Ako Mađar pobedi, tek ga čekaju muke: Kako je Viktor Orban postavio političke i pravne zamke za svog naslednika

Tokom 16 godina na vlasti, Orban je postepeno učvrstio kontrolu nad ključnim institucijama države, stvarajući mrežu lojalnih kadrova i zakonskih prepreka koje bi potencijalnom nasledniku mogle ozbiljno ograničiti manevarski prostor. Analitičari upozoravaju da bi nova vlast, čak i uz pobedu na izborima, mogla biti suočena sa sistemom koji je osmišljen tako da je uspori, blokira ili čak gurne u prevremene izbore.

Dvotrećinska većina kao gotovo nepremostiva prepreka

Jedan od ključnih stubova Orbanovog sistema jesu takozvani „kardinalni zakoni“, propisi koji regulišu najvažnije oblasti društva, uključujući pravosuđe, medije, izborni sistem, javne finansije, porodičnu politiku i odnose sa verskim zajednicama.

Ono što ove zakone čini posebno problematičnim za buduću vlast jeste činjenica da se mogu menjati isključivo uz dvotrećinsku većinu u parlamentu. Takav prag je izuzetno teško dostići, posebno za novu političku opciju poput Mađarove stranke Tisa, koja, prema trenutnim istraživanjima, ima realne šanse da osvoji samo prostu većinu.

To u praksi znači da bi i nakon pobede na izborima nova vlast bila primorana da funkcioniše unutar sistema pravila koje je postavio njen politički protivnik.

Kontrola nad institucijama i pravosuđem

Orbanova strategija ne završava se na zakonima. Tokom godina, Fides je postavio lojalne kadrove na niz ključnih funkcija, od državnog tužioca i ombudsmana do regulatornih tela za medije.

Posebno značajnu ulogu ima pravosuđe. Ustavni sud, koji ima ovlašćenja da poništi zakone, u potpunosti je popunjen sudijama koje je imenovala vlast. Slično važi i za najviše sudske instance u zemlji.

Zbog toga postoji realna opasnost da bi gotovo svaki pokušaj reformi mogao naići na institucionalni otpor, što bi dodatno usporilo ili blokiralo rad nove vlade

Budžet – najopasnija politička mina

Jedan od prvih i najtežih izazova za novu vlast biće donošenje budžeta.

Mađar je tokom kampanje najavio povećanje javne potrošnje, posebno u sektorima poput zdravstva, koji su godinama trpeli zbog nedostatka ulaganja. Međutim, državne finansije već su pod velikim pritiskom.

Dodatni problem predstavlja Savet za budžet, telo sastavljeno od Orbanovih lojalista, sa mandatom od više godina i ovlašćenjem da stavi veto na predloženi budžet.

Ukoliko budžet ne bude usvojen, predsednik države ima pravo da raspusti parlament i raspiše prevremene izbore. Time se otvara mogućnost političkog scenarija u kojem nova vlast ne uspeva ni da se konsoliduje pre nego što bude ponovo suočena sa biračima.

Zamrznuti novac iz EU i ograničene reforme

Još jedan ozbiljan izazov jeste pitanje sredstava Evropske unije. Mađarskoj je trenutno blokirano oko 18 milijardi evra zbog zabrinutosti Brisela u vezi sa vladavinom prava i korupcijom, piše Politiko.

Da bi taj novac bio odblokiran, nova vlast bi morala da sprovede niz reformi, ali mnoge od njih takođe zahtevaju dvotrećinsku većinu u parlamentu.

To znači da bi čak i uz političku volju, sprovođenje ključnih promena moglo biti gotovo nemoguće bez saradnje sa strukturama koje su i dalje pod uticajem Fidesa.

Medijska scena i dugoročni uticaj

Orban je svoju političku poziciju dodatno učvrstio kroz kontrolu medijskog prostora. Osnivanjem fondacije KESMA, u koju su objedinjeni brojni mediji bliski vlasti, stvoren je snažan informativni blok koji oblikuje javno mnjenje.

Promena takvog sistema bila bi dugotrajan i složen proces i ponovo bi zahtevala široku parlamentarnu podršku.

Predsednik kao faktor blokade

Ulogu dodatne institucionalne prepreke ima i predsednik države, koji može vraćati zakone parlamentu ili ih prosleđivati Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.

Nedavnim zakonskim izmenama, njegova pozicija dodatno je ojačana, dok je mogućnost njegove smene značajno otežana.

Orban u opoziciji?

Čak i u slučaju izbornog poraza, Viktor Orban bi mogao ostati izuzetno uticajan politički akter.

Njegova stranka Fides ima bogato iskustvo delovanja iz opozicije. Nakon poraza 2006. godine, organizovala je snažan politički pritisak kroz proteste i parlamentarne blokade.

Analitičari smatraju da bi se sličan scenario mogao ponoviti, čime bi rad nove vlasti bio dodatno otežan.

Pobeda kao početak problema

Sve ovo ukazuje na to da bi eventualna pobeda opozicije predstavljala tek prvi korak, a ne konačni cilj.

Nova vlast u Mađarskoj mogla bi se naći u situaciji da formalno preuzme upravljanje državom, ali bez realne mogućnosti da sprovede ključne promene.

Kako ističu stručnjaci, „mnogo je lakše srušiti institucije nego ih ponovo izgraditi“. Upravo u toj rečenici sažeta je suština izazova koji bi mogao čekati svakog Orbanovog naslednika.