Miladin Kovačević (RZS): Prodavnica nije reprezent indeksa cena

„Ako raste plata u privatnom sektoru, to ne podleže ni kriticizmu ni sagledavanju u odnosu na inflaciju. Svako može da interpretira kako hoće, ali ne sme da navodi lažne podatke. Ne bavim se ja interpretacijama, mnogo puta su pogrešne interpretacije. To je pogrešna interpretacija, ako ne kažete na koje plate mislite. Plate uopšte jesu vođene privatnim sektorom, ali javni sektor mora da vodi računa o odnosu dinamike plate i inflacija“, kaže.„Kada matematičaru kažete da je nešto reprezent života, niste mu ništa rekli, a statistika je matematika. U avgustu je inflacija bila 13,2 odsto, prosek Zapadnog Balkana je oko 13 odsto“, kaže on za N1.Na pitanje da li je pogrešno kada političari kažu da plate rastu više od inflacije, Kovačević kaže da „svako može interpretirati kako hoće, ali ne sme da navodi lažne podatke“.„Ako raste plata u privatnom sektoru, to ne podleže ni kriticizmu ni sagledavanju u odnosu na inflaciju. Svako može da interpretira kako hoće, ali ne sme da navodi lažne podatke. Ne bavim se ja interpretacijama, mnogo puta su pogrešne interpretacije. To je pogrešna interpretacija, ako ne kažete na koje plate mislite. Plate uopšte jesu vođene privatnim sektorom, ali javni sektor mora da vodi računa o odnosu dinamike plate i inflacija“, kaže.Dodaje da „kada imate borbu sa inflacijom, ne možete očekivati rast životnog standarda“, a na pitanje da li to znači da nismo ekonomski tigar, odgovara da „baš jesmo“.„Baš jesmo tigar ekonomski, pogledajte stopu rasta, treći kvartal će biti četiri odsto, godina će biti 3,5 odsto. Ekonomski tigar u relacijama u Evropi. Jesmo najbolji, da li će Irska možda biti bolja ove godine, kao da je to bitno. Krenuli smo iz provalije i popeli smo se na brdo, istoriju znamo. Počeli smo od ruševina, sa ruševina smo se podizali, ciklus podizanja traje tek od 2014, 15“, kaže Kovačević.BDP je, objašnjava, komponovan od više oblasti delatnosti.„Ove godine ne raste na građevinarstvu, raste na uslugama, na nekim industrijama, ne raste ni na poljoprivredi, raste na poreskim prihodima… U prvoj deceniji je rastao i na industriji i na uslugama, problem je bio što je hranjen taj rast pozajmicama i to pre svega bankarskog sektora“, kaže.Na pitanje o tome šta nas očekuje sa inflacijom, odgovara „ono što kaže Narodna banka“.„Oni imaju ozbiljan stručni tim, rade projekcije i prognoze. Konkretno se očekuje inače i u Evropi i ovde smirivanje inflacije sledeće godine. Trebalo je da se dogodi već u prvoj polovini ove godine, ali nije se mogla videti kriza energenata u punoj meri. Ratna ekspanzija može da upropasti sve, to je toliki rizik“, kaže.Govoreći o predsednikovoj najavi da će „biti teže nego devedesetih“, kaže da „neće da spori predsednika, zato što je to jedan stav koji je merodavan“.„Moj lični stav je da će doći do eskalacije rata, jer je to ključ da bi se ugasila žarišta inflacije, ta glavna žarišta su hrana, energija i trgovina, generalno berzanskim robama, industrijska, očuvanje industrije, mislim da je taj imperativ ekonomije i održavanja života jači od ratnih razloga, ratnih truba, ratnih bubnjeva, ako nisam u pravu, onda nažalost“, zaključuje Kovačević."Za tri dana popisano 600.000 stanovnika“Govoreći o popisu stanovništva, rekao je da je postojala antikampanja na mrežama.

„Ne znam da li je bila desetak dana pred popis, sad je koliko vidim utihnula. To je na mrežama, na terenu se ne pojavljuje taj fenomen u tom smislu da sada popisivači imaju neke smetnje, dolaze u domaćinstva, vrše popisivanje, to pokazuju sami rezultati, prolazna stanja popisivanja, koje pratimo putem aplikacija. Popisivači upisuju podatke u kompjutere i prebacuju podatke u centralnu bazu podataka. Na primer za dva dana je popisano 200.000, a za tri dana je popisano 600.000“, kaže Kovačević za N1. Kako je rekao, „debatovanje nije zabranjeno“.„O svemu se priča, o svakom pitanju zašto, čemu služi. Popis ima tri upitnika – popisnicu za lice, za stan i domaćinstvo, korpus pitanja o kompoziciji samog domaćinstva i ono što se zove atomska porodica, koja se sastoji od roditelja i dece i kvalitet stanovanja“, kaže on.Popis je, kaže, javna stvar.„Knjige popisa i podaci podaci će biti objavljeni. Popis je faktografsko istraživanje, koje evidentira osnovne stvari vezane za lica, domaćinstva i stan“, kaže on.Prema njegovim rečima, postoji više garancija da podaci ne mogu biti zloupotrebljeni.„Imate zakone, imate svu tehnologiju koju smo upotrebili da ne bi bilo bilo kakve mogućnosti da se dođe do ličnih pdoataka, svi softveri su izrađeni od strane RZS. Za iskustvo svih popisa, a bilo ih je u 20. veku, nikada se tako nešto nije desilo. Ti podaci nemaju nikakvog značaja sa tog aspekta. Zamislite neko o meni hoće da sazna kog sam pola, profesije, kakvi su zidovi stana u kome živim… To je interesantno za nauku, državu, planiranja, po teritoriji kad se prikažu ti podaci, za razvoj, regionalni razvoj, račune, nacionalne račune…“, kaže.„Poziv na obavezno izjašnjavanje kao Srbi – politička zloupotreba popisa“Popis, ističe, nije samo statistička akcija.„To je državna akcija par ekselans. To je u svim državama. Podaci popisa su inače jedna istorijska kategorija, istorijska vrednost, istorijska obaveza. Dakle oni postaju baština kulturno naučna, faktografska, i svaka druga baština države i nikada ne prestaju da budu baština. SANU poseduje popise iz vremena turskog iz 1453. godine“, kaže Kovačević. Kaže da je poziv na „obavezno izjašnjavanje kao Srbi“ – „politička zloupotreba popisa“.„To mi ne možemo sprečiti, kao što ne možemo sprečiti ni teoretičare zavera. Slobodan je svako da se izjasni kako misli, a slobodan je i da se ne izjasni uopšte“, kaže.Na pitanje o dodatim pitanjima kaže da su dodata jer tako kažu preporuke UN, a potreba je najčešće nauka.Kaže da je bilo razmišljanja o samopopisivanju (preko interneta).„I eksperimentisanja, postoji probni popis, na kraju smo se opredelili za ovu metodu. Umesto papira, popisivač ide sa laptopom. Promena je drastična, popisivač je istovremeno putem aplikacije kontrolisan. Uvek obuhvat može biti nepotpun, sada imamo pripremljena i nova rešenja kako da upotpunimo taj obuhvat. Testirali smo metod samopopisivanja i pokazalo se da to ne funkcioniše kao iole dobar obuhvat, možda se 20, 30 odsto popiše tako. Hrvatska je to uradila, pa je imala problema. Kada nemate potpuni obuhvat, onda morate da šaljete popisivače na teren i kako da oni identifikuju one koji se nisu popisali pa da baš kod njih idu. Oni dobiju svoj popisni krug, popisuju redom i mogu sami sebe da kontrolišu“, kaže.Ističe da se popis ne bavi primanjima, kao i da nema imovinskih pitanja.„Vlasništvo je samo zbog mesta stanovanja. Mi se ne bavimo posle toga imovinom, to je samo evidencija, u kojoj posle sagledavamo uslove stanovanja. Ako neko živi u iznajmljenom stanu, niko mu ne traži nijedan papir, čak ni ličnu kartu, on je samo stanovnik tu“, kaže Kovačević.Direktor RZS kaže da popis pokazuje nivo poverenja u državu, i ne samo to.„Civilizacijski nivo društva, kulturni nivo društva, poverenja u državu, svest o potrebama svog društva, svoje države i svoje zajednice“, kaže on.Kako je rekao, ono što vidi po toku popisa i broju popisanih jedinica u nekoliko dana i kako ceo personal reaguje i kako ih izveštava, „koliko vidi nema ozbiljnijih problema“.„Podaci se koriste za bezbroj stvari, to je jedna infrastrukturna informacija, to su podaci bez kojih se ne može, statistika, ekonomska statistika, ne možete planirati, retko šta možete planirati bez popisa. Popis poljoprivrede sledi posle godinu dana, on može da se radi tek posle“, kaže on.Kako je rekao, „Albanci sa juga Srbije su prihvatili da se popišu“.„Formirali su komisije, nadamo se da će se uredno popisati. Iz Prištine je savetovano da pristupe popisu, kako sad stvari stoje, to će se odvijati nesmetano“, kaže.BONUS VIDEO: Koliko nas je i ko smo - odgovore će dati ovogodišnji popis stanovništva

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kolikonasjeikosmoodgovoreedatiovogodinjipopisstanovnitva-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3844303"]