Ko će morati da vraća novac bankama i da plati velike kamate: Stižu preinačene presude o troškovima obrade kredita

Banke su od građana koji su podizali stambene kredite uzimali ogroman novac na ime troškova obrade kredita. Oni su za recimo zajam od 50.000 evra išli i do 2.000 evra.

Međutim, Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje te usluge, zbog čega je više od 200.000 građana podnelo tužbe, potražujući novac nazad.

Dobijali su presude i uzimali svoj novac od banaka, a onda je iznenada Vrhovni kasacioni sud preinačio stav i zaključio da banke ipak imaju pravo da vrše naplatu troškova obrade kredita. Banke sada traže da građani koji su po osnovu presuda naplaćivali novac, taj isti i vrate sa kamatom.

Tako su se građani našli u situaciji da su već dobijene sporove izgubili i da moraju da vrate daleko veću sumu od one koju su inicijalni dobili od banke na osnovu sporova.

Advokat iz Beograda koji je upoznat sa ovim slučajevima ističe čitav problem nastao kada je došlo do promene stava Vrhovnog kasacionog suda koje se dogodilo u septembru 2021. godine, ali da se ovo zbog čega se sada digla prašina, ne odnosi na sve slučajeve već samo na deo i to mahom one presude za koje se duži niz godina čekala drugostepena odluka.

"Doneto je na hiljade presuda i sam taj Vrhovni kasacioni sud je doneo više stotina presuda koje su uvek bile u korist klijenata u situacijama kada je naplaćena ta obrada kredita. Od promene stava je potom navedeno da su ipak banke mogle da naplate troškove obrade kredita ukoliko su na jasan nedvosmilen način upoznale klijente sa tim kroz ponudu koja je bila potpisana od strane klijenata pre zaključenja ugovora i puštanja novca", naveo je advokat za Nova.rs.

On ističe da su banke u cilju dobijanja sporova ili odbacivanje tužbe morale da prezentuju sudu tu originalnu ponudu potpisanu od strane klijenata koja je prethodila ugovoru o kreditu. Posle 2021. godine, gde su banke imale tu potvrdu, one su dobijale te sporove, a gde nisu imale originalnu ponudu ili gde je nisu imale potpisanu u skladu sa zakonom, tu su klijenti dobijali spor.

Sagovornik ističe da su ovo sada o čemu govorimo predmeti koji su dugo godina stajali na drugostepenom sudu, pred višim ili apeleacionim sudom. Objašnjava da su klijenti pre 2021. godine kada su donete prvostepene presude mogli da naplate iznose koji su manje od 1.000 evra bez čekanja drugostepene odluke, odnosno da pokrenu postupak izvršenja.

"To je bilo po zakonu, čak su i banke tad i dobrovoljno plaćale te iznose ali su se istovremeno i žalile. Problem je što su posle pet, šest godina po žalbama banka ti predmeti stajali na višem sudu i sad dolaze do ljudi preinačene presude u korist banaka. One traže da klijenti vrate novac koji su primili pre pet godina. Banke traže da se plati kamata na taj novac, kao i svoje troškove na ime zastupanja od strane njihovih advokata i naplatu drugih troškova. Sve je ovo posledica promene stava Vrhovnog kasacionog suda koja je po meni skandalozna", naveo je sagovornik Nova.rs.

Advokat ističe da je bilo i situacija gde su i prvostepena i drugostepena presuda bile u korist klijenta, ali su se banke na to žalile, pa je Vrhovni sud presudio u njihovu korist četiri ili pet godina kasnije. Dodaje da je ovakva situacija neprijatna i za klijente i za advokate, kada posle pet godina mora da se vrati novac nazad.

Sagovornik ističe da je kamata koju banke potražuju zakonska zatezna kamata, a da ona za nekoliko godina može da pređe glavni dug.

"Klijenti imaju pravo da traže reviziju, da se žale Ustavnom sudu, pa i da idu do Evropskog suda u Strazburu. Ovo sve sporo traje, te ćemo epilog videti za par godina", zaključio je on.

Advokat Mišo Dobrijević ističe da ova situacija važi za pojedinačne slučajeve i da se retko dešava. Smatra da banke ponovo spinuju oko toga i da mašu sa par presuda, kako bi sprečile nova utuženja.

"Postoje neka delimlična preinačenja i van onoga što je bilo kao stav, ali nije onoliko masovno koliko pokušava da se predstavi. Očigledno je da opet postoji neki pritisak banaka. Ono što mora da se vrati je novac koji su klijenti dobili i kamata od dana kada su taj novac dobili do dana kada taj novac vrate, kao i troškovi suprotne strane ako ih je bilo. Nisu sve banke angažovale advokate, neke su se i same zastupale", naveo je on.

Dobrijević dodaje da je većina presuda i dalje dobijena u korist građana, ali da su slučajevi posle promene stava 2021. godine, uglavnom završena priča.

Ističe da klijenti mogu da traže reviziju, da se žale višim sudskim instancama ili da se dogovore sa bankama da im ne traže novac nazad ili ako već moraju da vrate novac da ga vrate na rate.

"Ovo je neki spin banaka jer je opet pušten neki kontigent tužbi protiv banaka, pa one sada pokušavaju da to spreče sa puštanjem u medije nekih drugih informacija", naveo je sagovornik Nova.rs.