Borko Draskovic
Borko Drašković Foto:TANJUG/ RADE PRELIC

Ceo sistem RGZ vratio se u funkciju posle hakerskog napada na ovu državnu insituciju, a odakle je napad došao, koliko je bio ozbiljan, kakve su bile namere hakera i koliko su nam u odbrani pomogli najveći svetski stručnjaci, otkrio nam je Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda.

„U pitanju je bila računarska sabotaža odnosno virus ‘Ransover fobos’ koji se koristi da bi se blokirao sistem i zaključali fajlovi, a potom i tražio otkup za otključavanje. U našem slučaju ponašanje virusa bilo je atipično i u fajlovima nije bilo zahteva za odštetu“, rekao je Drašković.

Šta je sve utvrđeno analizom?

Nakon analize i forenzike utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i da je aktiviran 14. juna, kao i da su hakeri u tom periodu pokušavali da analiziraju rad RGZ kako bi saznali šta da zaključaju. Blokirali su rad naših pojedinih aplikacija, a onda smo mi iz bezbednosnih razloga zaključali ceo sistem. Baze podataka su ostale netaknute.

RGZ je, inače, vodeća institucija u državi sa navećim brojem aplikativniih usluga. Imamo 28 aplikacija za građane i privredu, 23 za državne organe, plus interne aplikacije za rad digitalnog sistema. Hakeri ih sada nisu sve oštetili, ali su kompromitovali 6 personalnih računara od ukupno 3.500 kao i 20 servera od ukupno 460.

Odakle je došao napad?

Detektovana su 4 izvora napada, iz 4 zemlje: Holandije, Bugarske, sa Sejšela i Litvanije. Tu, međutim, treba reći da su napadi mogli doći i iz drugih država, ali da su procesuirani iz ovih pomenutih.

Zašto je trebalo tri nedelje da bi se ceo sistem vratio u normalu?

Poenta je u tome da smo morali da prođemo kroz ceo sistem i da dubinski proverimo svaki računar. Zbog toga nam je trebalo tri nedelje do potpune funkcionalnosti. Treba reći i da smo posle 6 dana od napada u funkciju stavili sistem za javne beležnike i državnu upravu. Za sve podatke smo imali „bekape“ i RGZ se uspešno odbranio od do sada najvećeg, hakerskog napada u državi.

Da li je istina da vam je pomagao i tim koji brani rusku vladu od hakerskih napada?

U odbrani su učestvovali najbolji svetski stručnjaci. Među njima je bio i tim koji štiti rusku vladu, a sa kojima smo komunicirali elektronski. U odbrani je pomagala i američka kompanija „Karbon Blek“, zatim evropska „Eset“ i njihovi stučnjaci su boravili ovde u Srbiji. Bile su tu i domaće kompanije i stučnjaci firmi „Oktakon“, Saga, Komtrejd, MDS. BIli su tu i stručnjaci RGZ, ali i iz organizacijwBIA i SBOK, Kancelarije za IT u Vladi Srbije i drugi pojedini eksperti.

Mogu reći da su građani imali najbolju moguću odbranu koju je moguće obezbediti u svetu. Mi smo sada i drastično unapredili sistem RGZ u hardverskom, softverskom i procesnom smislu i to znači da je sada stoža kontrola komunikacije naših službenika sa spoljnim svetom, kao i sa daljinskim pristupnim sistmom RGZ. Sa druge strane, apdejtovali smo stare aplikacije na nove verzije sistema i zamenili hardversku opremu u celoj Srbiji.

Treba reći i da ne postoji mogućnost sprečavanja ovakvog hakerskog napada. Postoji samo odbrana i ona može da košta od nekoliko desetina hiljada evra do milijarde koliko su koštale odbrane Fejsbuka i NATO. U tom smislu sistem RGZ je koštao milion evra.

Kako sada do usluga RGZ? Koje mogućnosti imaju i građani i privreda?

I građani i privreda imaju mogućnost da preko pisarnica RGZ podnesu svoj zahtev. To je moguće i preko 28 servisa RGZ ili usluga profesionalih korisnika: geodetskih organizacija, advokatskih kancelarija i javnih beležnika, i sve to je omogućeno digitalnim putem „na klik“. I sve to 24 sata dnevno sedam dana u nedelji bez dolaska u prostorije RGZ, i to potpuno besplatno.

Važno je reći da se poslovi u RGZ rade na bazi formalnog principa, što znači da se kontroliše podobnost dokumentacije za upis u katastar i da se u katastru ne donose odluke o upisu, kao što je verovanje. Takođe, svaki lični razgovor sa referentom koji obrađuje predmet podstiče na pritisak i stvara se pravna nesigurnost i velika koruptivnu mogućnost.

Zato je važno da se građani službenicima katastra za nepokretnosti obraćaju isključivo pismenim putem jer im tako možemo najbolje pomoći. Samo tako ćemo imati uvid u zahteve, a možemo i da pratimo njiihovu realizaciju. Na taj način smo unutar sistema uveli i nultu toleranciju na korupciju.

S druge strane, u javnosti pojedine interesne grupe plasiraju neistine kako bi održali sistem koruptivne tradicije. To su oni koji u ime pravne nesigurnosti traže za sebe privilegije i rešavanje predmeta preko reda ili posebne šaltere za posebne usluge. Lako ih je prepoznati.

RGZ je poslednja brana odbrane prevarnih radnji u svetu trgovine nepokretnostima. Samim tim, ovde je i najjači pritisak i zbog toga smo izloženi i prevarnim bezbednosnim rizicima. Sa druge strane, ljudi nemaju svest da RGZ predstavlja deo suvereniteta države, i to kažu UN. RGZ je i od izuzetnog značaja za njenu bezbednost i da sve nedozvoljene radnje zapravo jesu napad na državu.

I za kraj, zamolio bih građane da zamisle šta bi se dogodilo da su se realizovali zlonamerni komentari kvazi eksperata i lažnih predstavnika zaposlenih u RGZ – Kako bi nam tada Srbija izgledala, rekao je Drašković za Blic.

BONUS VIDEO Pejčinović: Katastar proradio, nagomilali se predmeti

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (2)