Kada mu je posao konobara došao preko glave i kada više nije znao šta da radi i čime da se bavi, a želeo je da bude "sam svoj gazda", Dragan Tolić (31) iz Čačka dosetio se jedne originalne ideje - odlučio je da bude jedini vozač rikše u Srbiji. Gde god bi se pojavio u svojoj "crnoj kočiji", Dragan bi izazvao veliko oduševljenje prolaznika, a posebno dece, pa je otišao korak dalje i svom poslu nadenuo još jedan - na sebe je obukao kostim Spajdermena i tako maskiran vozio je građane svuda po Čačku. Iako su mu se mnogi smejali jer je napustio siguran posao i upustio se u ovu "ludu avanturu", Dragan za Nova.rs kaže da se uopšte ne kaje i da čak planira da proširi posao. Sada je postao Betmen, ima i betmenomobil, a svima poručuje samo jedno: Nebo je granica.
Otkad je završio srednju školu, Dragan je radio sve i svašta – od konobarisanja, pravljenja peciva, pa do poslova na građevini. A onda mu je, kako kaže, Bog dao znak da je vreme da uzme stvar u svoje ruke i da radi ono što voli. Ali pre svega – da bude sam svoj gazda.
„Bio sam i pomoćni kuvar i pekar, radio sam u raznim firmama, bukvalno sam sve probao u Čačku, a onda sam otišao u Crnu Goru, tačnije u Kotor. Tamo sam radio kao konobar nekih sedam-osam meseci, pa sam se vratio u Srbiju kada se sezona završila i baš kad je trebalo ponovo da odem, izbila je pandemija koronavirusa i zatvorile su se granice. To je bio znak da treba da započnem nešto svoje jer sam o tome već razmišljao neko vreme“, priča Dragan za Nova.rs.
Dok je sedeo kući, razmišljao je šta bi to mogao da radi, a da bude potpuno originalno i nesvakidašnje.
„Rekao sam sebi: Ima da radiš nešto što voliš i što je drugačije, da imaš svoj novac, pa makar i samo 500 dinara dnevno da zaradim, jer život je kratak. Ne želim više da radim za druge, jer ceo moj život sam slušao druge: Radi ovo, radi ono, evo ti ovo, nemoj tako… Dosta je bilo. Nisam nesposoban da ne mogu da zaradim za sebe. Pomislio sam: Izmisliću nešto novo i nesvakidašnje i uspeo sam u tome“, nastavlja Dragan svoju priču.
Kada je porodici i prijateljima rekao da planira da napravi rikšu i da vozi ljude po Čačku za „neke sitne pare“, za početak, oni su mu se smejali.
„Na početku me je podržalo pet-šest ljudi, ostali su bili protiv u fazonu: Šta radiš, Dragane, zar nije bolje da radiš nešto ozbiljno u nekoj firmi? To je problem u Srbiji. Mentalitet ljudi je čudan jer svi se uzdaju u velike firme i preduzeća, a niko neće da ti pruži ruku i da ti čestita što si se uopšte dosetio neke ideje, pa makar iako ne obećava da će se ostvariti“.
Pročitajte još:
Njegov drugar koji je po zanimanju bravar, pomogao mu je da „sklepa“ rikšu i osnovno sredstvo njegovog biznisa je bilo spremno. Sada je sve bilo na njemu.
„Imao sam tremu kada sam prvi put seo u rikšu jer znate kakvi su ljudi. Bilo je onih koji su mi aplaudirali i čestitali na ideji, ali i onih drugih koji su bili u fazonu kako nemam pametnijeg posla. Međutim, gurao sam tu svoju priču i vrlo brzo sam izazvao oduševljenje kod ljudi. Napravio sam svoju trasu kroz Čačak, definisao cenu i kroz nekoliko dana, svi su znali da mi je početna stanica na Trgu i da me tu mogu naći“.
A kada se približio novembar, Dragan je odlučio da „pojača“ svoj posao i to kostimom Deda Mraza.
„Kada je došla zima, zapitao sam se: A šta ću sad? I onda sam se dosetio, pa zašto ne bih bio Deda Mraz? Onda sam kupio kostim Deda Mraza, okitio sam rikšu i taj dan, kada sam izašao na ulice Čačka, nikada neću zaboraviti. Deca su bukvalno grunula na mene. Utrkivali su se ko će pre da se provoza. A roditelji su me već znali od ranije, tako da su sa sigurnošću prepuštali decu meni, dok su oni sedeli na klupama i čekali nas da se vratimo sa ture. Pošto su se približavali praznici, došlo je puno ljudi iz okoline, pa je po pedeset ljudi stajalo u redu za vožnju“.
Potom je Dragan ponovo „obogatio“ svoj sadržaj, pa je nakon što je skinuo kostim Deda Mraza, obukao kostim Spajdermena. E tada su klinci, kako priča ovaj Čačanin, „poludeli“ od sreće.
„Svi vole Spajdermena, i mlađi klinci, ali i stariji tinejdžeri. Slikamo se zajedno, ispoziram kao pravi Spajdermen, zaista mi ništa nije teško. Uz vožnju dobiju i sliku sa njihovim omiljenim likom. Posle skoro godinu dana, rešio sam da decu iznenadim nečim novim, a kako davno imam ideju da ‘postanem’ Betmen, rešio sam da se maskiram baš u njega. To je bilo teško realizovati jer je bilo nemoguće pronaći ceo kostim. Dosta sam se namučio dok sam tražio deo po deo kostima na internetu, ali uspeo sam“.
Mišići, maska i plašt koji je morao sam da sašije, iznedrili su i novu rikšu, onu koja priliču Betmenu, pa je Dragan staru, kojom je započeo ovaj biznis, zamenio novom.
„Kupio sam novu rikšu i prepravio je u pravi betmenomobil, na koji sam stavio simbole čuvenog heroja, što je decu odmah privuklo. To je bilo poptuno ludilo. Pritom, meni je bilo lakše jer je ona prethodna rikša imala tri točka i trebalo je dosta više snage dok se pokrene. Planiram da uradim elektromotor sa dimnim efektima, da deci napravimo ugođaj kao da su na filmu. Dešavalo se da mi pukne pedala zbog tereta na betmenomobilu, pa se i sami roditelji uključe da guraju i to je ono što decu još više obraduje, pokazalo se da je lik betmena i njegovog automobila na ulicama grada Čačka pun pogodak“, kaže nam Dragan.
Dragan vozi rikšu već tri godine dobro poznatom rutom u Čačku – vozi na Moravi, na Trgu i u parku, a cena jedne ture je 200 dinara po osobi. Pored svakodnevnih slobodnih vožnji, ovaj Čačanin radi i po pozivu.
„Nekako već imam svoje putnike jer me svi znaju po gradu, ali radim i proslave recimo rođendane, male mature, velike mature, ali isvadbe. Baš sma prošlog leta vozio mladence po gradu i to je bio potpuni hit. Svi su se okretali da ih gledaju. A prošle nedelje sam vozao maturante. Kažu da više nije ‘in’ doći na maturu u bem-veu ili audiju nego baš u rikši. Ceo taj dan sam bio zauzet“.
Nema radno vreme, sam sebi određuje kada će „sići“ u grad, a kada će završiti sa vožnjom, i sada posle tri godine, Dragan kaže da se uopšte nije pokajao i da bi ponovo uradio isto.
„Rikša je najnormalnije prevozno sredstvo u inostranstvu, recimo u Amsterdamu ljudi voze samo bicikla i rikše i od toga žive. U Berlinu je slično, u Kini, a samo u Srbiji se smatra da je ‘normalan’ rad u firmi od sedam do tri i nikako drugačije. Ja sam jako zadovoljan, srećan i ispunjen jer, pored toga što zaista zaradim dnevnicu, srećan sam jer volim ovo što radim. Volim razgovore sa ljudima, a posebno sa decom. Njihov osmeh je neprocenjiv kada me vide“.
Za kraj razgovora, Dragan kaže da od ovog posla može jako lepo da se živi, ali da je najbitnije kad radiš ono što voliš.
„Planiram da razradim posao i da uvedem nove kostime u igru, recimo Miki Mausa, Fleša, pa možda i kostim neke životinje, recimo žirafe jer deca vole životinje. Za sada sam u Čačku, ali nikad se ne zna. Pada mi na pamet ideja da leto provedem u Crnoj Gori vozeći rikšu jer mislim da bi to bio pun pogodak. Isto mislim i za Beograd, Kalemegdan bi poludeo za mnom. Da sam otišao još na početku u Beograd, do sada bih imao milione. Ali otom-potom. Nije sve u parama, bitno je da si srećan i da svojim poslom usrećuješ druge, a ja mislim da to radim dobro“, kaže nam Dragan.
Inače, Dragan je u Čačku poznat i kao veliki humanitarac jer se često odaziva akcijama koje imaju za cilj prikupljanje sredstava za nekog sugrađanina, pa tako u tu svrhu besplatno prevozi zainteresovane putnike.
BONUS VIDEO: Deda Vidomir – najstariji influenser u Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar