to školovala.
“Meni je bio cilj da imam više slobodnog vremena, kako bih se posvetila sebi, ali i bebi kada jednog dana dođe, a došla je u avgustu ove godine”, uz osmeh kaže sagovornica Nova.rs.
Kako dalje objašnjava, radi svaku treću subotu u mesecu, a slobodna je svaki preostali vikend.
Svi praznici u Norveškoj važe i za privatni, ne samo za državni sektor, pa naša sagovornica, osim standardnih pet nedelja godišneg odmora, ima i dodatne slobodne dane, pogotovo tokom maja, kada se u ovoj državi proslavlja najviše praznika.
“Za mene su slobodno vreme i, naravno, kolege, uvek prioritet ispred plate”, kaže Todorov Vojvodič.
Ipak, vredi spomenuti i platu.
Naime, ova farmceutkinja od mesečnih primanja može da sama da plati rentu za kuću, račune, a potom, od onoga što preostane, živi normalan život.
Naravno, inflacija nije “preskočila” ni Norvešku. Ipak, jedna ključna stvar razlikuje problem visoke inflacije u Srbiji i Norveškoj.
“Inflacija se ovde ne oseti toliko, jer se svake godine povećava plata i za to se bori sindikat. Tako da plate, u suštini, prate inflaciju. Neke stvari ovde zaista jesu jeftinije. Kozmeika je u apotekama stalno na 30, 40 ili 50 odsto popusta i te akcije traju ceo mesec, pa sledećeg meseca bude neka druga kozmetika snižena, a originalne cene, pre sniženja, su identične kao kod nas. Pre neki dan sam na svojim profilima na društvenim mrežama pričala kako su pelene u Norveškoj jeftinije od hleba i zasta jeste tako”, kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, paket pelena za bebu košta 39 kruna, što je oko 390 dinara.
“Plus, ovde je uvek aktuelna akcija u svim prodavnicama, na jedan kupljeni paket pelena ide jedan gratis, a isto je i za higijenske uloške”, kaže Bojana Todorov Vojvodić.
S druge strane, hleb koji kupuje košta 45,5 kruna, što je čak 450 dinara.
“Nedavno smo menjali letnje gume za zimske i ta usluga ovde košta 450 kruna, odnosno 38 evra”, dodaje naša sagovornica.
Kako kaže, ljudi sa Balkana koje poznaje rekli su joj da su ostale cene uglavnom slične. Ono što naša sagovornica ipak jeste primetila jeste da je meso u Norveškoj skuplje. Takođe, više koštaju i usluge frizera, zubara i slično. Ipak, kada se porede plate, razlika nije toliko velika.
“Treba uzeti u obzir da je ovde viši standard, pa samim tim i cene rada”, naglašava Todorov Vojvodić.
Što se tiče troškova života jedne tročlane porodice, na mesečnom nivou oko 1.000 evra ode na hranu. Još toliko košta i renta porodične kuće u kojoj naša sagovornica živi sa suprugom i detetom.
“Gorivo je oko dva evra, mada mi koristimo električni automobil, a osim što ne zagađuje vazduh, to je jeftinija opcija. Cene garderobe su iste kao u Srbiji, s tim što ovde popusti idu od 30 do 70 odsto, pa odličnu zimsku opremu za skijanje možete da kupite na proleće po 70 odsto nižoj ceni”, priča sagovornica našeg portala.
Upravo popusti, prema njenom mišljenju, čine najveću razliku u cenama.
Kada govorimo o razlikama u načinu života, naša sagovornica je primetila da Norvežani svoje slobodno vreme provode u prirodi, domovima ili vikendicama. Ona kaže da zvuči čudno, ali je istinito, da nema stresa u saobraćaju. Situacija je čak suprotna.
“U saobraćaju ili po izlasku iz kuće ćete se smiriti ako ste se kod kuće iznervirali. Norvežani su izuzetno ljubazni, nasmejani ljudi. Voze po pravilima, sporo, bez stresa i žrube”, priča nam Todorov Vojovodić.
U Norveškoj je, kaže, naučila šta je euforija petkom. Prema njenom iskustvu, ako neko ume da uživa, to su Norvežani i Skandinavci generalno. Najmanje vremena provode u kuhinji, a sve što se sprema duže od 20 ili 30 minuta, za njih je gubljenje vremena.
“Srećom, ovde ima dosta vrhunske ribe, poput bakalara i lososa, pa se to očas posla ispeče u rerni, a osim toga, jedu kobasice na sve moguće načine. Oni takođe, recimo, kada idu u prirodu za vikend, nose sa sobom roštilj, a ima i dosta mesta gde se već nalazi roštilj pored reka, mora, jezera. Nose sa sobom uvek ranac, sendvič i piju kolu u ogromnim količinama, ali bez šećera”, uz osmeh nam priča sagovornica.
Još jedna razlika u načinu života je ta što se alkohol, osim piva, kupuje samo u specijalizovanoj prodavnici i to do određenog vremena tokom dana. Cigarete se u prodavnicama nalaze u metalnim kutijama, a ko hoće da ih kupi, prvo plati na kasi, pa odlazi sa računom do mašine, svojevrsnog “cigaretomata” i preuzima ih tu. Iako se cigarete konzumiraju manje nego u Srbiji, naša sagovornica otkriva da je popularana snus, odnosno kesica duvana koja se stavlja između usana i desni.
Što se tiče plaćanja, Todorov Vojvodić poručuje svima koji planiraju da dođu u Norvešku da zaborave na keš. Jednostavno, sve se plaća karticom. Čak i ljudi koji prodaju domaće jagode pored puta imaju aparate za kartice.
Osim jezika, za koji naša sagovornica ističe da je drastično drugačiji od srpskog i smisla za humor, ostale stvari su slučne.
Naravno, kao i u svakoj državi, postoje neke “loše” stvari, odnosno navike na koje stranci ne mogu da se naviknu. U Bojaninom slučaju, to je činjenica da se Norvežani ne druže mnogo. Ipak, kako kaže, kome je potrebna pomoć, uvek će je dobiti.
“Nije lako steći Norvežanina za prijatelja, ali kako oni kažu, ako ti jednom postanu prijatleji, onda je to za ceo život”, kaže Todorov Vojvodić.
Međutim, ona je imala sreću i sprijateljila se. Njihova druženja izgledaju tako što odlaze u šetnju u prirodi, na večeru, koncert, u pozorište ili muzej. Ko savlada jezik, njemu će biti lepo, barem je Bojanino iskustvo tako.
“Biće vam svuda lepo jer razumete sve i možete da se uključite u zajednicu, recimo da sa vodičem obiđete neki muze ili odete na krstarenje, što je ovde leti veoma popularno”, priča nam sagovornica.
Za kraj, Bojana Todorov Vojvodić kaže da se ne bi vratila u Srbiju.
“Sa ove tačke gledišta, ne bih se vraćala u Srbiju jer, osim porodice, nemam skoro pa nikoga više”, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO „Iva Parađanin o neprimerenim pitanjima na razgovoru za posao
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare