Đedović Handanović: "Nije tačno da nas Putin i Rusija ponižavaju u vezi sa NIS-om"

"Ne vidim da se ponižavamo ni na koji način, iako smo mala zemlja na raskrsnici Istoka i Zapada. Dali smo jasne rokove i ti rokovi su na snazi, a građani Srbije imaju svega dovoljno i cene nisu povećane. Verujem da ćemo pitanje NIS-a rešiti u narednim nedeljama", rekla je Đedović Handanović u intervjuu za NIN.

Ona je navela da se preko energetskog sektora danas vode geopolitičke bitke širom sveta.

"Ako želimo da međunarodno pravo važi za nas, onda se moramo ponašati tako i kad su u pitanju prava i interesi drugih država na našoj teritoriji. To važi za sve investitore, bez obzira iz koje zemlje dolaze. Dozvola (OFAK) da se pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u nastave do 24. marta je dobar znak, ali je za nas ključno da napredak u pregovorima što pre dovede do dobijanja operativne licence, koja bi omogućila rad rafinerije", kazala je ministarka.

Podsetila je i da je Rusija bila pouzdan partner Srbiji u energetskom sektoru poslednjih 30 godina i istakla da komunikacija sa ruskom stranom u vezi sa NIS-om postoji sve vreme.

"Kada su u pitanju pregovori, u poslovnom svetu u kom sam provela najduži deo svoje karijere, detalji pregovora se ne otkrivaju dok posao ne bude skoro gotov. To ne znači da se ne radi. Čuli smo pominjanje nekoliko kompanija u javnosti, a Vlada i predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić su veoma transparentno komunicirali sa javnošću sve vreme, a da pritom ne ugroze nikoga", rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, NIS nema veliko učešće u ukupnim prihodima Gaspromnjefta, ali je ta kompanija većinski vlasnik NIS-a, najveće naftne kompanije u Srbiji, koja ima 48 odsto učešća u maloprodaji, a oko 80 odsto ukupno i učestvuje sa sedam do devet odsto u prihodima budžeta.

"Oni koji govore o nacionalizaciji ne razmišljaju o svim posledicama kojih bi dugoročno bilo za našu državu, ali ni o zakonskom uporištu, koga nema. Geopolitičke okolnosti će se menjati, završiće se i rat u Ukrajini, a otimanje imovine investitora će istorija pamtiti i ono bi bila loša poruka za Srbiju i za sve koji žele da ulažu u nju", navela je Đedović Handanović.

Istakla je da bi građani i privreda osetili posledice sankcija da država nije imala razrađene scenarije i jasne korake po kojima je postupala kao bi na pumpama bilo goriva.

Ona je dodala da su u protekle dve godine obavezne rezerve nafte i naftnih derivate u Srbiji povećane za oko 60 odsto, na 44 dana prosečnog dnevnog uvoza, a evrodizela za 72 odsto, što je ocenila kao znak odgovorne politike.

Ministarka je ponovila da je situacija sa NIS-om nije ničiji hir, niti je Srbija, njeno rukovodstvo ili energetski sektor bilo šta uradio pogrešno.

"U toku su pregovori ruskih akcionara sa MOL-om o izlasku ruskog vlasništva iz NIS-a, koji se povodom toga i obratio OFAK-u, a to je uradio i MOL. Razgovore su zvanično podržale i srpska i mađarska vlada. Spremni smo za različite scenarije, ali nećemo dozvoliti da bude nestašica goriva", istakla je Đedović Handanović.

Ona je naglasila i da nema razloga za brigu po pitanju snabdevanja Srbije gasom.

"Energetska bezbednost je uvek bila i biće političko pitanje. Imamo gasni aranžman sa Rusima do 31. marta, po povoljnim cenama kao i do sada. Otvaranje novog pravca snabdevanja 2023. godine i povezivanje na Južni gasni koridor preko Bugarske, odnosno otvaranje alterantivnog pravca za dopremanje gasa, jedna je od mera koje smo preduzeli da obezbedimo više sigurnosti u osetljivom geopolitičkom trenutk", rekla je ministarka.

Pored ruskog gasa, obezbeđene su i dodatne količine iz Azerbejdžana, iz Mađarske, a kako je dodala, Srbija ima puno skladište u Banatskom Dvoru i dodatne zalihe u skladištima u Mađarskoj.

"Ukupno gledano, mogućnosti dnevne proizvodnje premašuju očekivane potrebe, a sve bez promene cene za domaćinstva", rekla je Đedović Handanović.

Navela je i da će se u naredne dve godine izgraditi još dve interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, čiji će kapacitet biti najmanje tri milijarde kubika, te da su ti projekti u pripremi dve godine.

"Južnom interkonekcijom povezujemo se sa gasovodima TAP i TANAP i LNG terminalima u Grčkoj, a vezom s Rumunijom sa gasovodom BRUA, pri čemu je Rumunija i sama proizvođač gasa i planira da svoju proizvodnju poveća", ukazala je ona.

Đedović Handanović je rekla da je za Srbiju u ovom trenutku terminal Aleksandropulos jedina opcija preuzimanja LNG, ali LNG je minimum 30 odsto skuplji od cene prirodnog gasa koju Srbija trenutno plaća.

"Strateški cilj za gasni sektor je da imamo što više opcija, da ne zavisimo samo od jednog snabdevača, da imamo veću bezbednost i bolju pregovaračku poziciju u smislu cena i kapaciteta, jer to znači i veću energetsku sigurnost. Kad govorimo o diverzifikaciji u snabdevanju sirovom naftom, u naredne dve godine treba da se povežemo sa Mađarskom. Ovaj naftovod je za nas strateški važan jer se tiče sigurnosti u narednih 30-40 godina", istakla je ministarka.

Na pitanje imali veze energetski sporazum Srbije i SAD, potpisan septembra 2024. u Vašingtonu, sa ćutanjem OFAK-a u vezi sa NIS-om i ima li istine u pričama da njime Srbija treba skupo da plati investicije firmama iz SAD kao što je UGT Renewables, Đedović Handanović je navela da taj sporazum definiše samo okvir saradnje dve države.

"U njemu ne postoji nijedna odredba koja bi Srbiju obavezivala da favorizuje bilo koju američku kompaniju, ni da razvija projekte koji nisu ekonomski isplativi za nju. Sporazum nema ni direktnu ni indirektnu vezu sa pitanjem OFAK-ovih licenci ili statusom NIS-a, jer se radi o odvojenim režimima odlučivanja i različitim institucionalnim procesima", kazala je ona.

Dodala je i da je projekat razvoja jednog gigavata solarnih elektrana sa 200 MW baterijskih skladišta, koji su EPS i Vlada Srbije potpisali, multinacionalni, jer je lider konzorcijuma i glavni izvođač Hundai Engineering iz Južne Koreje, dok projekat predviđa korišćenje američkih baterijskih sistema (Tesla), a značajan deo opreme proizvodi se u Evropi, pre svega u Švedskoj.

Đedović Handanović negirala je tvrdnje da je država bila neaktivna u vezi sa uvođenjem Mehanizamu prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) od strane EU, koji stupa na sangu 1. januara 2026.

"Sigurno je da trošak CBAM za izvoz električne energije neće biti 200-300 miliona evra godišnje do 2030, jer u Srbiji ne postoji višak energije za takav izvoz, a nastojaćemo da trgujemo, prodajemo i kupujemo u našem regionu, van EU, gde se CBAM ne primenjuje. Netačne su i tvrdnje u delu javnosti da država nije bila dovoljno aktivna do uvođenja CBAM. Naprotiv, Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada bili su najaktivniji u zahtevima da se u ugovornim stranama Energetske zajednice primeni nacionalno prilagođen, održiv, primeren nivou društvenog proizvoda i udelu uglja. U predloženim izmenama uredbe koje je EK objavila krajem 2025, delimično se izlazi u susret ovim zahtevima", istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, izvesno je da će se emisioni faktor i CBAM trošak izvoza električne energije u EU smanjiti za oko 40 odsto.

"To konkretno znači da će on, koji se obračunava pri izvozu proizvoda obuhvaćenih CBAM mehanizmom, biti usklađen sa učešćem fosilnih izvora u energetskom miksu, umesto da se računa kao da je ugalj jedini izvor energije, što apsolutno ne odgovara stvarnosti. A što se tiče emisionog poreza koji će morati da se plati u Srbiji, tu će najviše finansijski biti pogođen EPS. Dijalog po tom pitanju ćemo nastaviti unutar Vlade", kazala je Đedović Handanović za NIN.