0
Građani su na premije osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita odvajali prosečno od nekoliko stotina evra do nekoliko hiljada evra po kreditu, ocenjuju u udruženju bankarskih klijenata Efektiva. Teško je, kažu, tačno izračunati koliko novca su građani odvojili za tu uslugu, za koju je Vrhovni kasacioni sud nedavno presudio da su je banke nezakonito naplaćivale, ali procena Efektive je da je za to odvojeno možda i 200 miliona evra.
Predsednik „Efektive“ Dejan Gavrilović objašnjava za Nova.rs da je više faktora utiče na to koliko je jedan korisnik stambenog kredita mora da plati Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Na to, između ostalog, utiče visina kredita, vrednosti stana, da li je i koliko učešće klijent dao za pomenuti kredit.
„U proseku je premija iznosila negde oko od 2,5 do 3 odsto vrednosti kredita, pa je tako neko ko je uzeo stambeni kredit od 100 hiljada evra za to osiguranje odvojio od 2,5 do 3 hiljade evra“ navodi primer Gavrilović.
On podseća da je u Srbiji 120 hiljada stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
„Ukoliko uzmemo da je prosečno za svaki od tih kredita plaćeno 1,5 hiljadu evra za osiguranje, dobijamo 180 miliona evra. Verujem da ta cifra ide i do 200 miliona evra. To je mnogo novca koji je otišao u Nacionalnu korporaciju. Mada je pitanje da li je sve to otišlo u korporaciju, pošto smo imali slučajeva da banka naplati premiju, ali novac ne uplati korporaciju“ navodi Gavrilović.
Reč o sporu gde je korisnik stambenog kredita tužio banku za povraćaj novac za naplatu provizije za obradu kredita i za naplaćene provizije za osiguranje kod Nacionlane korporacije za osiguranje stambenih kredita.
To bi, prema procenama Efektive, moglo da znači novi talas tužbi nezadovoljnih klijenata protiv banaka.
Objašnjavajući nelogičnost naplate ove usluga u Efektivi navode da je to situacija kada klijent kao korisnik svojim novcem osigurava banku i njen plasman.
„To je isto kao kada bih ja registrovao kola, vi mi platite osiguranje autmobila, koje ću ja da vozim i ako se ja slupam, meni će osiguranje da upati pare, a vi dali novac. Korisnik kredita daje svoj novac, a nije osiguran i nema ništa od toga, on daje pare da bi banka osigurala sebe, i to je sud utvrdio da je nezakonito“ slikovito je objasnio Dejan Gavrilović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
