Svi se plaše prodaje srpskih šuma: Evo šta će se zapravo desiti sa Srbijašumama i drugim državnim preduzećima

Pre nekoliko dana trebalo je da bude održana sednica Kolegijuma direktora JP Srbijašume, a na dnevnom redu bila je promena pravne forme preduzeća. Iako je to za deo javnosti iznenađenje, u septembru 2024. usvojen je Zakon o upravljanju privrednim društvima koji predviđa transformaciju svih javnih preduzeća u akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Proces transformacije trebalo bi da počne u septembru. U AD biće transformisana ona javna preduzeća koja ispunjavaju jedan od tri kriterijuma – da imaju više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme, da im je poslovni prihod u prethodnoj godini bio veći od 40 miliona evra ili da obavljaju tehnički i organizaciono složene delatnosti ili delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije. Preduzeća u vlasništvu države koja ne zadovoljavaju ove kriterijume biće transformisana u društvo sa ograničenom odgovornošću.

Uslove za akcionarsko društvo, čini se, ispunjavaju Srbijašume, budući da je ta državna kompanija na kraju 2024. imala više od 3.000 zaposlenih i 91 milion evra poslovnih prihoda. Međutim, na sajtu Agencije za privredne registre može se videti odluka o promeni pravne forme i transformaciji u društvo sa ograničenom odgovornošću.

I druga javna preduzeća menjaju formu

Istu pravnu formu trebalo bi da dobije i JP “Pošte Srbije”. Ta kompanija je u 2024. ostvarila prihode od 317,2 miliona evra, a u njoj je zaposleno više od 14.000 ljudi. Isto bi trebalo da se dogodi i sa Srbijagasom. Sa druge strane, JP Službeni glasnik trebalo bi da bude društvo sa ograničenom odgovornošću, budući da je imalo prihode od 11,9 miliona evra i 370 zaposlenih. N1 je objavio da su i za Srbijavode, Putevi Srbije, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška Gora i Nacionalni park Đerdap donete odluke o transformaciji u DOO.

Iako se u obrazloženju Zakona navodi da je cilj ovih promena povećanje “efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti”, novi propisi zapravo će imati i negativne posledice. Oni će omogućiti da poslovanje državnih firmi bude još netransparentnije. Takođe, direktori tih državnih preduzeća više neće morati ni da prilažu izveštaj o imovini i prihodima Agenciji za sprečavanje korupcije, jer ih više neće direktno birati Vlada, već ministri.

“Iako Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnom vlasništvu sadrži neka dobra rešenja, naivno je verovati, a u svakom slučaju, ne može se verovati na reč, da će novi sistem upravljanja i promena organizacionog oblika dovesti do boljeg upravljanja javnim resursima i kvalitetnijih usluga koja ova preduzeća pružaju građanima”, kaže za Nova.rs Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Umesto sistema u kome Vlada postavlja direktore i članove nadzornih odbora, ubuduće će ministarke privrede i energetike birati predstavnika države u skupštini akcionara.

“Ta (jednočlana) skupština biraće članove nadzornog odbora, a oni direktora. Uspostavljaju se i novi mehanizmi za praćenje rada preduzeća, ali još nije dovoljno jasno šta će sve od tih podataka biti dostupno javnosti. Zabrinjava činjenica da posebno veliki rizik za nastanak korupcije predstavlja i dalje pravno neutemeljeno ‘autentično tumačenje’ definicije funkcionera u Zakonu o sprečavanju korupcije iz februara 2021. Usled tog tumačenja, niko od rukovodilaca transformisanih javnih preduzeća neće imati obavezu da prijavljuje imovinu i prihode Agenciji za sprečavanje korupcije, a to je već vidljivo u slučaju EPS”, objašnjava Nenadić.

Prikrivena prodaja resursa?

I pre nego što je usvojen ovaj zakon, Elektroprivreda Srbije (EPS) transformisana je iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, što je u delu javnosti izazvalo sumnju da će ova državna firma biti prodata privatniku. Iako do tog scenarija nije došlo, očigledne su razlike u poslovanju jer danas ne znamo šta od imovine imaju direktor i članovi Nadzornog odbora, ni kolike su im plate, a EPS je u jednom trenutku, poslovnom tajnom proglasio čak i podatke o najvećim dužnicima za struju.

Ove promene, naime, ne podrazumevaju prodaju preduzeća, ali mogu dovesti do prikrivene prodaje javnih resursa.

“Novi zakon ne isključuje primenu pravila o pristupu informacijama, ali smo u praksi videli da je nakon transformacije smanjen obim dostupnih podataka o nekim aspektima rada EPS. U javnosti je takođe bilo dosta priče o mogućoj privatizaciji (prodaji) ovih preduzeća. Sama transformacija ne znači da će ona biti prodata, ali može da olakša neke vidove ulaska privatnog kapitala u vlasničku strukturu. Mislim da je stvar koje se najviše treba bojati neki vid prikrivene prodaje javnih resursa ispod vrednosti, mnogo pre nego privatizacije koja bi bila vršena na otvorenom nadmetanju. Tipična situacija te vrste bi mogli da budu razni vidovi ‘javno – privatnih partnerstava’, a opasnost je naročito velika ukoliko se ona ne bi ugovarala po odredbama Zakona o JPP i koncesijama, već na osnovu nekih ad hoc pravila. Ona se kreiraju za željenog dobitnika u posebnom zakonu ili pod okriljem međudržavnih sporazuma, koji isključuje primenu domaćih propisa”, upozorava Nenadić.

Prema podacima Ministarstva privrede, u Srbiji postoje ukupno 22 firme koje imaju status javnih preduzeća, među njima su Srbijašume, ali i Srbijagas, Jugoimport SDPR, Sužbeni glasnik, Pošta Srbije… One će promeniti pravnu formu i postati akcionarska društa ili društva sa ograničenom odgovornošću u zavisnosti od kriterijuma koje ispunjavaju.

Transformisana državna preduzeća biće organizovana kao dvodomna (veliko i srednje pravno lice), odnosno imaće i skupštinu i nadzorni odbor, ili jednodomna (malo i mikro pravno lice), koja će imati samo skupštinu.

U oba slučaja, za izbor direktora, neophodna je saglasnost nadležnog ministarstva (ministarstava privrede ili energetike), koje je prethodno dužno da zatraži saglasnost Vlade. Ono što će buduće rukovodioce razlikovati od dosadašnjih je da neće biti u sukobu interesa ukoliko su članovi organa neke političke stranke.

***