Nova ekonomija: Održivost poslovanja Telekoma na ivici

Biznis 02. jul. 202122:03
Podeli:
Telekom Srbija Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

U proteklih nekoliko godina Telekom Srbija je agresivnim nastupom na tržištu multimedijskih usluga i širenjem optičke mreže u potpunosti preokrenuo model poslovanja. Sa obelodanjivanjem finansijskih izveštaja za 2020. godinu, prvi put se mogu sagledati finansijski efekti dinamičnih promena u kompaniji. Na kraju 2017. godine dugoročne obaveze su bile samo 289 miliona evra, da bi na kraju 2020. godine skočile na 1,44 milijarde evra. Dug je, dakle, povećan za milijardu i 150 miliona evra u protekle tri godine.

Već dugi niz godina u Telekomu je prisutan trend gašenja fiksne telefonije. Tako je 2016. godine Telekom od fiksne telefonije ostvario skoro 39 milijardi dinara (330 miliona evra) prihoda, ili preko 31% od poslovnih prihoda, da bi prošle godine ostvario samo 25,8 milijardi dinara, odnosno manje od 20% poslovnih prihoda (220 miliona evra), uz tendenciju dalјeg pada.

Računajući u evrima, godišnji prihodi Telekoma od fiksne telefonije pali su za 110 miliona evra u odnosu na 2016. godinu. Inače, fiksna telefonija je dugo vremena bila „zlatna koka“ Telekoma, u nju se od digitalizacije telefonskih centrala nije mnogo ulagalo, a tekući troškovi su bili minimalni. Konkretno, fiksna telefonija je bila generator „keša“ koji je znatno popravlјao finansijske performanse kompanije, piše Nova ekonomija.

Mobilna telefonija se nalazi u fazi „zasićenja“ i tu se prihod Telekoma stabilizovao na oko 63 milijarde dinara godišnje. Međutim, ni tu nema razloga za optimizam; usluga mobilne telefonije je najkonkurentnija oblast u telekomunikacionom biznisu, što povlači i pad cena usluga. Odskora je operater A1 ponudio izuzetno povolјan paket za samo 1.499 dinara,  sa prosečno 40 GB interneta mesečno po punoj brzini i neograničenim razgovorima. Takav paket zadovolјava potrebe 95% korisnika, dok su slični paketi kod drugih operatera i 30-40% skuplјi (kod Telekoma slabiji paket košta 1.999 dinara); lako je zaklјučiti da će prihodi od mobilne telefonije nastaviti i dalјe da opadaju.

U ne tako dalekoj budućnosti (možda čak i ove godine) država će dodeliti i 5G licence, što će omogućiti i SBB-u da se pojavi u mobilnoj telefoniji kao konkurent, kako SBB uveliko i najavlјuje. Pored toga, Telenor najavlјuje da će se pojaviti na tržištu multimedijskih usluga, pa će moći da ponudi pored mobilne telefonije i pakete usluga korisnicima kakve sada nudi Telekom.

Prelomna 2018. godina

Posle 10 godina „vegetiranja“, Telekom Srbija je od druge polovine 2018. godine krenuo u akciju naglog širenja u segmentima prodaje multimedijskog sadržaja (distribucija TV signala), kao i u razvoj optičke mreže za pristup internetu. Glavni autor te strategije bio je Vladimir Lučić, koji je te godine postavlјen na mesto koordinatora za razvoj multimedije, a krajem prošle godine postao je i generalni direktor Telekoma.

Nagla ekspanzija Telekoma na tržištu multimedije počela je sa kupovinom kablovskog i internet provajdera Kopernikus za 195 miliona evra krajem 2018. godine (u toj transakciji posebnu pažnju je izazivala činjenica da je suvlasnik te firme, inače jedan od funkcionera SNS-a, posle prodaje kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom). U protekle dve i po godine Telekom je pored Kopernikusa kupio i Radijus vektor i još 17 manjih kablovskih operatora; u to je uloženo oko 400 miliona evra.

Po izveštaju RATEL-a o tržišnom učešću u poslednjem kvartalu 2020. godine, Telekom i SBB su skoro izjednačeni i obuhvataju oko 90% korisnika multimedijskih usluga na teritoriji Srbije.

Posmatrajući isklјučivo porast broja korisnika multimedije, moglo bi se zaklјučiti da je Telekom ostvario veliki napredak. Međutim, ako pogledamo finansijske efekte tog „napretka“, podaci nisu nimalo ohrabrujući.

