Pitanja lične prirode, poput planiranja trudnoće, bračnog statusa ili seksualne orijentacije samo su neka od pitanja na koje kandidat za određeni posao može da odbije da odgovori, prvenstveno jer nisu relevantna i ni na koji način ne mogu da pokažu da li je on dobar ili ne za poziciju za koju konkuriše.

Koja pitanja su zabranjena?

Buduće zaposlene štiti Zakon o radu, a član 18. "strogo zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo".Takođe, član 26. ovog Zakona kaže da poslodavac ne sme od kandidata da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, kao i o planiranju porodice.Dakle, bračni status potencijalnog zaposlenog ne treba da zanima poslodavca, s obzirom na to da jednostavno nije relevantno pri donošenju odluke o zaposlenju.Drugo pitanje koje se neretko postavlja na razgovorima za posao, a posebno ženama je: "Da li planirate trudnoću", a Zakon kaže isto - ovo pitanje je zabranjeno.Na razgovoru za posao nema mesta ni za pitanja o veroispovesti, zdravstvenom stanju, poreklu, političkoj opredeljenosti, seksualnoj orijentaciji i slično.

Infostud takođe navodi da su zabranjena i pitanja koja se odnose i na to da li kandidat ima kredit, ušteđevinu, da li su mu živi roditelji ili slično, ali ova pitanja nisu definisana zakonom.

Postoje li izuzeci?

Naravno, postoje izuzetni slučajevi u kojima se neka od ovih pitanja ne smatraju diskriminacijom.Primera radi, ukoliko je za pozorišnu predstavu potreban glumac određenih godina, pol i starost ne predstavljaju vid diskriminacije.Takođe, ukoliko je za određeni posao potrebna fizička snaga, na primer rad u rudniku, poslodavac će zahtevati lekarsko uverenje kako bi bio siguran da kandidat može da podnese takve uslove, odnosno da mu zdravlje neće biti ugroženo.

Šta ako poslodavac ipak postavi neko od ovih pitanja?

Ukoliko kandidatu za posao na razgovoru ipak budu postavljena ova pitanja, kao i zaposlenom tokom radnog onosa, on može da potraži pravnu zaštitu na sudu, pozivajući se na Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Ako postoje dokazi o izvršenoj diskriminaciji, inspekcija rada izlazi na teren i piše zapisnik.Što se tiče kazne koju mora da plati poslodavac, ona je definisana članom 274. Zakona o radu. Prema tom članu, propisana kazna za poslodavca je od 600.000 do 1.500.000 dinara.

Da li u praksi sve funkcioniše tako "glatko"?

Najveći problem je što je teško dokazati da je na razgovoru za posao došlo do nekog vida diskriminacije. Kako ukazuju advokati, oštećeni će teško na sudu moći da dokaže da mu je na razgovoru poslodavac postavio nego od gorenavedenih pitanja.Ukoliko je deo razgovora za posao bio popunjavanje testa ili upitnika na kojima su se našla neka od ovih pitanja, on može da se koristi kao dokazni materijal na sudu. Međutim, ako na testu ili upitniku nema pečata firme - nema ni dokaza.Međutim, član 23. Zakona o radu propisuje da je "teret dokazivanja na tuženom".U praksi, to znači da na sudu oštećeni radnik neće morati da dokazuje da je pretpeo diskriminaciju, već suprotno - poslodavac će morati da dokaže da nije izvršio diskriminaciju.BONUS VIDEO Zaposleni u javnom sektoru traže veća povećanja plata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zaposleniujavnomsektorutraeveapoveanjaplata-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4828110"]