Prihodi od prodaje (kada se isklјuče ostali poslovni prihodi koji nisu pravi pokazatelј) u poslednjih pet godina porasli su sa 120 milijardi na 129 milijardi dinara (sa 1,020 milijardi evra na 1,1 milijardu evra), dok su poslovni rashodi povećani za 12,5 milijardi dinara (106 miliona evra); poslovni rashodi su porasli za 3,5 milijardi dinara (30 miliona evra) više nego prihodi.

To je plaćeno ogromnim zaduženjem kompanije:  na kraju 2017. godine dugoročne obaveze su bile samo 34 milijarde dinara (289 miliona evra), da bi na kraju 2020. godine skočile na 169 milijardi dinara (1,44 milijarde evra): dug je, dakle, povećan za milijardu i 150 miliona evra u protekle tri godine!

Stvarna dugovanja su još veća, pošto su kratkoročne obaveze za 41 milijardu dinara (349 miliona evra) veće od obrtne imovine (sve do 2018. godine taj odnos je bio relativno izbalansiran). Razlika od 350 miliona evra pokazuje da kompanija ima velike teškoće sa likvidnošću, odnosno da će Telekom morati da uzima nove kredite i za tekuće poslovanje (a ne samo za investicije, što bi bilo normalno za uspešnu kompaniju). Kada i tu razliku uzmemo u obzir, dolazimo do podatka o realnom zaduženju Telekoma od 210 milijardi dinara, odnosno milijardu i 788 miliona evra.

Zato i ne čudi što je Telekom zbog nelikvidnosti prošle godine iskoristio mogućnost reprograma kredita od 49 miliona evra, pozivajući se na odluku Narodne banke povodom krize oko kovida. Međutim, kompanija nije mogla imati teškoće u poslovanju zbog kovida, pošto su u uslovima „zaklјučavanja” građani neizbežno bili upućeni na povećano korišćenje telekomunikacionih usluga; odlaganje vraćanja duga banci je signal ozbilјnih teškoća u finansiranju Telekoma.

To nije sve: Telekom je krajem septembra 2020. godine, koristeći specijalnu zakonsku regulativu namenjenu za ublažavanje posledica kovida, izdao emisiju korporativnih obveznica u visini od 23,5 milijardi dinara, odnosno oko 200 miliona evra, na rok od pet godina. Umesto da te obveznice budu razgrablјene od strane poslovnih banaka i drugih učesnika na tržištu, dobar deo te emisije završio je u portfelјu Narodne banke, što rečito govori o nedostatku poverenja u poslovanje Telekoma.

Telekomu ove godine dospeva za vraćanje čak 51,5 milijardi kredita, odnosno 440 miliona evra (uz ostale kratkoročne obaveze). Za kompaniju će biti izazov da bez državne pomoći obezbedi povolјne (nove) kredite za vraćanje dospelih obaveza.

Da li se ofanziva Telekoma isplatila?

Nesporno je da je Telekom odavno trebalo da ofanzivnije nastupi na tržištu multimedijskih usluga; u kupovinu malih kablovskih operatera uloženo je oko 400 miliona evra. Investirano je i u postavlјanje optičke mreže, koja je dostupna za 880.000 korisnika ali je dosad priklјučeno samo 140.000. Istovremeno je uložen veliki novac u produkciju medijskih sadržaja; ekrani su preplavlјeni novim serijama, kao i raznim drugim sadržajem koje finansira Telekom. To je omogućilo veliku „slobodu“ rukovodstvu Telekoma da sredstva usmeri u sadržaje koji im odgovaraju, pa je primetna ekspanzija raznoraznih informativnih kanala/emisija.

Za sve to plaćena je (pre)visoka cena; ukupna dugovanja dostigla su skoro milijardu i 800 miliona evra, čime je održivost finansijskog poslovanja kompanije dovedena u pitanje. Prošle godine je Telekomu pomogla intervencija Narodne banke jer za njihove obveznice nije bilo dovolјno tražnje na tržištu; ove godine kompaniju čeka iskušenje kako da reprogramira 440 miliona evra kredita koji dospevaju na naplatu.

I pored problema sa obezbeđivanjem likvidnosti, kompanija namerava da isplati dividendu od četiri milijarde dinara (tek posle kupovine obveznica od strane Narodne banke prošle godine, podelila je međudividendu od dve milijarde dinara).

Utisak je da je održivost poslovanja Telekoma na ivici- male promene kamatnih stopa i/ili deviznog kursa dovele bi do neto gubitka u poslovanju. Naravno, kompanija može da se izvuče iz finansijskih problema, ali je za to potrebna radikalna promena u njenom poslovanju, kao i promena ponašanja vlasti prema njoj.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar